Sve nam se u životu dešava s nekim razlogom.Ako učimo na svojim greškama, zašto ih ponavljamo?
Da li umete da prepoznate promene na sebi? Kako iskoristiti sopstveno iskustvo da ne upadnemo u zamku istih ili sličnih situacija?
Preispitujući svoj život i svakodnevnicu shvatimo da ima stvari koje radimo čisto iz navike. Da li i neka osećanja postaju navika ili ne?
Kako se odreći starih navika ako one loše utiču na naš život?
:boxing:Borimo se protiv sebe, a koliko često pobedimo?

Ucimo na svojim greskama...
"Ucimo" nije konacno...
A i ne nauce se sve stvari u zivotu iz prvog puta i sa istom lakocom...

Stvar je odluke da li ce neko da promeni zivot, promeni navike ili neke potpuno iskoreni...
Za to covek mora da pronadje razloge u sebi i da skupi snagu da nesto po tom pitanju zaista i uradi...
Postoje gomile tekstova na tu temu, ali sustina je ta da niko ne moze da resi nase probleme...
Da na kraju, to uvek moramo sami...
Pa kad je vec tako... cemu cekanje, krenimo sto pre...

Old habbits die hard... 

Lako je reći, naročito ako poznajemo kako se navike stvaraju i kako se gase, da je potrebno samo se prešaltati na drugi režim ponašanja i eto rezultata... Super to zvuči u praksi... ''Samo ću promeniti to, to i to, i eto...''

Ali...

Da bi se promenila makar najmanja i najbenignija loša navika, potrebno je mnogo volje (a za šta, pak, volja nije potrebna?)... Volje, ponekad i odricanja od nekih stvari, pa i promene velikog dela ponašanja. Polazim od sebe, koja robujem cigaretama, koje su, na kraju krajeva, zapravo jedna navika, što organska, što psihološka. I da bi se nje oslobodili, potrebno je bogami dosta samoanalize, i 'utuvljivanja' u glavu sebi nekih činjenica. Isto, još jedna navika koje pod hitno moram da se oslobodim jeste leganje pred zoru i buđenje popodne...  Ne pitajte me kako to preživljavam kada moram rano da ustanem ili ceo dan nešto da radim... 
I stalno sebe teram da nešto promenim, ali dok zaista ne osetim potrebu za tim, nema 'leba...

Dakle, volja, samodisciplina i introspekcija su temelji svakog pokušaja menjanja navika.... 

ako ponavljas stare greske,
znaci da nisi naucila nista iz prethodnog iskustva,pa samim tim,posto ne vjerujes da se stvari desavaju slucajno,ponovljeno iskustvo se vraca...dok god ne uradis ispravnu stvar.

rad na sebi je tezak.
prevazilazenje vlastitih ogranicenja je tesko,ali zadovoljstvo je nagrada.

a pitanje kako je bespredmetno ,jer ne postoji nikakav univerzalan recept koji mozes da primjenis na vlastiti zivot.
duhovni razvoj svih nas je razlicit.
nalazimo se na razlicitim stupnjevima i imamo razlicite domene...stizemo na razlicita mjesta.
razlicita su nam iskustva.
razlicita percepcija istih.

osim zelje da budemo bolji nego sto jesmo.

znaci pravo pitanje je kako poraditi na volji

 uvek sam bila kriticna prema sebi ( druge da i ne  pominjem )i uvek sam zahtevala od sebe najbolje moguce . jos uvek nisam naucila da zastanem
 i pohvalim (pocastim ) sebe za dobro obavljen posao ili pomoc drugima . uvek mislim da je to nesto sto se podrazumeva i da mogu jos dosta bolje
 i vise i tada mi obicno neko dodje i kaze ono sve sto bih ja trebala sama sebi, tu se  eto i zamislim .
 sto se tice volje , ima par stvari koje nikako da zavrsim , stalno ih odlazem i to zna da me jako iznervira u momentu ali , sreca ne razmisljam konstantno
 o tome . u principu , najvise me nervira ta moja lenjost odlaganja vaznih stvari .isto tako , vec godinama pokusavam da nateram sebe da navece
 pripremim sta cu ujutru obuci za posao i nikako , ali nikako da to i uradim . cak sam uhvatila sebe kako lazem drugarici da upravo spremam kombinaciju
 za sutra , a nije me ni pitala sta radim ...
 sto se tice promena u ponasanju , one mi najteze padaju , mora se priznati ...ima nekoliko obrazaca ponasanja za koje sam svesna da me cine nesrecnom, da me koce i sputavaju , kristalno dobro znam da prepoznam koja su ali i nikako da ih se oslobodim ...tu bi mi vec mogao pomoci i
 neki dobar psiholog , bilo bi tu posla za coveka ...
   
 
 

nemoj da pusisi travu u toj mjeri i nemoj toliko vremena da provodis za kompom.

Edit: sesircic, uze mi tekst sa tastature 

Zdravo Marko ja sam Mladen i imam 19 godina. Zivim u Beogradu. Nisam ni aktivan ni pasivan... u stvari ja uopste nisam gej.   Ali ne radi se o tome. Ljudi govore da dajem dobre savete i kuvam josh bolje kafe. Moj prvi savet ti je da bacish to govno i krenesh pod hitno da muvas neke cice.  
Dakle:
1. baci ili razgranici dzidzu
2. manje vremena ispred kompa, vise ispred javne kuce, brze je, mosh i na izlasku iz Palanke "za poneti"... bar cesh sad imati para kad prestanesh sa  travom. A i cice iz klubova i kafica su skuplje veruj mi... 
3. Uzmi radi nesto, imas 22 godine i ni qrca ne radis, blejish ispred kompa i kukas kako si depresivan i demotivisan.  

eto,kolega iznad je bio detaljniji...ali,to je to!

vidis,ti si apsolutno svjestan da tako dalje ne ide....

ali,niko umjesto tebe ne moze povuci te poteze....

Marihuana, kao i svaka druga droga, ubija volju. Ako je se oslobodiš posle nekog vremena osetićeš poplavu energije. Palanka nije daleko od Smedereva, Požarevca, Beograda, Novog Sada. Možeš mnogo toga učiniti sa svojim vremenom tako što ćeš početi da se baviš korisnim i lepim veštinama, naći izazovno  društvo i izazovna mesta u većim gradovima i dodati svojoj svakodnevici nešto što stvarno može da te odvede napred.