Radim na mestu koje zahteva kontakt sa raznim ljudima, prezentacije, itd itd. . .
Nedavno sam imao jednu debatu, na kojoj se nisam pokazao bas najbolje.  Problem je u nacinu na koji govorim.  Od svih dobijam komplimente da sam jako elokventan, koristim metafore, mnogo chitam. . .  ali pricam citiram ,,dosadnim'' tonom.  Znaci kolko god da je zanimljivo to sto pricham, ljudi se smore jer ne umem da izgovaram na zanimljiv nacin.  
Ne znam zasto i kako je to pocelo, u osnovnoj skoli sam primera radi bio jedan od najboljih recitatora, clan glumachke sekcije, kad sam chitao sastave chitavo odeljenje bi cutalo i pratilo.  Kroz srednje obrazovanje sam imao porodichnih tragedija zbog kojih sam se malo povukao u sebe, i u krajnjoj liniji je trpeo moj socijalni zivot.  Znam da je to vreme formiranja lichnosti i ako sam tad postao povucen i nesiguran, da li ima shanse da se to vrati na pravi kolosek?
Dajte neki savet, trik. . .  kako da budem zanimljiv dok govorim i da ljudima drzim paznju!

Imas dosta saveta ovde

http://forum.burek.com/trema-strah-od-javnog-nastupa-t382798.html

Shvatam da verovatno nemas tremu ali ima stosta da se procita o javnim nastupima...

Imas ti po forumu da nadjes gomilu stvari..I trikove,i fore..Imas i teme o govoru tela i jos razno razne stvari.Baci pogled,pa ako ti ova tema ostane otkljucana..pitaj nesto konkretnije.

Inace..Moje misljenje da dam,kako ne bi bio off..

Ja iskreno mislim da se ljudi radjaju sa tim...mislim mozes ti to da poboljsas i sve..Ali iskreno,da budes dobar i interesantan govornik ili se rodis sa tim ili ne.To ti je maltene ko gluma,uneses se u pricu i izneses je ljudima.Ako znas da je izneses ti ih dokacis,ako ne znas..dzaba ti i sto knjiga da procitas 

Probaj,bar mozes ako nista vise da se bar poboljsas..

Prdi,podriguj,štucaj,pročačkaj zube,recimo...

na faksu imala sam profesora koji je važio za nekog ko svoj predmet, materiju koju predaje ima u malom prstu.
sjajan stručnjak.
hodajuća enciklopedija. kristalna rečenica.
neko ko je, između ostalog, u domenu onoga što radi i čime se bavi pokupio silno znanje i titule koje idu uz to.

međutim,
njegova predavanja važila su i tada, a i sada, za najdosadnijih sat i kusur vremena na planeti...
a bila su obavezna...em je on pravio frku oko potpisa i izlaska na ispit ukoliko niste bili redovni, em je njegov predmet bio uslov za sljedeću godinu- tako da...jebali smo ježa u leđa tih godinu dana sa njim...

i nije bila stvar u predmetu koji nam je predavao.
naprotiv, to je predmet koji je sam po sebi zanimljiv, već u načinu na koji nam je predavao.

prosto...bez ikakve mistifikacije tog njegovog nedostatka...on je bio dosadan čovjek.
interesantan koliko i telefonska govornica u kvaru...manje- više.

on jeste posjedovao znanje o onome o čemu priča, ali nije posjedovao harizmu govornika, strast...
on je nama godinu dana...deklamovao.

uvijek istim tonom, ujednačeno...bez emocija, bez uživljavanja, bez greške, sterilno, suvoparno, bez faktora iznenađenja..
suvi podaci.
bez potrebe da sa nama, koji ga slušamo, uspostavi kontakt.

sad da mi neko kaže da slušam njegovo predavanje...pristala bih samo uz dozvolu da mogu, makar na samom kraju, da vrištim kao neurastenik dok ne polupam sve prozore u neposrednoj blizini...

ono što ja jesam primjetila kada se radi o predavanjima ili bilo kojoj vrsti obraćanja većoj skupini ljudi, gdje se prenosi bilo kakva informacija, poruka, znanje i slično...nije dovoljno znati o čemu pričaš i biti potkovan znanjem ( koje jeste uslov, ali ne i dovoljno da bi nastup bio uspješan)...moraš da vjeruješ u ono što govoriš

i ne samo to...moraš da pokažeš da vjeruješ u ono što pričaš, da se vidi i osjeti da ti je stalo...
mora da se vidi strast

da bi znanje ili poruku prenio dalje i da bi oni koji te slušaju- zaista te i slušali...moraš da znaš da ih ubjediš da jedino mjesto na koje žele da budu upravo to na kojem se i nalaze u tom trenutku i da je to o čemu ti govoriš...beskrajno važno.

a to se ne govori isključivo i samo suvoparnim podacima o temi koju prezentuješ, već...emocijom

tebi očigledno fali emocija.

jer prava emocija, prava mjera u emociji prilikom bilo koje vrste javnog nastupa...ona pravi interakciju između tebe kao govornika i onih koji te slušaju.

tvoja uloga kao govornika jeste da animiraš.
ne samo suvim podacima. tako nećeš moći.

emocijom. a emocija se reflektuje, osim kroz konstrukciju same rečenice, i kroz boju glasa, na licu, pokretima...ona se reflektuje bukvalno kroz tebe...nju i pokretima ruku pokazuješ

dobar govornik posjeduje onu količinu strasti koja te tjera da ga slušaš sa pažnjom i da mu vjeruješ.

probaj da pustiš tu emociju iz sebe...
stvarno ne znam...probaj da se ponašaš kao šaman u transu
vjerujem da imaš, tačnije bilo bi lijepo da imaš, parče nekog ludila u sebi koje treba da naučiš da pustiš u tim trenucima dok pokušavaš da zaokupiš pažnju onih ispred tebe.

jer...ljudima ne treba deklamovanje podataka, suvoparna igra riječima...do toga se dolazi na lakši način, a ne da me neko uspavljuje ili tjera da mislim da gubim vrijeme što sam tu ( obraćam se mom bivšem profesoru )...već im treba neko ko je zaista živ i životan.

EDIT:

sad se sjetih.
vidi kako to rade najbolji u tome.
proguglaj TED ( serija konferencija koje se odvijaju širom svijeta)...
razne su teme...ali tema sad nije važna, već način.

Пробај шамаром.

 

klasican full u izboru zanimanja...
promijeni zanimanje...ocigledno je da nisi za taj posao...
i sto vise budes "ucio"..bit ces sve dosadniji i dosadniji...
nisi prvi slucaj...znam ih koliko god hoces sto su "silovali struku" 

BobaK, onda tvoja konstatacija bi trebalo u nastavku glasi "Ne umes da budes govornik, tacnije ne umes da zadrzis paznju ni jednog coveka, a kamoli njih 100 ili vise, sto znaci da ti ni sa kim celog zivota neces uspostaviti dobar kontakt, znaci nikada neces imati ni jednog prijatelja koji ce moci da saslusa tvoju pricu do kraja iliti, u prevodu, neces imati ni jednog prijatelja."

Ono sto je moja preporuka je, da se setis prica koje si pricao, a koje su ljudima ostale u secanju, i koje ti nekad ponove.

Razmisli, kojim si tonom pricao, kakve si osecaje imao tog trenutka, gestikulaciju i probaj tako da svaku pricu pricas, s tim sto neces kad pocnes da pricas nesto smesno, pa da pocnes da places, vec ces sve to prilagoditi datoj prici, ali nista preko noci. Zapravo nemoj silovati, vec se priseti osecaja, zvuka, slike, i sve to probaj da uneses u prezentaciju, ali to te mere, da ono sto pricas, kao da dozivljavas onog istog trenutka koji pricas...

Vezbaj pred ogledalom, zamisli situaciju u kojoj gledas svoje predavanje i kako bi ono trebalo da izgleda da bi odrzalo tvoju paznju. I naravno zapamti jedno- nista bez vezbe

Pozdrav!

Prvo kreni sa pričanjem viceva. Kada uspeš da nasmeješ grupu od 5 ljudi, kreni dalje.

Jos samo kratko da dodam, nemoj pokusavati da u svakoj situaciji budes zanimljiv, to vec treba rodjenjem. Ono cime si dobro potkovan, znanjem iz te oblasti, tu mozes da uradis nesto, samo je bitno da se "uneses" u samu pricu.

Znam neke ljude kojima nikada nije islo od ruke da ispricaju vic, ali umeju da doskoce sa dobrom forom, a da opet nasmeju ljude 5 puta vise nego kada bi ispricali i najsmesniji vic. Mada se ovde ne radi o tome kako nasmejati ljude, ali dobro...