Oksitocin je jedinjenje koje utiče na socijalno ponašanje, a poznat je i kao "hormon ljubavi". Oslobađa se, na primer, kada majka prvi put vidi bebu nakon porođaja, ali i u drugim situacijama koje podrazumevaju intenzivan emotivni naboj. Ovaj hormon luči se i kada zagrlimo nekoga koga volimo, i utiče na razvijanje intimnosti i osećaja pripadnosti u vezama.

"Kaže se da su oči ogledalo duše, a ono što možemo da potvrdimo je da su oči svakako veza sa delom mozga odgovornim za emocije", kaže dr Kai MakDonald sa Kalifornijskog univerziteta, dodajući da je kontakt "oči u oči", koji podstiče oksitocin, ključan za odnose među partnerima i razumevanje emocija kao što su ljubav ili poverenje.

Masaža, zagrljaji i orgazmi izazivaju povećano lučenje oksitocina, tako da se kod ljudi koji su u braku ili vezi registruje viši nivo ovog hormona nego kod onih koji nemaju partnera.

Trenutno se sprovodi nekoliko nezavisnih istraživanja čiji je cilj da utvrde može li se oksitocin na neki način koristiti u lečenju šizofrenije, autizma ili anksioznosti.

Kada raste nivo oksitocina, opada osećaj uznemirenosti i straha, a ovaj hormon utiče i na razvijanje poverenja prema okolini, tako da se istraživači nadaju da bi u budućnosti mogao da postane sastavni deo terapije nekih psiholoških poremećaja.

Izvor: MTS-Mondo

OH my god - its biology!

Run, run!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Save yourself!!!



hehe

simpa chlanak

Oksitocin - hormon ljubavi


Kada se golubovima ubrizga injekcija oksitocina oni počinju da izvode čitav ritual udvaranja: šepure se, penju jedno drugom na krestu, a potom i pare nepun minut pošto su primili injekciju. Dugo se čekalo da naučnici povežu uticaj koji oksitocin ima na ponašanje, sa onim što se već znalo o njemu, a to je njegova centralna uloga tokom procesa porođaja i laktacije. Pored toga što stimuliše refleks izbacivanja mleka, on stimuliše kontrakcije materice, bitne za rađanje deteta i izbacivanje posteljice. Tokom seksualnog odnosa oba partnera, i muškarac i žena, oslobađaju oksitocin. Prilikom samostimulacije, pre samog orgazma, nivoi oksitocina viši su kod žena nego kod muškaraca, dok multiorgazmične žene dosežu maksimalne koncentracije ljubavnog hormona tokom poslednjeg orgazma. U toku muškog orgazma oslobađanje oksitocina pomaže da se podstaknu kontrakcije prostate i semenih komora, a tokom ženskog orgazma taj hormon izaziva kontrakcije materice koje potpomažu prenošenje sperme prema jajašcetu. Nivo tog, u pravom smislu reči altruističkog hormona povećava se i kad god s nekim podelimo obrok ili učinimo dobro delo!

Inače, ne postoji kontradikcija između interpretacije oksitocina kao hormona ljubavi i rezultata istraživanja onih koji su proučavali druge seksualne hormone, kao što su estrogen i progesteron. Estrogen aktivira oksitocin, a odmah po rođenju i majčinski hormon prolaktin. Prolaktin i oksitocin nadopunjuju jedan drugog, dok je endorfin prirodni opijat koji luče i majka i dete i tako stvaraju odnos međusobne zavisnosti. Oksitocin se luči u primitivnom delu mozga, koji se zove hipotalamus i koji je zajednički svim sisarima. Ženi prilikom porođaja evolutivno najmlađi deo mozga, naš superkompjuter, takozvani neokorteks, po kome se ljudi razlikuju od životinja, jednostavno smeta jer doprinosi bolu. Kada se neokorteks anulira i kada žena padne u stanje slično šamanskom transu, izgledi za bezbolni porođaj postaju sve veći. Naime, što je manje uključena racionalna komponenta, to je porođaj bezbolniji, ali takođe je i orgazam intenzivniji i zaljubljivanje snažnije. Tom činjenicom potvrđena je čuvena Paskalova misao: "Le coeur a ses raisons que la raison ne connait pas" (Srce ima svojih razloga, koje razum ne poznaje). Čista romantika!

21.dan

Ljubav stiže iz glave


Psiholozi tvrde da Kupidonova strela ne dolazi iz srca

Istraživanja koja su pokazala da je više od 50 odsto žena seksualno opštilo sa svojom prvom ljubavlju, a da je to učinilo tek 10 odsto muškaraca, i podaci da oko 20 odsto žena o svojoj intimi priča sa manje od 5 osoba, a muškarac se poveri u proseku šesdeset i trojici prijatelja, nateralo je biologe da napokon provere tradicionalno mišljenje, dolazi li ljubav stvarno iz srca ili neke “magline” smeštene u grudima koju neki nazivaju dušom.
Ova romantična decenijama duga tvrdnja, ispostavilo se, nažalost nije istinita. Taj osećaj da bez neke osobe ne možemo, da nam trepere grudi kad je ugledamo, grči nam se stomak dok nam prilazi, a klecakaju kolena kad nas dodirne, potiče jedino iz mozga.
Iz one ružne smežurane sivkaste mase u našoj glavi utvrdili su pouzdano naučnici, dolaze i ljubav i zaljubljenost. Treptaji, ushićenje, strepnja, radost, sreća... gomila onih slatkastih emocija nastaju dakle isključivo promenama u nivou i dejstvu supstanci koje se luče dok mozak radi.
Prvi koji su ovo egzaktno dokazali su britanski neurobiolozi, Semir Zeki i Andreas Bartels sa londonskog Univerziteta. “Ispitivanje su”, piše časopis “Scienti”, izveli na 17 studenata, 11 devojaka i 6 momaka. Ispitanici su gledali u slike voljenih osoba, nakon čega su se u njima pojavila osećanja koja su prepoznali kao ljubav. U tom trenutku, jednom od najnovijih imidžing tehnika su snimani protoci krvi kroz njihov mozak. Cilj je bio da se otkrije koji su delovi mozga najaktivnijni, odnosno kod kojih je protok krvi najintenzivniji. Utvrđeno je da su se kod različitih osoba aktivirale različite oblasti mozga i po lokaciji i po broju. Ali, četri oblasti su kod svih bile zastupljene i dominantne.

Isti ti delovi, dva spoljna i dva unutrašnja režnja, nisu uopšte reagovali kad su biolozi merili priliv krvi u mozak osoba koje su pod teškom depresijom”.
Studentima su u poslednjem delu istraživanja prikazane slike dobrih prijatelja. I one su aktivirale određene delove mozga, ali ne iste kao u prethodnom slučaju. Očekuje se da će i kada uskoro počne istraživanje ljubavi majke prema detetu i obrnuto, ova četiri dela mozga ostati uspavana. Tada će biti pouzdano da njihov rad aktivira isključivo zaljubljenost i fizička privlačnost.
Pouzdan za sada je još samo podatak da sve ove regije kod zaljubljenosti luče supstancu koja se zove feniletilamin, biološki slične strukture amfetaminu.
Feniletilamin naučnici nazivaju molekulom ljubavi koji je kad ga mozak luči u isto vreme sa dopaminom i norepinefrinom odgovoran za nastanak ljubavne euforije. “Zapravo, feniletilamin pomaže oslobađanju dopamina (supstanca koja takođe omogućava protok informacija u mozgu) u takozvanim centrima za zadovoljstvo. Dopamin čini da se lepo osećamo, a norepinefrin stimuliše produkciju adrenalina koji utiče, pored ostalog, i da naše srce ubrzano lupa. Kombinacija ove tri supstance dovodi do osećanja zaljubljenosti, uzbuđenosti, blaženstva i sreće”.
Ubrzani puls, dakle, vlažni dlanovi, osećaj otežanog disanja, posledice su prekomernog lučenja feniletilamina, i doktori tvrde da se sve dešava kao i kod uzimanja lake droge. Zaljubljeni su euforični i puni energije, imaju potrebu da pričaju trista na sat, danonoćno saopštavajući sve svoje misli i sećanja jedno drugom. Zbog feniletilamina satima mogu voditi ljubav bez osećanja zamora i iscrpljenosti.

Produkciju feniletilamina mogu da izazovu i na izgled beznačajne stvari, kao što je recimo, suret pogleda ili nežni dodir ruke, a kamoli strastan poljubac.
“I neki drugi fenomeni koji prate ljubav i zaljubljenost, se mogu objasniti hemijskim promenama u mozgu. Kada se čovek zaljubi sklon je da dosta vremena provede u intenzivnom maštarenju o voljenoj osobi, često vrteći film svake sekunde nekog susreta, razgovora, pa i svađe s voljenom osobom. Misli se same nameću, teško ih je odagnati i usresrediti se na nešto drugo. Ovaj fenomen se objašnjava time što pojačana aktivnost navedenih supstanci dovodi do eksperimentalno potvrđenog sniženja nivoa serotonina, a to se manifestuje, kao i kod opsesivno-kompulzivne neuroze, prisustvom nametljivih misli koje se iznova javljaju i teško ih je odstraniti”.
Ali kad prođe period zaljubljenosti feniletilamin se luči u sve manjim količinima. Četiri dela mozga koja su radila ko luda, naučnici smatraju da je to period od 18 meseci do četiri godine, posustaju, a u akciju ulaze drugi koji opet luče druge supstance.
Nova “hemija” koja obuzima čoveka je endorfin. Telo se, dakle, naviklo na ljubavne stimulanse i rađa se imunitet na feniletilamin. Od tada se strast može razvijati u dva pravca – ka indiferentnom odnosu ili ka privrženosti.

Profesor Helen Fišer, autor knjige “Anatomija ljubavi” tu fazu privrženosti, pripisuje endorfinu: “Supstanci sličnu morfinu, koje se prirodno luče u mozgu. Ona deluje tako da kad se ugleda voljena osoba, mozak razmišlja o njoj, ali ne luči više intenzivno feniletilamin koji dovodi do obeznanjenosti, već endorfini koji dovode do smanjenja strepnje, topline, pouzdanosti i spokojstva. Endorfini nisu tako uzbuđujući i stresogena kao feniletilamin, već vode stabilnijim odnosima i jačoj vezanosti”.

Činjenica da su period “medenog meseca” u ljubavi i period zrele ljubavi stimulisani različitim supstancama, može objasniti zašto se neke osobe ne mogu zadržati duže u vezi. Naime, oni se dobro osećaju samo uz uzburkane emocije koje sa sobom nosi pojačano dejstvo prirodnih amfetamina u mozgu (odnosno feniletilamin), dok im smirujuće dejstvo endorfina jednostavno ne odgovara. Mnoge osobe zapravo celog života imaju serije veza od 6 meseci do 4 godine s obzirom da je to neki period kada nivo supstanci aktivirane tokom zaljubljenosti neizbežno počinju da opadaju. Ako ipak uđu u brak, ovakve osobe su sklone da imaju paralelne veze ne bi li dostigle ponovo svoju ljubavnu opijenost. Najveći procenat razvoda upravo se javlja negde u četvrtoj godini braka.

Ipak, nisu kod svih osoba takve potrebe. Naučnici smatraju da što su dvoje ljudi duže u braku, veća je verovatnoća da će i ostati u braku. Na neki način, oni postaju zavisnici od endorfina i bračnog spokojstva. Nedostatak endorfina je zapravo uzrok zašto dve osobe koje su bile u dugoj vezi žude jedno za dugim posle rastanka. Odsustvo endorfina igra određenu ulogu i u žalosti za umrlim partnerom.

Varka
Čokolada umesto ljubavi

Feniletilamin se nalazi u određenim dozama i u čokoladi, pa se jedno vreme smatralo da osobe kojima nedostaje ljubav često jedu čokoladu. Danas se to gledište izmenilo, obzirom da je utvrđeno da se najveći deo feniletilamina koji se nalazi u čokoladi brzo razgradi i to pre nego što stigne do mozga, te je njegov uticaj minimalan, osim kod osoba osetljivih i na male doze ove supstance. Ipak, pozitivno dejstvo čokolade nastaje usled sprečavanja razgradnje prirodne supstance pod nazivom anandamid, lučevinom mozga koja izaziva radost i prijatnost.


Nežnost
Oksitocin tera u zagrljaje

Naučnici su utvrdili da mozak luči i supstancu oksitocin. Taj molekul nežnosti, kako ga zovu, izaziva osećaj spokojstva, smiraja i potrebe da se uz voljenu osobu stisnemo ili je zagrlimo. Inače oksitocin je povezan i sa sekrecijom mleka kod porodilja, a ima i važnu ulogu u nastanku seksualne pobuđenosti koji prethodi orgazmu.
“Oksitocin se sekretuje pod dejstvom i emocionalnih i fizičkih stimulusa. Glas partnera, njegov izgled, pa čak i seksualna fantazija mogu da iniciraju sekreciju oksitocina”, kažu psihobiolozi.

Četiri režnja krivci za sve

Oblast u središnjem delu mozga, insule, ustanovljeno je, odgovorna je za one grčeve u stomaku koje ljudi imaju kad su zaljubljeni. Oblast u prednjem delu mozgu cinguluma vezuju aktivne hemijske supstance za izazivanje euforije, i ona je kriva za sve emocije drhtanja i plime radosti kad se ugleda voljena osoba... A u dubljim strukturama mozga, poznatim kao strijatum, nalaze se dve oblasti koje su odgovorne za lučenje supstanci i hormona koji čoveka dovodi do osećaja opijenosti ljubavlju. Isti ti delovi mozga raduju se svakom uspehu i nagradi, pa ukoliko oni “prorade” aktivno i kad je u pitanju romantika s drugima, onda se pouzdano može govoriti o ljubavi.

Injekcije za spas

Profesor Helen Fišer smatra da postoje tri različita sistema u mozgu odgovorna za ono što se dešava u ljubavi. Prvi je povezan sa seksualnom željom i udružen je primarno sa testosteronom. Ako jednoj sredovečnoj ženi ubrizgate injekciju testosterona, njena seksualna potreba značajno raste.
Drugi je odgovoran za romantičnu ljubav, opsesiju i zaljubljenost, i povezan je, sa visokim nivoima dopamina i norepinefrina, odnosno prirodnim stimulansima i to u isto vreme kad nivo serotonina pada.
Treći sistem je, za odanost i privrženost partneru, osećanju smirenosti i sigurnosti u dugotrajnoj vezi. On je povezan sa vazopresinom i oksitocinom, takođe, supstancama koje se prirodno luče u mozgu.

Seks kvalitetniji danju

Da bi se rad četiri režnja mozga zaduženih za osećaj opijenošću ljubavlju produžio, naučnici preporučuju seks. Ali ne noću u braćnoj postelji, već preko dana. Oni tvrde da su sva dešavanja u mozgu podsvesna, odnosno čisto fiziološka pa da takav treba biti i odnos čoveka prema seksu. A vođenje ljubavi noću je protivprirodno. “Kod svih životinja noć je za spavanje, a dan za sve aktivnosti, pa i za seks”, utvrdili su američki specijalisti dodajući i da intezivan fizički napor nije put do dobrih odnosa jer može snižavati sposobnost proizvodnje sperme:
“Kod muškaraca koji četiri puta nedeljno vežbaju u teretani, već kroz tri meseca količina sperme će se smanjiti za 52 odsto. Međutim, pošto je srednja količina spermatozoida prilikom ejakulacije tri stotine miliona spermatozoida” američki stručnjaci ipak zaključuju “da dobra fizička spremnost ne može uticati na opadanje plodnosti muškarca”.


Feng šui za prijatan seks

Feng Šui, drevna kineska veština uređenja doma tako da se čovek oseti srećno, daje savete za dobar seks i kad lučenje bitnih supstanci prestane: “Obojite spavaću sobu u žuto, ta boja označava dobre partnerske odnose. Potom odredite stranu sveta na koju gleda vaš stan, i pronađite smerove uglova vaših soba. Svaki smer u vašem stanu odnosi se na određeno područje vašeg života, pa ukoliko želite da promenite ljubavni život, morate se usmeriti na severozapadni deo vašeg stana. Tamo treba postaviti bračni krevet (on ne sme biti okrenut prema vratima, u suprotnom partneri mogu imati problema sa zdravljem) i dve identične sveće u ljubičastoj boji u staklenom svećnjaku, sa svake strane kreveta. Za one koje sem harmonije žele i strast savetuje se da postave veo sa bisernim ili staklenim kuglicama na vrata spavaće sobe, i set lampica iznad kreveta koje će stimulisati energiju sreće i osećaj privlačnosti. Idealan miris za sobu je vanila, zemljani element koji pozitivno deluje na ljubav, povećavajući odanost. Miris vanile, postavljen u jugozapadni ćošak sobe pojačava fizičku privlačnost. I kad izbacite sva ogledala iz spavaće sobe jer može dovesti do nevere ili uplitanja treće osobe u vaš odnos”.

Jasna Jojić
Revija 92

Постоји ли хемија срца?

Молекул вечне љубави

Складан спој мушкарца и жене заснива се на љубави и сексуалној привлачности. Али, шта је то што утиче да две особе читав живот проведу заједно? Шта то виде једна у другој?


На свету се непрекидно стварају парови жена и мушкараца, а зближавају их, пре свега, заљубљеност и полна привлачност. То су две незадрживе силе које подмећу пламен у две различите области мозга и стварају „теледириговану” привлачност. Нико још у потпуности не разуме шта се догађа у људској свести кад се нека особа заљуби, али исход је следећи: страст јој потпуно заокупља мозак, а осећање радости и стрепње утиче да измени понашање и начин размишљања.
С друге стране, сексуална страна личности притиска особу до врхунског узбуђења, као што се, уосталом, у природи догађа већ милионима година, привлачећи тела у нераздвојно клупко. Заљубљивање и вођење љубави само су први, додуше, најлепши део битисања удвоје, али тек увод у трећу фазу, која је много тежа и сложенија: одгајање деце. Јер, тек то је природно заокружење животног циклуса које предвиђа, као у некој штафетној трци, да сваки пар пламен живота пренесе сопственом потомству тако да и оно касније може да поступи на исти начин. А то је врхунско, победничко правило природе: није довољно само размножавати се, него учинити да се и потомство умножава да не би дошло до нестанка врсте.
Биолози су открили посебну хемијску супстанцу која прати везивање двоје људи различитог пола - окситоцин. А ако је заљубљивање обележено високим нивоом допамина с ниским серотонином, а сексуалност високим нивоом тестостерона, дуготрајно везивање зависи од повећања количине хормона окситоцина у мозгу.
То је хормон који добро познају неке породиље јер им се вештачки додаје да би се изазвао или убрзао порођај. Управо та супстанца изазива контракције материце, а касније подстиче стварање млека и везивање за одојче. Окситоцин се ослобађа и током оргазма, и код жена и код мушкараца.

Савршени модел моногамије
Истраживање доктора Ларија Јанга са Универзитета Ејмори, у САД, одвијало се посматрањем понашања арвикола, малих пољских мишева, необичних животињица које су у свету сисара познате као редак пример брачне верности током читавог живота. Парење не наступа једноставно: да би за то била потпуно спремна, женки је потребно око 24 часа да борави и кокетира пред мужјаком. Другим речима, неопходно јој је време да би се „загрејала”. Али, кад се парење догоди, ови мишеви заснивају сталну заједницу, више не траже друге партнере и постају пажљиви и брижни родитељи. Чак и кад мужјак угине, женка остаје верна удовица.
Доктор Јанг је открио да у мозгу ових мишева, и мужјака и женки, постоје мождани појасеви с мноштвом рецептора (пријемника) за окситоцин и вазопресин. А управо је то хормонални склоп који одређује стварање сталног (брачног) пара. Још једна проба направљена је проучавањем друге врсте мишева, планинских који су блиски рођаци пољских: они су генетски 99 одсто исти, али се ипак понашају на сасвим супротан начин. Нимало их не занима стална заједница, а њихове сексуалне везе су „само на једну ноћ”.
Са та два потпуно супротна узорка изведени су бројни огледи. На пример, верном пољском мишу заустављен је доток окситоцина и вазопресина (сузбијањем одговарајућих гена) и они су убрзо постајали слични својим планинским рођацима. И обрнуто: убризгавајући планинским окситоцин и вазопресин, мењало се њихово понашање и они су показивали све већу наклоност ка само једном партнеру.
Неки други огледи рађени на сисарима изнели су на видело још неке занимљивости: на пример, кад се овцама и женкама пацова заустави природно доток окситоцина, оне одбацују своје младунце. Такође, ако се младој и још невиној женки пацова убризга окситоцин, она прилази туђем младунцу и почиње да се понаша заштитнички, као да је она права мајка. Стога одузимањем или додавањем окситоцина може да се утиче на неке врсте понашања као што су моногамија или вишегамија. Зашто се то догађа?



Ново поље за истраживање
Будући да је овим огледима отворена сасвим нова област, још много мора да се истражује. Засад могу да се износе само претпоставке о извесним инстинктивним поступцима. Доктор Јанг сматра да у мозгу, не само мишева, постоји механизам који подстиче одређену врсту понашања, а на који утичу управо поменуте супстанце: оне надражују неке мождане пријемнике и производе осећање задовољства, испуњености. Самим тим изазивају жељу да се такво осећање продужи. Сличан механизам доводи до зависности од дроге, само што је у том случају заслужна друга супстанца, неуротрансмитер допамин који побуђује делове мозга задужене за осећај задовољства изазивајући сталну потребу за наградом у виду опијата.
Ова истраживања показују како генетика, то јест, наш урођени биолошки „програм”, утиче и мења понашање појединца, а све захваљујући различитости мождане грађе и мањем или већем присуству рецептора, хормона, неуротрансмитера и других супстанци. А ако су мишеви, пацови и овце толико осетљиви на присуство окситоцина и вазопресина да чак мењају своје сексуалне навике, шта тек рећи за човека? На њему не могу да се изводе огледи, али се намеће помисао да и људска врста „ради” на сличан погон.

Заљубљивање и љубав
Кад престаје заљубљеност? То је тешко рећи. Нека истраживања дошла су до закључка да фаза романтичне заљубљености траје, у просеку, годину-две. У неким случајевима и три и више година. Касније се та снажна осећања полако стишавају, али зато се јавља једно чвршће и смиреније: кад се скину „ружичасте наочаре”, почињу да се примећују и мане партнера, поготово после извесног времена заједничког проживљавања свакодневице. За неке то може да буде почетак кризе, пресудан тренутак. Тада почиње да се воли особа онаква каква је стварно, а не само каква нам се чинила у време заљубљености, кад се „не виде” недостаци. Страст сплашњава, али се зато ствара потпунија љубавна веза коју чине многе друге ствари, пре свега осећај да је удвоје добро, да једно на друго у свему могу да се ослоне.
Да би се то остварило, још у фази заљубљености мора да постоји „семе” каснијег разгранатог стабла: дакле, и страст, и љубав, и пријатељство и разумевање да би касније овом списку било придодато и поштовање, високо мишљење о особи с којом делите живот, што је пресудно за дугогодишње опстајање везе. Истраживање које су психолози са Универзитета Тексас у Остину, САД, спровели са 168 парова а трајало је десет година показало је да разумевање између партнера помаже учвршћивању међусобних односа и превазилажењу тешких тренутака. Узавреле страсти, приче као из љубавних романа, обично се брзо и завршавају уколико у њих нису уткани и други чиниоци који заљубљеност претварају у љубав. Слом најчешће доживљавају бракови који почињу лудом заљубљеношћу и краткотрајним забављањем.

Смејање спасава брак
Љубав је мало смиреније осећање од страсти, али то је, у суштини, оно што пар прати кроз највећи део живота. Који су то, по мишљењу психолога, састојци који омогућавају да се дуго ужива у заједничком животу? Па, на пример, смисао за хумор и склоност ка забави. Нека шала може да разреши тренутке несклада, а заједничко смејање најбоља је брачна терапија.

З. М.

Извор: Политикин забавник