Kako je propalo Titovo tajno oružje od četiri milijarde dolara

Kako je propalo Titovo tajno oružje od četiri milijarde dolara

Dnevni avaz -A.I. | 23. 09. 2014. - 13:03h |

Nekad najopremljeniji jugoslovenski vojni aerodrom Josipa Broza Tita, "Željava" smešten duboko u utrobi planine Plješavica nadomak Bihaća, danas je potpuno propao.

Josip Broz Tito

Iznenadne udari

Po struci diplomirani inženjer za radarski sistem i potpukovnik avijacije u avio službi Ivan Prša kaže da je to vojno zdanje izgledalo impozantno 1968. godine, kada je zvanično otvoreno.

- To je bio najjači vojni aerodrom po infrastrukturi u celoj Jugoslaviji. Unutra je bila smeštena jedna avijacijska brigada sa 60 aviona i više od 3.000 ljudi, od čega je bilo samo oko 500 oficira, oko 900 podoficira i oko 2.000 vojnika. Imao je kapacitet opsluživanja tri aviobrigade u slučaju potrebe. Savršeno je štitio od iznenadnih udara - započinje Prša.

On dodaje da je to bio najstrožije čuvan vojni objekat u bivšoj državi.

Tadašnja vojska Jugoslavije 17. maja 1992. minirala je aerodrom sa 56 tona eksploziva i time ga u potpunosti onesposobila. Vreme je učinilo da njegova unutrašnjost u potpunosti propadne.

Premijer USK-a Hamdija Lipovača 2011. godine je najavljivao mogućnost da se na ovoj lokaciji napravi savremeni kargo aerodrom.

Međutim, visina i isplativost investicije diktiraju tok realizacije projekta. Upućeni kažu da to nije isplativo, dok za neku vrstu muzejskog turizma unutrašnjost aerodroma nije sigurna.

Ovako je nekad izgledala Titova "Željava"

Preskup projekat

Bihać i Krajina, kada bi se udružili sa Korjenicom i Gospićem, nemaju dovoljan kapacitet letova kako bi održali jedan takav jedan aerodrom. Zbog toga, bi pokretanje obnove Željave bila prava utopija i promašena investicija - rekao je Prša.

Zatim je dodao:

- Bilo je govora da to bude aerodrom za teretne avione i da projekat bude ponuđen potencijalnim stranim investitorima. Međutim, izrada projekta je preskupa, a investitori ne žele da ulažu dok ne vide isplativost.

Vodeći zagađivači

Inspektor na GP i bivši padobranac u JNA, Izačić Hazim Alagić kaže da veliki problem predstavljaju opasne otrovne materije nastale u požaru nakon miniranja.

- Zbog toga su oni, dok ne bude izvršena dekontaminacija neupotrebljivi za bilo kakve aktivnosti. Granična zona, u kojoj se nalazi aerodrom, veliki je rezervoar pitkih izvora vode Klokota, Privilice i Žegara kao vodovoda grada Bihaća, ali i Smiljanovca kojeg snabdeva Ripač - kaže Alagić.

On dodaje da je bivši aerodrom bio je jedan od većih zagađivača podzemnih voda koje teku iz Like, tako da je za Bihać i USK bolje da nikada ne proradi.

Izvor: Blic