Ne mogu da verujem... Kao da te je bog meni poslao... 
Nego, pre neki dan sam na predavanju (iako svi to znaju, ako ti ne znaš - student sam psihologije, 3. godina) slušala baš o problematici koju ti navodiš.

To što se tebi dešava jeste normalna kriza. Brak, trudnoća, rođenje deteta su periodi u kojima se ljudima dešavaju krize, koje oni moraju da razreše. Ne postoji univerzalno rešenje, već svako pribegava nekim svojim, manje ili više uspešnim, načinima.

Jedan od mogućih scenarija, a po tvojim postovima mogu da zaključim da je i tvoja priča slična ovome, jeste sledeći: par je bio u funkcionalnoj vezi, nakon čega su se venčali. Ubrzo (ili nebitno kada) stiglo je i prvo dete na svet; zatim, oni (ili jedan od njih) primećuje da je među partnerima nestalo bliskosti, koja se može manifestovati na razne načine, a u ovom slučaju se radi o seksualnoj udaljenosti. To, međutim, verovatno ima i neke drguge manifestacije.

Verujem da ste ranije, pre rođenja deteta, imali zadovoljavajuć seksualni život. Ali se sve promenilo. U tvom prethodnom postu pominješ dete, koje kao da se umešalo u vaš odnos. To što si opisao i što ti se dešava, savršeno je normalno i dešava se ogromnom broju ljudi. Ti i tvoja supruga niste odvojili vreme koje biste posvetili sebi i svojim ličnim potrebama, već ste od rođenja deteta pa sve do sad svu pažnju poklanjali isključivo njemu. Naravno da treba deci posvećivati pažnju, ali da bi brak opstao, partneri moraju raditi na tome. Od ogromnog značaja je da se oba partnera, a ne samo jedan, trude. Bliskost između partneta kvalitativno je različita od bliskosti roditelja i deteta; i jedna ne ugrožava drugu. Između vas je, pre deteta, postojala emocionalna dijada, a dolaskom deteta, stvara se trijada, što ponekad značajno remeti harmoniju dijade. Verujem da se upravo to vama desilo.

Da ti ne objašnjavam mnogo (jer mogu ja ovako do sutra  ), imaš nekoliko načina da prevladaš ovu sasvim normalnu, razvojnu krizu: možeš razgovarati sa suprugom o ovome. Nemoj govoriti samo o seksu, već joj ukaži da ti nedostaje njena nežnost, bliskost i intimni trenuci koje ste imali zajedno, a ne tiču se samo seksa. Dakle, jedan otvoren razgovor može vam mnogo pomoći.
Drugi predlog je: veoma kvalitetnu pomoć mogli biste dobiti od bračnog savetnika. Većina ljudi koja "zapne" na ovoj, ali i drugim razvojim krizama, mnogo brže i uspešnije, reši ih uz pomoć savetnika. On vam može pomoći da povratite "stari plamen"  , jer znam primere mnogih parova koji su te krize uspešno prevladali baš pomoću savetnika.

Samo napred, i ne dozvoli da vas ova promena još više distancira!

 :[115]:Hvala na savetima i brizi.Sve je OK.Nema sanse da se nama desi neki tragican kraj.Oboje smo puni razumevanja i jako se volimo.sama nam je oboma zao sto nije kao pre, naravno, presrecni smo sto imamo dete i s ljubavlju smo ga zeleli.Pricamo mi dosta o tome i svesni smo svega, tako  da sam siguran pozitivan ishod ove krize.
Na zalost, znam da nije uvek tako , i da ima manje strpljivih ljudi koji pocinju sa inatom a zavrsavaju sa ravnodusnoscu.
Krize  mogu da budu svakojake kad se dete rodi.Moze biti i finansijska kriza sto nema veze sa emocijama. U svakom slucaju, poenta je da dete i te kako utice na zivot parova u svakom smislu, i stavlja se izmedju njih.Samo, terba uzivati u tome,a ne predstavljati to kao negaciju

Обзиром да тако размишљаш, сасвим сам сигурна да вама предстоји дуг и срећан брак...стрпљење се увек исплати.

ne verujem u to,sto je stariji covek sve teze podnosi sex,jednom si mlad.........a posle vicu  da je meni 22 i dve ja bi lako u zivotu sve

Урадити нешто глупо - заједно

Ивана Милаковић 17.04.2008.

Парови који остану заједно и након "сто година" везе и након тог дужег периода и даље делују исто онолико - или и више - као заљубљене птичице као што су деловали и на почетку обично имају неке своје ритуале којима одржавају блискост, интиму, сексуални набој... Један од таквих ритуала је и да с времена на време - неки од њих то раде и сваки дан - заједно ураде нешто што сматрају глупим.

Писали смо већ о неким од тих заједничких ритуала, као што је издвајање времена за разговор сваког дана, или свакодневно подсећање да су једно другом бескрајно пожељни. Може звучати шашаво, али подједнако ефикасно за одржавање блискости је и заједничко прављење глупости. На шта мислимо?

О каквој ће се глупости конкретно радити зависи од самог пара. Пожељно је, наравно, да се не ради о нечему што би могло да угрози ма чију безбедност или да ма кога малтретира; изузев тога, одлука је на вама и вољеној особи. Неки парови се ушушкају на каучу и заједно гледају reality show или неки заглупљујући квиз. Неки изађу у шетњу и луцкасто скакућу по улици. Неки заједно отпевају нешто наглас иако уопште немају слуха. Глупирање, лудирање, назовите то како желите, главно је да урадите нешто што обоје сматрате глупим, и да то урадите заједно.

У чему је ствар? У томе што је свакоме потребно опуштање и мало неозбиљности. Цео дан морате да будете "мртви озбиљни" - посао треба озбиљно обавити, имате "озбиљне разговоре" о деци, домаћинству, свакодневним проблемима, и обома вам је потребан некакав вентил, неко време када ћете да "пустите мозак на пашу" и урадите нешто луцкасто. А ако не можете да се лудирате пред вољеном особом, пред ким можете?

Поред тога што ће вам овакав ритуал помоћи да се опустите, изградиће и веће узајамно поверење и блискост између вас и вољене особе, јер је потребно заиста веровати некоме да бисте себи допустили да пред том особом "испаднете глупи" - или заиста веровати тој особи, или се лудирати пред неким до чијег вам мишљења ни најмање није стало, што тешко да ће бити особа с којом живите. Још једна добра ствар је што се показало да оваква врста ритуала смањује вероватноћу да осетите потребу за "утехом са стране" - шта ће вам нешто са стране кад то исто, и још и више, можете да добијете од вољене особе?

Пробајте! Не губите ништа, није вам потребно ни пуно времена ни енергије, а добијате много.

Извор: Крстарица