svaka cast ljudima koji su mogli da se otvore ovdje na taj nacin.

kazem,svaka cast jer licno...ne bih mogla osim u vidu savjeta,ali vrlo opreznog,jer postoji mogucnost da se intimno previse "prospem" ...a kada je ta tema u pitanju...interesantno je da jedino u vezi nje ne mogu da odem do kraja.

Kako sam ja shvatio, poenta je da UKRATKO ispricamo nasa iskustva i savjete.

Ljudi pisu "eseje"... zamorno je citati obiman tekst. Onda uopste vise nije od pomoci.

A i prosla je situacija... jedino ako hocete da razglabate... izvol'te

Ovo je forum, nije Facebook. 

Ovde se ne pisu komentari i statusi, ovde se vodi rasprava.

Ne mislis li da bi bilo malo idiotski ljude ogranicavati u tome koliko ce da pisu?

Ja mislim da jeste, i te kako. A ako neko nije zainteresovan da procita neciji ''esej'', nema pravo sigurno da zahteba lock teme i tome slicno, zato sto njega - jednog - mrzi to da cita.

"idiotski" e tu se vec primas.  Al dobro je  pa "malo" ...heh

Ja ne naredjujem (nit se svadjam), nego se trudim konstruktivan da budem. Predlazem...
Lock ne mora, ali je svrha postignuta... pa kako zelite.
Ovo je takva tema gdje se trazi savjet. Na "Ko je napravio piramide" razglabajte.

Ljudima je izgleda stalo da pokazu koliko su elokventni i duboki pa pisu elaborate... egoizam...
Umjesto da samo pomognu.

Naravno da mi je mrsko citat elaborat "neke osobe sa foruma"... nista licno.. bilo ko da pise... nije psihijatar...ni pisac da mu je svaka vrijedna citanja.
Sto vise teksta ima razvodnjava se prica..

Znam i ja nasiroko... ali cemu to. Vec razduzih... aj' uzdravlje

I kolika je to forma "ukratko"
Manje od tri recenice? Vise od tri recenice?


Vidis... ti si upravo klasican primer trola...
Upadnes na temu i krenes da vices: "Nepravda! Nepravda!" i tema ode na sasvim drugu stranu.
Za takve stvari, krtike-komentare-pohvale-predloge, postoji odgovarajuci forum.

U ostalom... citanje svih tekstova nije obavezno... kao ni odgovaranje na njih...

Da se vratimo na temu. Od svih kriza najteže su one kad je ugroženo zdravlje, lično ili nekog od najbližih članova porodice. Takve krize traju dugo i potpuno su iscrpljujuće jer de fakto ne možemo da učinimo ništa, istovremeno se suočavamo i sa problemom bolesti kod bolesnog, i sa strahom od smrti.

Posle toga najteža je kriza rastanka od voljene osobe. I potpuno razumem one koji proz takvu krizu prolaže što se ne javljaju da razgovaraju. Nema tu o čemui da se razgovara. Neko je otišao, mi smo ostali da sredimo račune. Neko je rekao (parafraziram) Za svako svođenje računa uvek je ili prerano ili prekasno.

Roditelji uglavnom instiktivno znaju da će njihova deca proživljavati krizu onako duboko koliko je oni kao roditelji ispolje. Zato se pred decom treba truditi da se ponašamo normalno. Vriska, lelek, suzedugi sumorni razgovori, sve to deca vide i sve ih to potresa.

Srećna okolnost kod manje dece je što su ona sebična i fatalistična. Bez obzira što su volela nekog deca ne razumeju u potpunosti koncept smrti i teže da nastave svoj život kroz uobičajene aktivnosti. Mislim da je potpuno pogrešno deci braniti da zbog žalosti puštaju muziku, gledaju crtane filmove ili izlaze da se igraju sa drugom decom.

Osveščenje o gubitku i suočavanje sa smrću nastupa čak i kod zrelih ljudi tek posle onih čuvenih 40 dana, a kod dece to se dešava postepeno kroz odrastanje. Ja za sebe mogu reći da i danas lakše mislim o pokojnicima koji su umrli dok sam bila dete nego o svojim pokojnim ropditeljima.

Ma ok.

Zaista hvala svima na podrsci

Sin je juce saznao da dede vise nema....i mogu samo reci da je dosta muski podneo 

temu nemorate zakljucavati,mozda jos nekome bude od koristi,meni je zaista sad mnogo lakse.

zaista mi je drago ako ti je za nijansu lakse,a da je jedan od razloga i citanje postova na ovoj temi.

da li moze da se zna za koju si se pricu opredelila?
mislim, religijsku  ili suocavanje sa stvarnoscu.