Sto se tice borbe za mir, postoji jedna izreka:

"Borba za mir je kao *ebanje za nevinost."

Slozices se da se i u Beogradu moze naci vrlo pristojan stan za 300 Eur.. pa i da se moze uzeti kredit gde bi rata bila toliko, za opet prilicno pristojan stan..
Tu dolazimo do bitne stvari...
I pre 50 godina, kada su u razmaku od par decenija dodeljeni gotovo svi stanovi u kojima danas porodice zive, jedan od uslova za dobar plasman na listi, tj jedan od uslova da stan dobijes brze, lakse i da on bude bolji je bilo to da nisi sam... da imas ili nekoga o kome vodis racuna, ili da imas porodicu.
Dvoje fakultetski obrazovanih ljudi u Srbiji, mogu zajedno otplatiti jedan stan...
Nema garancija... jedno moze izgubiti posao, situacija moze postati teska, ali tako je sa svim kreditima, i opet je to kada ih je dvoje daleko lakse, jer jedno moze da privremeno sanira problem...
Drugo, Beograd nije samo Vracar, Senjak, Dorcol, Stari Grad... Beograd je i Galenika, Altina, Umka, Zeleznik, Sremcica, Kaludjerica, Batajnica, Surcin, Barajevo, Sopot i sl... Znam dosta ljudi koji su za relativno malo novca uspeli da se skuce i da imaju sredjen zivot, uz primanja koja nisu bila nista posebno... cak znacajno manja od onoga sto pominjes...
Verujem da nikome nije san da zivi po tim naseljima, ali ako zelis da se osamostalis bolje je imati i nesto tamo, nego nemati nista nigde. Pa ako vreme i situacija budu bolji, lako ce se uzeti i nesto bolje ili blize.

Ajde... stalno se vrti oko toga da neko neeeema... mada, opet, moji su se dva puta kucili u svom zivotu, prethodna generacija sa oceve strane se selila 17 puta u razlicita mesta do smrti, tako da mozda nemam toliko razumevanja... :sleganje ramenima:

A sta je s onima koji imaju... mislim... to mi je bila i osnova za neka nepopularna razmisljanja u ovoj temi...
Dva konkretna primera koji su iskljucivi povod za takvo razmisljanje su:

a) Njegovi roditelji su dobrostojeci zahvaljujuci svom intelektualnom radu (jeeeee... i to je moguce), svom sinu su kupili, renovirali i opremili stan (reda - sofa u dnevnoj sobi je bila 1500e) pored svog... On povremeno nesto i radi, dok njegova devojka studira na jednom od neperspektivnih fakulteta (privatni faks koji ti daje diplomu kojom mozes da obrises dupe)... Medjutim, oni i dalje redovno dobijaju dzeparac u visini bar prosecne srpske plate, iako imaju sredstva da se izdrzavaju i mesto da zive.... Roditelji im cak i nude da zamene stanove (roditeljski je trostruko veci) ukoliko zele da zasnuju porodicu, a to je najnoviji hit posle preskupog opremanja stanja...
Pa ipak... oni i dalje kukaju kako im je tesko i kako je ... i pored dzeparce i dva seta mama i tata koji im odrzavaju kucu, peru ves, hodaju na trepavicama za njih...
Kada bi ih neko video, rekao bi da su oni bas cool i urbane face, a u stvari su olos na grbaci roditelja...
Da stvar bude bizarnija, brat doticne dame se ozenio, oformio sopstvenu porodicu, otisao od kuce i bori se za sopstvenu porodicu, zenu i dete... bez kukanja...
Ili su mozda roditelji sami sebi krivi?

b) Muska osoba - 35 godina... U zivotu ima 6 meseci radnog staza. A i sta ga briga. Deda je bio lovator. Deda je voleo svoje jedino unuce, tako da kad je odapnuo, ostavio mu je stan i vikendicu... Jedino sto je deda bio pri svesti pred smrt, a sto je jako razestilo unuce, pa je prodao mercedes i od para otisao par meseci u banju... A unuce kome su mama i tata kupili kola, zestilo se sto i dalje mora da vozi Polo...
E, da... ubogo unuce samo kaze da ne namerava da radi, jer ce mama i tata da mu ostave jos dva stana (jedan u centru, drugi kod Vozdovacke crkve - oba velike kvadrature)... a on ce to da trosi, kao i do sad, na duvku i pice...
Da li ima svrhe majmunu od 35 godina opaliti samarcinu  ili su samaranje zasluzili njegovi roditelji?
Takodje, posto niko ne zna ko ce ga na slediti, zar nije malo nefer da neki olos nasledi i raspicka nesto sto su generacije skupljale?
A to se nekako uvek desi... mozda to nismo mi, ali mozda ce to biti nasi unuci...


Ako na to dodamo i neke promene koje su dotakle moje bliske prijatelje i mene, naravno da imam nepopularan stav o nama deci. Jer mi stalno nesto cekamo... nekoga... nesto... nekada...
I tako prodje zivot, ode zdravlje u pm, osedis, omatoris... i dalje cekas...
Zivot na kredit...

definitivno nije lako u ovoj zemlji krenuti sam nesto da stvaras i da budes samostalan...nije...
nije nemoguce,ali nije ni lako...
i ta cinjenica da nije lako...vecinu i demoralise...
i ne mogu da zamjerim sto se mnogi ne upustaju u toliki izazov.

moras biti racionalan,moras se stisnuti koliko mozes...moras preuzeti totalnu odgovornost na svoja pleca...moras,cesto,udruziti se sa nekim cimerom,a najradje bi ustvari bio sam u svemu tome...ali...jebi ga...
i okej...ne zivis katkada u strogom centru ...ali je i to najmanje bitno u svemu tome.

puno je onih koji ne mogu iz realnih finansijskih razloga,ali je i puno onih koji nece ni da pokusaju,a realne izglede na uspjeh u tome imaju...

ja sad imam svoju porodicu...i koja mi je alternativa?
da cekam smrt svojih ili njegovih roditelja?
i da cekam...ajde da sam toliko proracunata...kad ce to da se desi?
i dok se ne desi...treba da se preselimo kod nekog od njih?
tako bi smo sigurno i ustekali neku lovu i svakako na brzi nacin...ali...i on i ja...preseljenje kod nekog od nasih matoraca i nemamo kao alternativu...zaista nemamo.
ili da probamo da pokusamo da se izborimo sa svojom egzistencijom...kako znamo i umijemo...pa kako nam se zalomi?

i uredno placamo dazbine...jesu,velike su...on radi uzasno mnogo,ja cu uskoro da se latim posla koji nikakve veze nema sa mojom strukom,ali nije mi prvi put i ne vidim to kao problem...zaista ne vidim.
do tada...drzim casove kod kuce...
ali opet,imam onaj osjecaj koji mi je vazan...da se stvari pomjeraju,da sam ja na nekom sedlu,da se trudimo i pokusavamo...jos uvijek nemam osjecaj da je uzalud...ja jos uvijek tripujem da cemo imati svoj stan,a da nije dobijen od porodice.
sta cu,zaista imam neki dobar osjecaj vezano za to...mada,stvarnost zna da bude potpuno u suprotnosti sa tim,ali ja i dalje to iskreno mislim.

i kao ne bi me obradovalo da mi jave da je neka tamo brkata tetka sa kojom i nisam u nekim odnosima otisla nebu pod oblake i ostavila nam neki stan?
pa naravno da bi...evo,kriva sam...bih...

ali,to je toliko vjerovatno koliko i da mi meteor sada sleti na terasu...

300e za iznajmljivanje moze , bez problema, shto se kredita tiche tu je stvar malo drugachija.

Rata kredita 300e...stan mora biti novogradnja, realno za te pare mozesh naci mali stan, veci shto se vishe udaljavash od dobrih lokacija. Ali si u tom stanu zarobljen sledecih 25 godina dok otplacujesh kredit, a trebace  ti prostor za decu. Meni danas nije problem da zivim u 35m2, za 10 godina ce mi biti.
Zatim treba imati i tog partnera kojeg si pominjao, ni to nema svako, niti ima takvog da moze rachunati na njegove prihode.
Treba biti i prijavljen na platu koju primash, a i tvoj partner takodje , ni to nije neshto shto se podrazumeva.
A treba i skupiti par somica za ucheshce.

Naravno, nishta od toga nije nepremostiva prepreka, i to su reshenja na koje se odluchuje dosta ljudi i to je ok i tu varijantu sam obuhvatio ugrubo u mom postu.
Vecina ljudi ipak nema sve te uslove koji su potrebni za tako neshto, i to je njihov problem i moze se reci da bi trebali bolje da se snadju ili potrude malo vishe ali ja ipak ne bih ishao tako daleko da ih nazovem parazitima.

Inache si u pravu, nije nemoguce, daleko od toga.
Otprilike neshto ovako:

Sa time shto ja ipak donekle zameram ( to je malo pogreshan izbor, jer shta imam ja nekome da zameram kako zivi svoj zivot, zabole me, ) onima koji ne pokushavaju uopshte.

s'obzirom da nemash terasu to je stvarno malo verovatno. 

obrni- okreni, moj druze...ni terase,a ni dobre volje brkatih tetaka da ispuste dusu na vrijeme,a pri tom da se "otvore''

sto znaci ni da se meteora ne moram plasiti

malo li je?

Kamo ga ovde priča o predrasude