Evo ukratko:

1) Troskovi zavise od toga kako ides. Ako ides preko agencija koje zavrsavaju J1 ili H2B vizu opet ima dosta razlike u ceni, pa pogledaj po netu. Kako god da okrenes nije ispod 1500 evra niti oreko 2000 evra.

2) I sa entry level job (najniza vrsta poslova) ziveces bolje nego ovde, iomaces dovoljno i neces razmisljati u najosnovnijim zivotnim stvarima (a to najosnovnije je tamo mnogo na vecem nivou nego kod nas)

3) Ja sam bio preko J1 vize, bilo mi je super sto se tice zarade i jednog turistickog meseca tamo provedenog nakon 4 radna meseca. E sad, sto se tice nedostajanja, sve zavisi od osobe... meni nije nedostajala u smislu da bih se bacao u depresiju kao neki, jednostavno nedostajale su mi neke autenticno nase stvari kojih u USA nema.

I za kraj - bio, video, prosao super finansijski... i sad kada sam u Bg sa manje para nego sto sam tamo bio ni ne pomisljam da opet odem... socijalni i drustveni zivot im je nula u odnosu na ono sto ja imam ovde i ne bih ga menjao ni za kakve pare... samo utisak jedne osobe 

E tu sam te cekao.... svaka cast za ovo priznanje ... 

Ovde se o Americi prica sve u superlativu a nije bas sve tako ... 

Kad stignemo tamo odusevimo se, obecana zemlja, to je sve ono o cemu smo sanjali, gledali na tv ...

Ako se dovoljno dugo bude tamo,

onda na videlo izadju neke stvari koje nas teraju da ozbiljno razmislimo, dali vredi ostati ... 

Ne znam kako je doslo do svega ovoga na ovoj temi 

Ja sam uvek za to da ljudi odu i vide, ne samo USA vec sve sto mogu. Izneo sam misljenje da ne bih mogao tamo da zivim niti da se vratim, to ne znaci da tamo nema fenomenalnih stvari za videti koje ovde necemo ni u snu, ali tamo nema mnogo vremena za turisticke obilaske. Kada si stalno tamo, a ne kao na W&T programu pa znas da imas ceo mesec za putovanje i obilaske, tesko da moze sebi priustiti toliko vremena.

Sto se tice nacina zivota - nikakve zavere i slicno... od malena tako zive, stvar vaspitanja... od 18 sigurno (a neki i ranioje) pocinje se sa bilo kojim vidom rada... sto i ne bi kada svako ko radi 2 meseca preko leta moze sebi da priusti kola... tamo ako ne radis osecas se kao najgori parazit, obzirom da svi oko tebe rade. Problem je sto se toliko juri za parama da kod vecine ljudi ne postoji pojam - dovoljno, pa samim tim i vremena za druzenje nema ni malo ili veoma malo. E tu je taj deo koji mene odbija, nema duse jednostavno receno.

Zavreno s dozivljajima.


lock

Tema otkljucana.
Svoje politicke komentare ostavite za politicki forum, posebno ako ste maloletni.

E ljudi mene takodje interesuje odlazak u Ameriku na turisticku vizu, pa imam par pitanja.
1. Da li ima veze ko ti salje pozivno pismo (posto mene treba da posalje amerikanac koji je tamo advokat)
2. Da li ima veze koju si skolu ovde zavrsio (ja imam diplomu mastera, a zavrsio sam gradjevinski faks i ima 26 god)
3. Jel ce da predstavlja problem to sto nisam u radnom odnosu jer trenutno sam u vojsci, koju zavrsavam krajem novembra, a hteo bih da idem tamo za Novu godinu posto sam nacuo da tada lakse daju turisticke vize i naravno da ostanem tamo da probam da nadjem posao u struci. Naravno od imovine sve se vodi na moje roditelje ( sto mislim da ce predstavljati prob.)

Ne bi bilo lose neko da me malo posavetuje, da li da ostanem ovde jedno 3 meseca i da primam platu pa onda da pribam ili kako vec,
Hvala unapred

Sasha019

Svaka cast covece na vremenu koje si ulozio da bi nam svima pomogao! Takvi ljudi kao ti olaksavaju zivote mnogih, a da toga nisu u potpunosti ni svesni.

Sto se tice USA - travel - work- study & live, za sada u sebi imam ogromnu zelju! ..  Medjutim nedostaje mi odlucnosti!

Sigurno bih do sada otisao preko fakulteta, da je bar neko iz moje okoline bio zainteresovan za isto, medjutim mnogi ljudi ili nemaju para ili sa nevericom gledaju na celu stvar, mada ima i onih koje tako nesto potpuno nezanima. 

Ne znam koliko je pametno otici potpuno sam. Razmisljao sam mnogo o tome. Smatram da takva osoba mora biti specificno odredjenog profila, u smislu da je zmijski snalazljiva, druzeljubiva, hladnokrvna, grabljiva, prilagodljiva svakakvim uslovima (visoki stepen tolerancije)... Jednostavno - tvrdokozac!

Ja sam za razliku od nabrojanog, popirlicno istancanog ukusa, kako za zivot, tako i za ljude, a samim tim i za posao (iz istih razloga zelim pobeci odavde). Sledeci redovi ce to i objansiti:

- Mislim da ne bih mogao deliti sobu sa bilo kakvim kretenima, drugim recima nisam dovoljno tolerantan da trpim bilo koga pored sebe. Iz tog razloga bih i voleo na takav put otici sa osobom koju dobro poznajem, a ne da me zadesi neka budala koja ce mi crpiti i to malo energije sto mi ostane nakon napornog dana.

- Nisam profil licnosti koja bi se prilagodila sesnaestosatnom pranju sudja ili kuvanju virsli u zadimljenom, zagusljivom i smrdljivom prostoru. Ne znam koja plata da je u pitanju. Sa druge strane mislim da bi mi posao obezbedjenja mnogo bolje prijao.

- Kao pozitivna osobina moze se navesti to da nisam pokoran tom ludovanju, alkoholisanju, veselju i slicno. Vise sam tip za neke drugacije atmosfere i uzitke. Hocu reci, ako bih otisao ne bih sebi postavio za cilj da se ludacki provodim po raznim klubovima i posle ujutru pijan hodam po NYC ulicama. Za takvim stvarima ne zudim i ne zanimaju me. Pre vih uzivao u fotografiji, eventualnoj ljubavi ili posetama raznoraznim dogadjajima.


Druga stvar, citam sta pisete i mozak mi odbija da provari neke informacije! Cini mi se da sa malo vecom dozom lakoce opisujete pojedine situacije, tipa: Prvo sam otisao da uzmem ID i potpisem ugovor sa poslodavcem u Majamiju, zatim sam posle par dana polagao voznju i odlucio da promenim svoj posao i grad, pa sam otisao u Nju Dzerzi. Tamo sam radio kao nosac pizza ali mi poslodavac nije isplacivao redovno, pa sam morao da ga tuzim, popunjavanjem raznoraznih formulara i pozivanjem raznoraznih telefona. Nakon toga odlazim u Nju Jork, gde radim kao taksista, a vikendom se provodim do kasno u noc i na biciklu lutam pustim ulicama Menhetna.
  ....  Ispade kao da ste igrali GTA IV ! ...

Eto nisam bio, nemam pojma kako to sve izgleda, ali stvarno ne mogu da poverujem da sve bas tako kliziiiii.... Dodjes iz neke balkanse vukojebine sa 500€ u dzepu i sa jedva razvijenim engleskim jezikom u ustima upadnes u najveci sistem najrazvijenije drzave na planeti, oberucke prihvacen ? ... menjas poslove.. gradove.. vize.. poslodavce... koledze... 

Nije li malo cela ta prica obojena ruzicastom bojom ? ...

Sto neko realno ne dodje i ne napise: " Rintao sam po celi dan, glava mi je pucala. Kada zavrsim sa poslom jedva dodjem kuci metroom i busevima. Onako izlomljen u stanu me ceka galama, ne mogu da spavam iako mi je odmor ultra neophodan jer sutra ujutru ustajem u 5h i opet idem da grbacim. Gladan sam, a nemam volje da pravim hranu, pa moram da opet izlazim iz stana i trosim pare u nekom MCD. Sutra dan imam stomacnih problema od iste te hrane, ali moram da radim i radim. Jedva skupim vremena da ista obidjem i vidim a i ne znam hocu li se izgubiti ako odem predaleko. Slobodno vreme koje imam neophodno mi je da se dobro naspavam i odmorim kako bih mogao nastaviti dalje, tako da i ne razmisljam o bilo cemu drugom. Majko Srbijo ! "

Eto jedno drugacije gledista uopste sjedinjeno duzinom ovog teksta. Verujem da ima ljudi koji razmisljaju kao ja i na ovaj nacin, mozda realniji posmatraju celu stvar. Uprkost svemu tome, ja sam i dalje voljan u nameri da odem i prodjem kroz sve to, samo bih voleo da cujem i onu drugu stranu price, a ne samo izjave tipa "lako je sve". Ok, mozda se nekome i potrefilo sve lagano, mozda je taj neko imao srece. Ta kurata sreca je ionako presudna u svemu, bilo gde covek da ode i ma ko on bio.

@4lokin
Dosta toga sam napisao a i drugi su pisali. Mislim da možeš da izvučeš zaključak iz dosadašnjih postova. Sve što bih mogao da kažem kao odgovor na tvoja pitanja bilo bi samo preformulisanje mojih rečenica. A i ostalih forumaša.



@Black_Pirate
Kako bi bio siguran ponoviću ponovo sve i to u tezama.
- Nekoliko dana nakon što zakoračite na američko tlo (sa radnom vizom) idete u "Immigration Services" da bi ste izvadili "Social Security Number". U emigraciono idete sami i sve što vam treba jeste pasoš u kome je važeća radna viza. Broj dobijate na adresu koju ste naveli do nekih 30 dana.  A idete u vama najbliži Emigracioni.

- Dan nakon što dobijete SSN možete da polažete za nihovu dozvolu (ID) jer vam za nju treba SSN i pasoš. Tih mesec dana dok čekate SSN iskoristićete da naučite napamet njihov veliki priručnik o saobraćaju koji sadrži čitavih 50-ak strana. Već sam vam rekao, ko ne položi iz prve a zna engleski dobro, treba da se stidi. Za dozvolu se polaže tako što se ide u MVA (motor vehicle administration) ili negde se to zove DVA (driver vehicle administration). Idete u vama najbliži naravno.
To vam je jedna velika sala sa 40-ak šaltera. Vi dođete na šalter za infrormacije i kažete -dobar dan ja sam došao da polažem za ID. Oni vam pogledaju pasoš i SSN i dva pisma koja dokazuju koja vam je adresa. Već sam pisao o tome. Daju vam redni broj i vi čekate da budete prozvani na jednom od tih šaltera. Dođete do šaltera sednete i kažete da ste došli po ID. Službenik vam pokaže kompjuter koji je tu na šalteru i objasni vam kako se daju odgovori i vi rešite test. Ako ste rešili test izađete napolje i polažete vožnju. Na žalost moraćete da pitate nekog druga da vam pozajmi auto i naravno pođe sa vama. MVA nema auto. Polažete vožnju u svojim kolima. I da, nisam ispustio, ne trebaju vam nikakvi časovi vožnje pre polaganja, osim ako neznate da vozite. Ako ste i vožnju položili vraćate se sa službenikom unutra i oni vas tu odmah na istom šalteru slikaju i još malo bla, bla, bla... U nekim slučajevima ID dobijate odmah a nekada vam ga šalju na adresu nakon 10-ak dana.

Znači ne treba vam apsolutno niko osim nekog ko će vam pozajmiti auto.

- Treća stvar je kupovina auta. Ako imate $1000-2000 ili u zavisnosti šta želite možda i za $500-$1000 kupujete auto. Ovde se ceni samo Honda i Toyota... Američki automobili se ne cene i zaobilaze se, a pristojan Ford ili Dodž može da se nađe preko oglasa od $800-$1400.
Kupovina auta je veoma prosta stvar. Nakon što nađete sebi auto sve što vam treba jeste od vlasnika potpisan "title", koji jeste u stvari saobraćajna dozvola na srpskom. Pre nego što vlasnik skine tablice idete u neki (bilo koji) servis da vam urade inspekciju i daju sertifikat da je auto ispravan. Tu je caka, ako ne prođe inspekciju ne kupujte taj auto. Napravite takav dogovor sa vlasnikom. Ako auto prođe inspekciju kupite auto a onda uzmite i preko interneta nađite neku osiguravajuću kuću preko koje osigurate auto. To vas košta na mesečnom nivou od $50 do $120 i zavisi od toga koliko dugo imate USA dozvolu, kojih ste godina, da li ste oženjeni... Odmah nakon  što online platite osiguranje dobijate sprepmljenu stranicu (u PDF formatu) koju odštampate na  štampaču i to vam je privremeno osiguranje za MVA dok ne dobijete za 5-6 dana na adresu validan dokument. Sa title, inspection certificate i odštampanim osiguranjem idete opet u MVA da platite porez, uzmete tablice i nov title na vaše ime. I to sve završavate na jednom šalteru za čitavih dugih 10 minuta.
Ovo je opis kako to izgleda u državi Maryiland. U drugim državama proces je isti ili sličan.


- Kako oko posla.
Pa s obzirom da ste došli na radnu vizu i da je neko sponzor za nju, vi bi trebalo da radite za tog poslodavca. Ili nađite sebi drugi posao i onda kažete starom poslodavcu da ste bolesni a onda se više nikad i ne pojavite da radite. Naravno tu zadnju platu što ste odradili nekoliko dana nećete da dobijete.
A kakav posao će te naći to zavisi samo od vas lično. Vi ste još uvek 100% legalni osim što vam na SSN piše da možete da radite samo za svog sponzora vize. U zavisnosti kakav posao tražite, nađete, SSN na kom vam piše "valid for work only with dhs authorization" vam neće predstavaljati problem.
Možete da imate i 10 poslova u isto vreme ako ste u mogućnosti da sve postignete. Ali da se vratimo na 2 posla recimo. Uđete tamo gde ste se nameračili da radite i pitate da li im trebau radnici i tražite da popunite aplikaciju za posao. Pa ako vas pozovu dobro je. Naravno sve je na vama i kakav utisak ostavite. Onda tako aplicirate redom. Prilikom popunjavanja aplikacije postoji stavka gde vas pitaju kojim danima možete da radite za njih a vi kažete ponedeljak-petak zato što recimo preko vikenda imate već super plaćen posao a ovaj vam služi da još nešto malo para zaradite i ne sedite kući.
Posao možete da menjate bukvalno svaki dan ako ću da banalizujem. Nije isti sistem kao kod nas. Ne zapošljavaju se ljudi i ne daje im se otkaz kao kod nas. Drugačiji je sistem tako da ne razmišljte na tu temu nego iskoristite tu pogodnost.

- Ako ćete da promenite grad, moraće neko da vas doćeka i prihvati na neko vreme dok se ne snađete. A to dok nađete sebi mesto gde ćete živeti i posao.


- Gde će te živeti kada napustite poslodavca? Pa prvo nađete sebi smeštaj. Soba se plaća mesečno od $500 pa naviše. Ako nemate bolju ideju ili nekog da vam pomogne onda je tu odmah i najbolja ideja http://washingtondc.craigslist.org/mld/. Važi za čitavu ameriku samo treba da odaberete državu gde ste.


- Niko te ovde u USA ne pita ko si i šta si. Gledaju samo kako radiš i koliko im para donosiš. Ima li neke vajde od vas ili ne. Ne razmišljajte o tome šta oni misle o nama ili nekome. Jer 50% njih nije ni čulo za nas. To što ste iz evrope u nekim slučajevima može samo da bude u vašu korist.




 Ako neko može bolje i slikovitije da opiše samo napred. Početak je težak dok ne ukapirate sistem a ja sam sve ovo pisao da bih olakšao ljudima. Da ne bi trošili vreme i novac zato što niste znali kako i šta.
Onda dođe period kada počnete da zarađujete. Da štekate solidne pare. Onda dođe i period kada se zapitate čemu sve to. Čemu sav taj novac kada nemate vremena nizašta više. Kada osim novca i par drugara koji vas nisu zaboravili nemate ništa više.


@Black_Pirate
Nije isti sistem kao kod nas. Zato ti sve ovo deluje čudno. Ali sve je onako kao što sam napisao a onako je kao što je i Coolrunner pisao, ako nije malo preterivao. Mada mislim da samo nije detaljno opisao kako je šta tačno radio nego je skako sa teme na temu. Tako da te ta praznina zbunjuje.

U svakom slučaju, kažem svima, vredi doći i videti, probati. Upoznati jedan nov sistem i kako može sve drugačije i lakše. A onda je odluka samo na vama.

Ono što oni imaju mi nikada nećemo imati. Ono što mi imamo oni gledaju samo u filmovima.

@Sasha019

Hvala jos jednom na svim informacijama.

Pitao bih jos par stvari, neke od njih ponavljam. Dakle, zanima me tvoje misljenje, koliko je komplikovano zaputiti se sam u sve to ? ... Oko sebe nemam zainteresovane ljude, a zivotna zelja mi je da odem.

Drugo pitanje je vezano za novac. Iz tvojih tekstova primecujem da je mesecno neophodno izdvojiti pozamasnu sumu novca kako bi se preguralo. Sa dva posla se sigurno da ustedeti, ali sa jednim poslom, nisam bas siguran? .. Pogotovo ako se recimo radi o slabije placenom poslu. Kako uopste stoji taj bilans novacnih priliva i odliva ?



.... ima da se zaletim jedan dan na ovu USA mogucnost.....

... ako pre toga ne odem na brod...

Evo i ja cu se potruditi da napisem malo opsirnije...

1) Dosao sam u USA, Vermont, Stowe. Dobio sam posao u Topnotch Resort&Spa hotelu, sa 4 zvezdice i 5 dijamanata. Ovu kategorizaciju napominjem samo zato da je moguce i odavde, pre nego sto krenes dobiti posao na dobrom mestu posto je predrasuda da samo idemo na neka krs mesta. Inace, bilo nas je 15-ak iz Srbije u tom hotelu.

2) Isao sam sa devojkom (u vezi sa pitanjem moze li se sam) ali je cinjenica da covek moze sam posto je bilo dosta ljudi, cak i devojaka. Vazno je da nadjes posao gde ima jos nasih i ostalo je lako, brzo cete se skapirati.

3) Sto se tice posla, vec sam napisao. Jednostavno sam skontao koliko su ljudi ograniceni (surovo ali realno, nisu glupi vec su ono sto bi oni rekli ignorant). Na poslovima koje mi dobijamo ne mozes naci fakultetski obrazovane ljude osim par njihovih studenata koji rade ako je raspust. Medju takvom radnom snagom i sa poznavanjem jezika, lako ces se izboriti sa svoje mesto pod suncem... naravno, sve je individualno, devojka i ja smo prosli super ali ima ljudi koji se nisu uopste snasli niti su skupili cak ni para da vrate ulozeno.

4) Ja sam radio samo jedan posao posto sam od njega zaradjivao kao ljudi od 2 posla. Probao sam par dana jos jedan posao, video da mene to unistava a kada sam uporedio moju zaradu sa drugima u kuci koji rade 2 posla stalno i video da smo na istom, prosto sam sebi rekao "ne budi gramziv" i odlucio da sacuvam i zivce i snagu i zdravlje. Ipak treba znati kada je dovoljno. Bilo je dana kada sam zbog guzve u hotelu radio i po 12 pa i 16h, kao da radim 2 posla, ali ne previse dana.

A da, ja sam jedini koji je sva 4 meseca radio od 6 ujutru. Jbg, koliko god da je room service odlican posao, to je bila cena koju sam platiom Nije mi islo u prilog sto nisam legao nikada pre 1-2h ali tek se oko 22-23h okupimo svi posto su razlicite smene, a ako ne mozes da se izezas i popricas sa ljudima, onda dzaba i pare i sve. Izlasci strogo vikendom a i to nije obavezno.

5) Kljucno je biti u manjem gradu, da ti je sve blizu i da ne pucas pare na gluposti na koje bi u NY, LA i slicno. Svi koji su bili u manjim mestima su uveliko prosli bolje od onih koji su bili u ogromnim gradovima. Razlika je u ceni smestaja, hrane i ostalog a i uvek si odmorniji. Jurnjava sa kraja na kraj NY ili LA ili izaci iz kuce i za 5 min biti peske na poslu kao u mom slucaju je ogromna razlika.

6) Posle 4 meseca rintanja svi imate 5 mesec koji je turisticki, tada radna viza vise ne vazi, taj mesec ti pri ulasku u USA na aerodromu odobre posebnim pecatom. Onda obilazis i razgledas, moguce je da nisi razumeo za to pa si pomislio kako svi i rade i putuju istovremeno.  Doduse, mi smo uzeli 5 dana slobodno kada je usporila sezona i spucali sa ortakom amerom iz Vermonta u Virdziniju. Jedan od najlepsih dozivljaja, krenuli 13. oktobra iz Vermonta, tamo pao sneg pola metra, a posle 16h voznje stigli skroz na jug i okupali se u okeanu na Virginia beach. Priceless 

7) Naravno da nije sve med i mleko. Kao sto rekoh, ako imas dobar posao i radis ga kako treba, za kintu ne treba da brines, imaces je i vise nego dovoljno. Sto se tice samog rada sa druge strane, nema odora i glumatanja, ili radis ili ne radis. Kod nas je bila politika da i kada je sve prazno i nisu u restoranu gde mogu da naidju gosti vec u kuhinji, nema sedenja. A kada nema posla uvek ti nadju nesto sto mozda nema veze sa onim sto je tvoje zaduzenje pa ti daju da radis. Zapamti - obzirom da te placaju uvek ce ti naci posao.

Toliko, ako imas nesto konkretno da pitas, slobodno