podržavam! i ja bih uradio isto!
činjenica je da obezvredjuju akcije tedencioznom poslovnom politikom i nedopuštanjem prodaje akcija u kontinuiranom trgovanju na berzi, ali to može da znači i da žele da ih po nižim cenama otkupe. a potom krenu u investiranje i podizanje vrednosti kompanije i uspešnosti poslovanja. drugim rečima, možda je to pokazatelj da na dug rok imaju plan da od te kompanije naprave jakog igrača.

iz cele ove situacije treba izvući pouku, a to je da bi država trebala da privatizacije češće obavlja preko berze. na taj način ovo bi se izbeglo. uz ovo postoji i zakonska mogućnost da ako se mali akcionari udruže sa preko 10% akcija (od ukupnog br.) traže izlazak na kontinuirano trgovanje.
naravno, menadžment bi mogao i dalje da obara cenu akcije ali ne treba podcenjivati i negativni publicitet koji bi na taj način pratio kompaniju i naneo moguće štete.
a druga strana kaže...


"Vrednost Beopetrola veća pet puta"
08:46 | Izvor: Beta
Beograd -- Popov: Vrednost kapitala Beopetrola je za tri i po godine povećana oko pet puta, na više od 700 miliona evra.

Popov: Beopetrol je krajem 2003. kada je Lukoil kupio 79,5 odsto kapitala vredeo 147 miliona evra

Generalni direktor Lukoil-Beopetrola Plamen Popov odbacio je optužbe malih akcionara da je poslovodstvo te naftne kompanije loše poslovalo posle privatizacije.

Prema podacima Beogradske berze, cena akcije Lukoil-Beopetrola u trgovanju 3. avgusta bila je 14.005 dinara, a ukupna vrednost 3.903.909 akcija iznosila je 54,7 milijardi dinara (oko 684 miliona evra).

Popov je kazao i da nisu tačni navodi malih akcionara da su na gubitku, jer je vrednost akcija od privatizacije prepolovljena, ističući da je 80 odsto akcija manjinskim akcionarima podeljeno besplatno, dok su ih ostali kupovali po ceni od 1.000 do 7.100 dinara.

"Sada te akcije vrede oko 15.000 dinara, što znači da i oni koji su ih platili po najskupljoj ceni, mogu da ih prodaju po skoro dvostrukoj ceni", kazao je on.

Prema oceni Popova, iznošenje takvih tvrdnji je pokušaj da se većinski akcionar prinudi da obezbedi sedmostruku zaradu manjinskim akcionarima, otkupom akcija po ceni od 704 evra, iako takvu obavezu nije preuzeo Ugovorom o privatizaciji.

"O tvrdnjama kako je Beopetrol bio uspešno preduzeće u vreme privatizacije dovoljno govori završni račun za 2003. godinu prema kojem je gubitak u poslovanju te godine iznosio 489,9 miliona dinara", naglasio je generalni direktor Lukoil Beopetrola.

On je odbacio navode da je kompanija onemogućavala akcionarima da prodaju ili raspolažu akcijama, navodeći da je Lukoil-Beopetrol u skladu sa zakonom određenim rokom izašao na berzu u martu ove godine.

Popov je istakao da je Lukoil do sada uložio više od 100 miliona evra u Lukoil-Beopetrol, čime su premašena obavezna ulaganja prema ugovoru o privatizaciji od 85 miliona evra.

Prema njegovim rečima, rok za investicije u prvoj godini bio je produžen zbog spore procedure izdavanja dozvola za izgradnju pumpi, ali su svi zaostaci nadomešteni u drugoj postprivatizacionoj godini, što je potvrđeno i nalazom revizora i drugih kontrola.

Popov je ocenio da kompanija nakon privatizacije posluje u veoma teškim uslovima monopolizovanog tržišta, sa zabranom uvoza derivata i strogom državnom regulacijom cena, tako da je manevarski prostor za zaradu veoma sužen, kao i ostalim prometnicima derivata.

Kompanija uprkos složenim uslovima poslovanja, kako je istakao, radi na programu dodatnih investicija, pre svega u proširenje maloprodajne mreže, uvođenje gasa na postojeće benzinske stanice. On nije naveo kolike su planirane investicije, ali je istakao da je novac za njih obezbeđen.

"Tempo realizacije tih planova zavisi od brzine regulisanja imovinsko-pravnog statusa benzinskih stanica u Beogradu, u Nišu i uz autoputeve", kazao je generalni direktor Lukoil-Beopetrola Plamen Popov.

Maksimalna cena akcije Beopetrola na Beogradskoj berzi bila je 45.650 dinara, koliko je iznosila 16. marta ove godine, odnosno prvog dana trgovanja na berzi, dok je minimalnih 8.500 dinara zabeleženo 3. aprila.

ne obracajte paznju na danila, decko je blago retardiran... "Cak" ne placaju ni porez! Pa kakve to tek jos strasne stvari rade kad cak ne ispunjavaju ovu sitnicu?

na njega necu, al na tebe ocu  .... pazi na prstice sta kucaju, izgleda, nezavisno od tebe.
mozes da se ne slazes sa nekim, al ne moz` da kazes da je retardiran.

А када је ретардираност чињеница?   

П.С. Нисам мислио на Данила, него на "оно".

Sve se moze osim da se ne umre al ajde 

„Лукоилу” се не свиђа српско тржиште
Руски нафташ за високе губитке, осетан пад вредности акција и смањивање плата запосленима окривљује „монополистичко тржиште” Србије
Да ли се и на нафти може изгубити


Руски нафтни гигант „Лукоил–Беопетрол”, према за сада непотврђеним информацијама, све је ближи одласку са нашег тржишта. Звучи невероватно, али компанија оваквог калибра, судећи по много чему, није се баш снашла на, објективно, малом српском тржишту. Резултати њиховог четворогодишњег присуства у Србији  јесу пословање с губицима, које је недавно кулминирало и смањењем плата запослених, пробијање рокова за реализацију купопродајног уговора, због којег је требало да плате казну од око 35 милиона евра, константан пад вредности акција на Београдској берзи...

На списку недаћа „Лукоила” је и кашњење у модернизацији пумпи. И обичном посматрачу је јасно да их је конкуренција претекла, иако им се у старту није могла ни приближити. „Лукоил” је бизнис у Србији започео са више од 170 готових пумпи, док су остале нафтне компаније морале да их граде.

Сам директор „Лукоил–Беопетрола” Пламен Попов у јавности је недвосмислено изјавио да компанија „после приватизације послује у условима монополистичког тржишта, будући да је Уредба о забрани увоза деривата и даље на снази, а да држава регулише цене деривата, што смањује маневарски простор за зараду”. Као разлог више за лоше резултате навео је „да је Беопетрол 2003, када је купљен, имао губитак од око 489,8 милиона динара”. Ових дана, док акције „Лукоила” осетно падају, први човек компаније тврди да је њен капитал данас чак пет пута већи него када су је купили.

И док мали акционари „Лукоил–Беопетрола” покушавају целу ствар да изнесу на чистац, апелујући на јавност да руски рецепт не би требало примењивати у будућим приватизацијама јавних предузећа у Србији, с друге стране, запослени траже да им се исплате све заостале зараде. Због лоших финансијских резултата лични дохоци су им умањени од 20 до 25 одсто.

Како потврђују у „Лукоил–Беопетролу” први човек компаније Пламен Попов одлучио се на овакав, по њему најбезболнији корак, како би уштедама покушао да у догледно време компанију доведе на зелену грану и тако оправда име руског гиганта. У супротном би, како је предочено и радницима, морало да се иде на још драстичније мере, због којих би на крају они највише испаштали. Уколико се пословање побољша радници би до краја 2008. године добили све неисплаћене зараде.

У „Лукоилу” тврде да им у остваривању позитивних резултата тешкоће праве и високи порези који морају редовно да се измирују држави, а да други немају ту обавезу. Уз то, тврде да је и јако спора процедура у добијању дозвола за градњу нових пумпи.

Како „Политика” сазнаје из извора блиских „Лукоилу”, централа ове компаније у Русији због свега овога озбиљно размишља да „батали” даљи посао у Србији. До неких бољих времена. Извесно је и да због овакве слике у јавности „Лукоил” чак неће учествовати ни на тендеру за приватизацију НИС-а.

Ни по котирању акција на Београдској берзи за Лукоил–Беопетрол се не може рећи да успешно послује. Иако је реч о четвртој нафтној компанији у свету, вредност акција јој константно пада. Када су 7. маја ове године акције изнете на берзу њихова вредност је била 21.000 динара (око 260 евра), а када је руски гигант куповао „Беопетрол” пре четири године вределе су чак 706 евра. Ових дана оне вреде 12.500 динара за акцију (око 155 евра). Упитан да објасни шта могу бити разлози константног пада акција једне овако угледне нафтне компаније, Бранко Павловић, заступник малих акционара „Лукоил–Беопетрола”, каже да би дневне осцилације могле да се објасне „психолошким” разлозима, који су карактеристични за берзанско пословања, али када акције дуже време падају онда нешто „дебело” није у реду.

На питање колико су, по њему, извесне најаве „Лукоила” да прекида посао у Србији и то пошто је, како тврде, дебело преплатио „Беопетрол”, Павловић тврди да они то стално говоре, али да су мале шансе да се тако нешто деси.

– Стално понављају да је њихов главни проблем српска влада. Да је влада боља, према њиховим тврдњама, „и њихово пословање би било за пример”. Они треба да објасне шта под тим мисле”, закључује Павловић.
Занимљиво је, међутим, да је ресорни министар Александар Поповић у више наврата, како се сазнаје, тражио од менаџмента списак (не)решивих проблема како би „Лукоилу” помогао. Међутим, ни до данас у ово министарство такав писани глас није стигао.
Јасна Петровић
Politika


hehe, lisice bre 

Upotrebicu onaj omiljeni JULovski komentar. Ova tema je vise nego tendeciozno postavljena. Nije sporno da treba diskutovati ako Lukoil nije ispostovao obaveze koje je preuzeo kada je kupio drugog najveceg naftasha u Srbiji, ali jako je zanimljivo kako je bilo koji novinski tekst u novinama (nebitno koje) protiv neke Ruske kompanije Cedisti okvalifikuju "Kako Rusi posluju kod nas". Kolektivizacija je inace bila odlika Slobe, al eto dobismo njegove naslednike.
@danilobg
Bas me zanima da li bi postavio temu o placenim porezima Pacolijeve OMV. Mislim ne znam, nemam uvid u poslovanje bilo koje naftne kompanije u Srbiji, ali me cisto zanima da li bi ovo pitanje postavio da je u pitanju bilo koja strana firma kod nas? Cisto me zanima.

Po naslovu sam odmah provalio ko je postavio temu.

Pozdrav Zvezdaš,

Ako izuzmemo nepotrebno etiketiranje (čedisti i slične gluposti) i bisere paža od Gondora kako nije bitno da li neko plaća porez stvari su vrlo jednostavne:

Kada jedna velika inostrana kompanija investira u Srbiju, ona jeste reprezent svoje zemlje u privrednom smislu. Ona je takođe ogledalo poslovne filozofije zemlje iz koje dolazi - poslovne etike, metoda rada, odnosa prema zaposlenima itd.

Ja lično nemam ništa protiv kapitala ma odakle dolazio - važno je da uspešno posluje, da povećava produktivnost, da zaposlenima pruža bolje uslove za rad i bolje plate i da naravno plaća poreze državi. Ako to nije slučaj, a pri tome se radi o velikoj inostranoj paradržavnoj kompaniji - to navodi na ozbiljno razmišljanje.

Uskoro predstoji privatizacija NIS-a, Bora, JAT-a. Ako to budu kupile firme koje nemaju naviku da plaćaju porez i koje nemaju izgrađenu poslovnu etiku Srbija je obrala bostan.