kako primati kritike bez velikih emotivnih  reakcija?


[Edit by B@mbin@: Teme sa naslovima tipa: Hitno, Pomoc, Problem, Da li i slicne, treba maksimalno izbegavati! Naslov teme mora da odgovara njenom sadrzaju i da ga barem delimicno opisuje. Konsultujte se sa Pravilnikom Burek Foruma]

Evo kako ja gledam na to.

Na svetu ima 6.8 milijardi ljudi, svako sa svojim pogledima na svet. Uvek ce ti neko za nesto zameriti, od toga nema bega, niti si ti duzana na da zivis zivot kako drugi misli da bih trebalo da se zivi. Jednostavno kad sam to shvatio sve je postalo mnogo jednostavnije.

Bitno je da naucis da razlikujes dobru kritiku od kritike zvane ''lecenje na tebi ''.Uvek gledaj ko ti upucuje kritiku jer su kriticari obicno gori od tebe po svakom pitanju . A ako uvidis da je neko dobronameran ,kritiku shvati kao nesto sto ce ti pomoci da bolje i lepse sagledas sebe .Mi obicno ne vidimo sebe u punom svetlu i znamo da se naljutimo kad nam neko skrene paznju gde gresimo .Isto tako ,kriticar mora biti ostvarena licnost ,osoba zadovoljna sobom i mora znati na lep nacin sugerisati .Sve ostalo je obicno palamudjenje i prosipanje pameti .

Ne slažem se u potpunosti, i potpuna budala može da ti da dobar savet, ne zato što je pameću došla do toga, već je negde čula, pokupila i ostalo joj u memoriji. Ne odbacujte a priori bilo čiji savet/predlog samo zato što možda dolazi od nekoga ko vam se po nekom osnovu ne sviđa. Naravno, bitno je i od koga dolazi, ali za kvalitet saveta/kritike nije presudno.

Što se tiče konkretnog pitanja u naslovu teme, zaključujem da si ti Prelko neko ko teško podnosi kritike (al sam pronicljiv ). Pošto sam i sam odrastajući bio takav, razumem te. Rešenje je u tome da s godinama sazrevaš, počinješ da uviđaš da te ljudi ne kritikuju zato što te mrze, već suprotno - zato što im je na neki način stalo do tebe. Jedna dobra tehnika da se istrpi kritika: ugrizi se za jezik kad je primaš, ćuti i samo klimni glavom na kraju. Onda dobro razmisli da li je kritika na mestu ili nije. Ako shvatiš da te neko kritikuje samo da bi lečio komplekse, da mu nijedna kritika nije na mestu, takvog ignoriši ili mu stavi do znanja da te ne interesuje njegovo mišljenje. Ako se ispostavi da ti je neko više puta dao konstruktivnu kritiku/savet, onda ga slušaj pažljivo, nema potrebe da se razbesniš ako ti taj neko pomaže. Pošto mi se čini da ti generalno ne trpiš kritiku, ni osnovanu ni neosnovanu, (ispravi me ako grešim) stvar je u tome da ne odreaguješ odmah, strpi se neki sekund ili minut i to će ti mnogo pomoći da doneseš ispravnu odluku - da se ne ogrešiš o nekog ko ti daje konstruktivnu kritiku, a isto tako da se zaštitiš od kretena ne ulazeći u konflikt.

Ja se s tobom slazem u potpunosti .

Hehe, slažem se i ja s tvojim razmišljanjem (naročito ono za način saopštavanja kritike, to definitivno može biti ključno), samo sam dodao onaj deo o budali, iskustveno provereno.

The art of not caring.

Vrlo poželjna veština u današnje vreme. Još malo pa će biti cenjena koliko i nirvana...
Iskreno, mislim da ne može svako da je stekne, ali stiče se, to je sigurno. Niko nije rođen s tim.

Kako da je stekneš? Postoji više načina, a CvijaFAQ je izneo samo jedan od njih...
Ne, nije ti dovoljno samo da pročitaš ovo ili ono, već moraš zaista da shvatiš da je to tako... Kad Ako istinski shvatiš, blago tebi... Ako ne, onda si semi-feeble-minded i nema ti pomoći...

Malo se i ja šalim, ali slažem se sa Cvijom i lolanom 
Razgraniči koje ljude treba da shvataš ozbiljno a koje ne... Na koga ćeš trošiti svoje vreme, svoje strpljenje i svoje živce? 

Kljucna recenica koju sam iskusio i oba smera... naravno, samo bih dodao na sve to - neki ljudi, jer uvek ce tu biti ljubomornih i zlonamernih ciji savet nece biti dobronamerne prirode... jbg, nekome je to hobi i time hrani/leci svoju sujetu i ego...

Naravno, to "neki" pocinjemo da uvodimo sa odrastanjem, jer dok smo jos mali (citaj "nezreli") mi sve svodimo na to da nas bukvalno svi mrze i kritikuju jer nas ne vole i zato sto zele da nas ponize i sl... a to naravno, nije tako...

pa zavisi ko te kritikuje, na prvom mestu, a zatim zbog čega te kritikuje.

Ja se po ovoj temi slazem sa Lolaninim prvim postom na temi.Vazno je samo proceniti da li je kritika dobronamerna ili ne u zavisnosti od koga dolazi

шта знам....не слушам и не интересују ме било какве критике...биле добронамерне или злонамерне

slušam sebe, pa ako se i zeznem - sama pala, sama se ubila 
možda bi mi bilo bolje, da ponekad poslušam druge 

Potpuna budala ne ume da prepozna pa samim time ne može ni da zapamti i prenese dobar savet nekom drugom.
Kada bi to mogao onda ne bi bio potpuna budala.

Kritiku ne treba ni slushati, vec samo konstruktivne predloge.

Mi nemamo kulturu kritike kako njenog upućivanja tako ni njenog primanja. Far je u pravu ako te neki konstruktivno kritikuje treba da razmisliš da li je u pravu, možda i jeste. Ako te samo grdi pitaj ga a šta bi trebalo da uradiš pa onda razmisli, a ako nema konstruktivan predlog zanemari ga kao totalno nebitnu figuru.

Ovo je teoretski jako dobro, ali u praksi traži mnogo truda i vežbe i obično daleko bolje pali pred šefom nego pred kevom.

@bauk13
Ne podcenjuj ljude .

@lolana
Ne slazem se u potpunosti ali tu je negde i moje misljenje

Ne da samo mi nemamo kulturu,nego ta kultura i ne postoji.
Ljudi retko deluju racionalno,vise deluju emotivno.

Nemojte da prihvatate kritike zdravo za gotovo.To je samo necije misljenje !
Ali svakako razmislite o tome jer ipak tom coveku nije slucajno palo nesto na pamet da vas iskritikuje.
Nekog moze da iritira samo vasa pojava,da leci komplekse ili da se dokazuje nad vama.
Neko pak reaguje u sali,ali cak i u sali postoji velika verovatnoca da je nesto zeleo da vam kaze.
Ukusi i misljenja se razlikuju a svetu nikad nemozes da ugodis..Kao ono kod seljaka..Pada kisa poplava , sija sunce susa.
Pomirite sa tim.Radite ono sto mislite da treba,gledajte da vam savest bude cista a o kritici ,sugestiji,podsmehu samo razmislite.

Ne razumem kako to podcenjujem ljude.

Molim te slozi se jer necu moci da spavam ,jedem ...

U stvari Jasikasi nisi u pravu. Ja jednostavno nekonstruktivne osobe koje ne umeju da prihvate kritiku i koreguju svoje greške nego se svađaju i jezičaju ne primam u službu. Posledice njihove destruktivnosti i nevaspitanja ne želim na svom novčaniku nego ih ostavljam njima smima.

Prilicno hladan stav. Da li bih isto odradila da je u pitanju neko tebi drag, kao mozda dete?

To ces vremenom nauciti, jer pisanog pravila nema... osim misljenja/iskustva svakog pojedinca. Tacno je da je veoma bitno ko te kritikuje... medjutim, dogodice se momenat kada ti "nece biti dan", pa se u skladu sa tim moze dogoditi da te potpuno nepoznata osoba isproziva jer ne umes da stojis u busu... sto te moze pogoditi... jer ti, kao sto rekoh, nije dan.

Cvijo moju decu vaspitavam ja, a tuđi treba da vaspitaju njihovi roditelji. Prosto ko pasulj. Ne znam što bih ja trebala da vaspitavam tuđu decu ako ne radim u prosveti.

Okej, možda deca nisu dobar primer. Šta ako je neki tvoj prijatelj jako osetljiv? Da li on zaslužuje strpljenje? Pa skoro niko se neće oporaviti od toga bez nečije podrške ili pomoći.

Ne kažen da trebaš sa svakim sa kime tokom dana stupiš u kontakt da izigravaš psihijatra, ali nehumano mi deluje da ljude samo otpisuješ kao izgubljene slučajeve.

Naravno prijatelji, čak i poznanici zaslužuju strpljenje i podršku sve dok su spremni da tu podršku prihvate. Ali ima jednostavno ljudi koji su samo vampiri željni pažnje a da pri tome nisu spremni da prihvate podršku i menjaju se.

Pogledaj iz perspektive onog drugog. Recimo ponudiš posao sinu svog rođaka. Trudiš se da ga osposobiš (mlad je, tek je izašao iz škole, ne zna mnogo toga o životu). A on umesto da prihvati tvoja uputstva i razumne kritike krene da se rita i da tebi otežava život i rad. Da li i poslodavac zaslužuje podršku svojih zaposlenih za sav trud da im obezbedi posao i platu, uslove za rad i normalan život. Ili je možda poslodavac ogr od kamena koga samo treba ignorisati, dezavuisati i koji nema nikakve druge probleme pa mu treba navaljati na ramena još.