... kad deca odu od kuce na studije?

Ja vec sest godina ne zivim sa roditeljima, a mladji brat je upisao faks u Kragujevcu.
Svi smo nekako rastrkani po razlicitim gradovima koji su istini za volju relativno blizu, na 4-5 sati voznje, ali mi tesko pada ta razdvojenost.
Osamostavljivanje je dobra stvar, prilicno jadno deluje situacija zakasnelih pubertetlija koje u tridesetima izdrzavaju roditelji, ali brata sam poslednjih godina vidjao jako retko, samo kad odem kod svojih, ili kad on dodje na par dana kod mene, a kako stoje stvari, bice sve redje.


Ono sto me brine jesu roditelji koji su sad ostali sami. Oboje su presli pedesetu, i nekako sam imao prijatniji osecaj znajuci da je mladji brat dole.


Sad se pitam, kako je njima? Kako je to kad se klinci koje mazis i pazis 18 godina odluce da odu? Kome je teze?



Pozdrav

Mislim da je mnogo teze roditeljima.
Samim tim sto im godine prolaze, sve vise ocescaju potrbu da vreme provode sa svojom decom.
Mladi, koliko god bili vezani za svoju porodicu, i koliko god retko ih vidjali imaju dosta obaveza, i sitnica koje im popune slobodno vreme u zivotu... Samim tim to mnogo lakse to podnose.

Боље него што мислиш.

 

Pa mozda bi se ti tako osecala,ali postoje roditelji koji su stvarno vezani za svoju decu. Svakom roditelju je tesko da prizna da njegovo dete i nije vise dete nego odrastao covek koji je u neku ruku sposoban da se brine o samom sebi! A mi odnosno koja smo njihova deca gledamo buducnost,da uspemo u zivotu...da napredujemo,a sta je sa njima.Jedino sto nas tesi je to sto su oni proziveli i doziveli svoj zivot kako treba,a sada je na nas red,mada takodje brinemo da li su oni dobro?Ipak nije ni njima lako...do pe par godina porodica je bila skupa...a sada je tisina,mir. Mnogi od vas ce reci koji ste rodiitelji naravno "Sve bih dao samo da mi bude tisina"! ....bice vremena i zato....
Roditelji mog najdruga su stariji....imaju sigurno preko pedeset godina,ali zato i imaju sinove po Beogradu,Kragujevcu,Novom Sadu. To je jedna veeelika porodica i od sve njegove brace moj drug je jedini ostao.Mada njegova braca nemaju u njega poverenja jer je dosta mlad! Rditeljima je tesko...nikada nemojte misliti da im je lako za nesto zbog cega se opredelimo!Oni znaju kad tad da cemo mi otici...ali se sve nadaju da to nece biti skoro!A kada se to desi oni brinu,da li smo dobro,da nam se nije nesto dogodilo,da li nam treba nesto??Ali takodje i mi brinemo da im se zbog brige i zbog godina ne desi nesto sto ne bi smo zeleli.

pa mislim da je osecaj ponosa mnogo veci nego osecaj tuge ....

a imaju i mnogo vise vremena za sebe mislim da je teodora upravu

Veruj da nije tako ...

pa  nemam iskustva sa tim ali predpostavljam da je tako ..... naravno ako roditelji nisu bolesni ili tako nesto

Makar su takvi moji roditelji Ustvari moja majka

Imaju vremena za sebe kada im to vreme vise nije ni potrebno

Pokusaj da se odvojis od roditelja i zapocnes zivot sam koliometrima udaljen ... Videces kako je ...