Zapravo serotonin, ali sushtina je ista ... izvin'te shto upadam.

bitno je da se luci   

ma nemam volju ni zasta ...

pre mesec dana nije mi ni palo na pamet da bih mogla ovako da se osecam ...
pre samo 2 nedelje sam isla na suncanje, na gril sa drustvom, na odbojku, na vecere, sad .... nista ne mogu .. juce ... sunce, lepo vreme, ja lezim u krevetu ... 

nocas sanjam more, plazu, ljude, guzva, i u svemu tome tetku sa svojom malom unukom koja ima vaske ... mislim, cemu to? sta treba da znaci taj san???

Nekako kapiram da je zhivot borba na nekoliko frontova, i nekad nam je potreban psihichki odmor hteli mi to da priznamo ili ne, potrebne su nam promene. Ja prvi sebe forsiram da sam uvek u pokretu i da uvek radim barem na jednom aspektu zhivota, ali evo vecheras sam iskulirao sve i ostao kod kuce. A chak nisam ni u minus fazi, vec jednostavno ocu da ispraznim mozak vecheras.

Miro mnogo je nas koji ćemo sa tobom deliti ovu kafanu celo leto. Počeli su remonti, nikad ne odem na odmor u julu ili avgustu. Ali mogu ti reći da je početak septembra lepši i prijatnioji i da čak i kad bih mogla da odem na odmor sutra ostavila bih to za septembar.

Druga dobra opcija kad se osećam loše je da sebe bombardujem humorom i duhom. Recimo Teri Pračet veoma pomaže. Nekad ako mi se baš vrišti i besni odvalim Dženis Džoplin (moj omladinac ima neke svoje metalce za tu svrhu) i dozvolim emocijama da izađu. I od toga se osećam bolje.

Generalno mi prija da smislim neki plan koji će mi odgovarati.

nadji momka 

e prvo sto mi je palo na pamet je stih iz jedne stare pesmice ' sada, kad imam para, a ne mam s kim potrositi...' 

mislim da si samo usamljena, u emotivnom smislu, da nije toliko more u pitanju 

na tvom mestu, meni nista ne bi smetalo da i sama zapalim na more i ostanem ceo septembar 
citaj: ni ja ne idem na more (ni) ovog leta 
 

Uh i meni se slicna situacija desava...

Ja sam jedini od mog drustva koji radi (ne zalim se ima to svoje), svi studiraju, bleje...ponekad i meni dodje da sve batalim i jos malo budem student, al ne vodi to nikuda...

Upao sam u gadan bedak jer se nisam uspeo sa drustvom dogovoriti nista za more, necu nigde otici...a svi samo o moru pricaju!

E sad pocinjem da ludim, devojka mi ide kod svojih u BiH na 2 nedelje, nakon toga se vraca i ide na more...Ona je jos uvek student ( i ja sam ali radim).
Nekad mi dodje da oteram sve u pm i da se izgubim negde.

Ostacu u Beogradu, devojka mi ode na more, pocinjem da tripujem da ljubomorisem...Ne znam gde bijem !

Najteze mi je kad ustanem ujutru i dodjem na posao, dok se moje drustvo i devojka probudi ja provucem hiljade misli kroz glavu, razmisljam o svemu...nista pametno...

Jedva cekam da prodju ovi odmori, da se sve vrati na svoje, da mi se devojka vrati sa tih putovanja, da mi se drustvo skupi...

Sve u svemu, lepo vreme, mnogo dobrih razloga za raspolozenje a ja u nekim depresivnim razmisljanjima...

Da li je moguce da mi se ovo desava, pocele su da me hvataju neke depresije i to od trenutka kad sam poceo da plivam konstantno u obavezama oko faxa, posla...a druzim se sa ljudima koji imaju mnogo, mnogo slobodnog vremena...

Bas sam ovih dana smoren...Moracu nesto da uradim po pitanju svega, moram malo da se trgnem  !

Poz ljudi 

ako si devojka i prijatelji sebe častili počasti i ti sebe. Idi u spa na masažu, izađi negde solo, momački. Koncerti i kafane prosto zovu. Otputuj za vikend na Zlatibor, Kop, Srebrno jezero ili gde god voliš. Onda će i tebi biti lepše a i devojka će verovatni čuti poruku da te je ostavila previše samog.

Ja cu i definitvno negde otici, ali ne znam da li je ona mene previse ostavila...eto ona je svake godine bila odsutna celo leto(tada nismo ni bili zajedno), a sada ce se to skratiti na samo neophodno...Ne bih ni hteo nesto da je ogranicavam, ako je ljubav prava nece jedan mesec a ni mnogo vise da napravi problem...(eh voleo bih i sam da verujem u ovo... )

Ja cu svakako uzeti jedno 15 dana odmora, da malo iskuliram...inace sam dosta aktivan sto se tice izlazaka (vise puta nedeljno), tako da me malo i Beograd sa tim svim izlascima smorio...treba se skloniti negde malo...

Sve sto vise razmisljam na ovu temu shvatam da me vise stvari muci...

Pored toga sto razmisljam o poslu i o tome sto sam jedini u drustvu koji ozbiljno radi, muci me jos neke stvari...

Sta da vam pricam kad mi je devojka sestra najboljeg druga, koji se ne slaze sa tim uopste i pravi joj pakao od zivota...Trenutno smo zajedno u tajnosti, a pored svega sada cemo malo biti i razdvojeni...Zajedno smo a krijemo se...Ona ponekad se rastuzi poklekne pod celim pritiskom, ali opet se izvucemo, volimo se mnogo i jednostavno tesko cemo jedno bez drugog... Nisam pametan, ali dobro je znati izvuci se iz nekih situacija u zivotu...trenutno se kod mene mnogo toga zakomplikovalo(pored navedenog ima jos mnogo nekih porodicnih stvari), eto ja se nadam da cu izaci normalan, nemam pojma, mislim da tu dosta brige povlaci ova situacija sa devojkom...moram da radim na svojoj glavi jos mnogo !

Uh jel moguce da sam toliko komplikovan !

Komplikovane situacije se rešavaju. Prvo sedi sa drugom i direktno ga pitaj:

Mi smo ortaci, navodno me gotiviš i veruješ mi. Zašto onda ne dozvoljavaš vezu između mene i tvoje sestre.

Pritisni ga. Sredi bar jednu stvar u životu. Kakav ti je to ortak majku mu ako ti ne veruje. Za druge probleme ne znam, ako ispričaš možda i smislim nešto. A ovo raščisti.