Sve nam se u životu dešava s nekim razlogom.Ako učimo na svojim greškama, zašto ih ponavljamo?
Da li umete da prepoznate promene na sebi? Kako iskoristiti sopstveno iskustvo da ne upadnemo u zamku istih ili sličnih situacija?
Preispitujući svoj život i svakodnevnicu shvatimo da ima stvari koje radimo čisto iz navike. Da li i neka osećanja postaju navika ili ne?
Kako se odreći starih navika ako one loše utiču na naš život?
:boxing:Borimo se protiv sebe, a koliko često pobedimo?

Ucimo na svojim greskama...
"Ucimo" nije konacno...
A i ne nauce se sve stvari u zivotu iz prvog puta i sa istom lakocom...

Stvar je odluke da li ce neko da promeni zivot, promeni navike ili neke potpuno iskoreni...
Za to covek mora da pronadje razloge u sebi i da skupi snagu da nesto po tom pitanju zaista i uradi...
Postoje gomile tekstova na tu temu, ali sustina je ta da niko ne moze da resi nase probleme...
Da na kraju, to uvek moramo sami...
Pa kad je vec tako... cemu cekanje, krenimo sto pre...

Old habbits die hard... 

Lako je reći, naročito ako poznajemo kako se navike stvaraju i kako se gase, da je potrebno samo se prešaltati na drugi režim ponašanja i eto rezultata... Super to zvuči u praksi... ''Samo ću promeniti to, to i to, i eto...''

Ali...

Da bi se promenila makar najmanja i najbenignija loša navika, potrebno je mnogo volje (a za šta, pak, volja nije potrebna?)... Volje, ponekad i odricanja od nekih stvari, pa i promene velikog dela ponašanja. Polazim od sebe, koja robujem cigaretama, koje su, na kraju krajeva, zapravo jedna navika, što organska, što psihološka. I da bi se nje oslobodili, potrebno je bogami dosta samoanalize, i 'utuvljivanja' u glavu sebi nekih činjenica. Isto, još jedna navika koje pod hitno moram da se oslobodim jeste leganje pred zoru i buđenje popodne...  Ne pitajte me kako to preživljavam kada moram rano da ustanem ili ceo dan nešto da radim... 
I stalno sebe teram da nešto promenim, ali dok zaista ne osetim potrebu za tim, nema 'leba...

Dakle, volja, samodisciplina i introspekcija su temelji svakog pokušaja menjanja navika.... 

ako ponavljas stare greske,
znaci da nisi naucila nista iz prethodnog iskustva,pa samim tim,posto ne vjerujes da se stvari desavaju slucajno,ponovljeno iskustvo se vraca...dok god ne uradis ispravnu stvar.

rad na sebi je tezak.
prevazilazenje vlastitih ogranicenja je tesko,ali zadovoljstvo je nagrada.

a pitanje kako je bespredmetno ,jer ne postoji nikakav univerzalan recept koji mozes da primjenis na vlastiti zivot.
duhovni razvoj svih nas je razlicit.
nalazimo se na razlicitim stupnjevima i imamo razlicite domene...stizemo na razlicita mjesta.
razlicita su nam iskustva.
razlicita percepcija istih.

osim zelje da budemo bolji nego sto jesmo.

znaci pravo pitanje je kako poraditi na volji

 uvek sam bila kriticna prema sebi ( druge da i ne  pominjem )i uvek sam zahtevala od sebe najbolje moguce . jos uvek nisam naucila da zastanem
 i pohvalim (pocastim ) sebe za dobro obavljen posao ili pomoc drugima . uvek mislim da je to nesto sto se podrazumeva i da mogu jos dosta bolje
 i vise i tada mi obicno neko dodje i kaze ono sve sto bih ja trebala sama sebi, tu se  eto i zamislim .
 sto se tice volje , ima par stvari koje nikako da zavrsim , stalno ih odlazem i to zna da me jako iznervira u momentu ali , sreca ne razmisljam konstantno
 o tome . u principu , najvise me nervira ta moja lenjost odlaganja vaznih stvari .isto tako , vec godinama pokusavam da nateram sebe da navece
 pripremim sta cu ujutru obuci za posao i nikako , ali nikako da to i uradim . cak sam uhvatila sebe kako lazem drugarici da upravo spremam kombinaciju
 za sutra , a nije me ni pitala sta radim ...
 sto se tice promena u ponasanju , one mi najteze padaju , mora se priznati ...ima nekoliko obrazaca ponasanja za koje sam svesna da me cine nesrecnom, da me koce i sputavaju , kristalno dobro znam da prepoznam koja su ali i nikako da ih se oslobodim ...tu bi mi vec mogao pomoci i
 neki dobar psiholog , bilo bi tu posla za coveka ...
   
 
 

nemoj da pusisi travu u toj mjeri i nemoj toliko vremena da provodis za kompom.

Edit: sesircic, uze mi tekst sa tastature 

Zdravo Marko ja sam Mladen i imam 19 godina. Zivim u Beogradu. Nisam ni aktivan ni pasivan... u stvari ja uopste nisam gej.   Ali ne radi se o tome. Ljudi govore da dajem dobre savete i kuvam josh bolje kafe. Moj prvi savet ti je da bacish to govno i krenesh pod hitno da muvas neke cice.  
Dakle:
1. baci ili razgranici dzidzu
2. manje vremena ispred kompa, vise ispred javne kuce, brze je, mosh i na izlasku iz Palanke "za poneti"... bar cesh sad imati para kad prestanesh sa  travom. A i cice iz klubova i kafica su skuplje veruj mi... 
3. Uzmi radi nesto, imas 22 godine i ni qrca ne radis, blejish ispred kompa i kukas kako si depresivan i demotivisan.  

eto,kolega iznad je bio detaljniji...ali,to je to!

vidis,ti si apsolutno svjestan da tako dalje ne ide....

ali,niko umjesto tebe ne moze povuci te poteze....

Marihuana, kao i svaka druga droga, ubija volju. Ako je se oslobodiš posle nekog vremena osetićeš poplavu energije. Palanka nije daleko od Smedereva, Požarevca, Beograda, Novog Sada. Možeš mnogo toga učiniti sa svojim vremenom tako što ćeš početi da se baviš korisnim i lepim veštinama, naći izazovno  društvo i izazovna mesta u većim gradovima i dodati svojoj svakodnevici nešto što stvarno može da te odvede napred.

Vojničkim duhom

exxx , navika je jedan veliki veliki problem ... i nije ix bas lako promeniti ...  ... ali trudom i voljom sve se moze ... 

Sto se marihuane tice, mislim da je to Rambo Amadeus u Agape jako lepo objasnio.

ŠTA KADA NISMO ZADOVOLJNI NA RADNOM MESTU


Živimo u društvu u kom možete biti srećni što uopše imate bilo kakav posao. Ali, čak ni u našim okvirima se zadovoljstvo na poslu ne meri visinom plate, iako je sasvim sigurno da će natprosečna primanja pomoći u tome da vam se i radni uslovi koji su daleko od idealnih učine podnošljivijima. Verovatno se svako, barem s vremena na vreme, upita je li opravdano da toliko puno vremena, energije i stručnog znanja posvećuje poslu od kog trenutno zarađuje hleb. Možda ponekad – onako, više iz radoznalosti – pretražujemo oglase tražeći zaposlenja koja se nude ili sanjamo o pokretanju nekog vlastitog projekta. Pre nego što šefu sa zadovoljstvom i olakšanjem uručite ostavku, morate sebi postaviti nekoliko pitanja kako biste bili sigurni u svoju odluku.




Volite li da idete na posao?
Ako svako jutro doživljavate kao novu bitku u kojoj se čini neizvesnim hoćete li uopše uspeti da ustanete iz kreveta, to može biti pokazatelj da vas je sustigao stres, da ste premoreni ili nezadovoljni. Poslušajte šta vam govore telo i mozak i razmislite o tome.

Jesu li vaša očekivanja razumna?
Ne možete odmah na početku imati idealne uslove, privilegije i poštovanje saradnika – sve te stvari morate steći, a za to treba vremena. Iako imate obrazovanje, stručno znanje, entuzijazam i energiju, još uvek se morate dokazivati. Ako, međutim, već dugo radite i ne primećujete nikakve pomake, pokušajte sagledati posao i svoj stav prema njemu iz neke druge perspektive. Jasno, ne možete biti objektivni, ali pokušajte ne biti negativni.

Da li vam je posao dovoljno stimulativan?
Svima nam treba neka vrsta izazova i nagrade u svom svakidašnjem poslu. Ako vam je posao monoton, mehanički i ne nudi vam ništa novo, kreativno i izazovno, ako osećate da vaš potencijal leži neiskorišćen, gotovo je sigurno da ćete biti nezadovoljni. Ispitajte teren i pokažite inicijativu za preuzimanje novih zadataka i obaveza, koje će vam doneti novu dozu entuzijazma i učiniti da se osetite korisnijim. Imajte na umu ono što vam se dopada u vezi sa svojim poslom, ono u čemu ste najbolji i gde najviše možete dati – svaki dobar poslodavac će vam pružiti priliku da se pomaknete iz kolotečine u kojoj ste se našli i dokažete se.

Koliko drugi poštuju i vrednuju vaš rad?
Radite puno i dobro, a niko vam za to ne odaje priznanje, ali zato ne propuštaju priliku za kritike, koliko god one dobronamerne bile. Ne dobijate nikakvu povratnu informaciju o poslovima koje ste obavili. Imate osećaj da vas nadređeni ne slušaju i da im nije stalo do vašeg mišljenja. Sve to gomila frustracije i nezadovoljstvo. Da biste bili srećni na radnom mestu, morate osećati da je vaš doprinos i te kako važan i da vam je omogućena normalna komunikacija – kako s nadređenima, tako i s kolegama.

Da li uspevate da sačuvate integritet?
Kada se vrednosti do kojih držite podudaraju s filozofijom i vizijom kompanije za koju radite, gotovo je sigurno da ćete biti zadovoljni, štaviše, često i ponosni. No, ako u interesu posla i zarade morate biti neiskreni i raditi stvari u koje ni sami ne verujete, ako ne volite da pričate porodici i prijateljima o zadacima koje obavljate, to je vrlo loš znak.

Dok su naši roditelji često celi radni vek provodili kod istog poslodavca, vrlo retko menjajući radno mesto i opis posla, tržište rada danas je puno dinamičnije. Tokom poslovne karijere menjaju se i naši prioriteti i interesi, te često razvijamo nove veštine koje bi nam možda od veće koristi bile na nekom drugom poslu.
Nema baš ništa loše u tome ako želite da promenite poslodavca, bez obzira na to da li je reč o finansijskim, ličnim ili nekim trećim razlozima. Ali, pre nego što se odlučite na veliku promenu, morate biti sigurni u to da je problem u poslu samom, šefovima ili saradnicima, a ne u vama, odnosno vašem stavu prema svemu tome. Inače, osećaj nezadovoljstva i neispunjenosti će vas pratit gde god otišli.




Izvor: Dnevnik

Sve je stvar zelje da se neke navike promene. Sve je u glavi.
Ostavi kafu, ostavi duvan, ostavi slatkise, ustaj rano, ne kasni....

Na zalost nekim ljudima to "Dodje" kasno, kada im je egzistencija ili zdravlje ugrozeno.
Problem kod nekih je kada nam ukazu na greske ili lose navike, ljutimo se i negiramo.
Kao ja na primer... 4 kafe dnevno, smanjila sam na jednu. Jutarnju.

A to ne bi...da nisam usla u "sukob" sa rodjenom majkom jer mi je govorila da ce mi to "Doci glave"... i doslo je.

Sto pre se trgnete...to bolje.

Ovo što je Rambo pričao je sasvim evidentno. On je stvarno imao velike stvaralačke krize. Isto je ogromna šteta kad vidimo kakve stvaralačke krize ima Emi Vajnhaus recimo, ili Bob Marli.