Како jе Aргентинац заволио Србе и прешао у православље

Како jе двадесетjедногодишњи Aргентинац заволио Србе и прешао у православље

ПРИJЕДОР - Двадесетjедногодшњи Aргентинац Мариано Бурман, коjи jе приjе двиjе године постао Србин и православац, обрео се ових дана у Приjедору.

Своjе снове оваj младић, коjи живи у главном граду Aргентине, Буенос Ajресу, jе остварио крстећи се у Српскоj православноj цркви у своjоj земљи гдjе jе и добио своjе ново име Aлександар коjе jе придодао уз постоjеће Мариано.

Све jе почело, како нам jе испричао, након што му jе дjед jедног дана причао о Србима, коjи су навраћали у његову трговину. Подстакнут том причом Aлександар jе почео по Интернету претраживати, како би нешто више сазнао овом народу.

На Интернету jе пронашао и списак свих православних цркава, на коjем се налазила и jедна у Буенос Ajресу. Jеднога дана отишао jе у цркву, гдjе су га с одушевљењем прихватили и одвели на ручак. У истоj цркви упознао jе Мариjа Ђурагића, дипломату из Приjедора, са коjим се брзо сприjатељио.

-Послиjе годину дана дружења са Србима одлучио сам да се крстим, односно да са католичке пређем на православну вjеру. Било jе то велико изненађење за моjе родитеље, сестру и приjатеље. Ниjе им било jасно зашто то желим, али су касниjе прихватили ту моjу одлуку и данас са мном у цркву иду на велике српске православне празнике - прича нам Мариано Aлександар.

За кума на крштењу jе изабао свог, како вели, великог приjатеља Aлександра Цвибака по коjем jе и добио друго име. Цвибак jе, прича нам, старац од 86 година, али врло дружељубив и виталан човjек.

Дружењем са Србима и уз помоћ Интернета оваj млади Aргентинац jе научио и српски jезик. Научио jе, како вели, много тога о Србима, о њиховом jунаштву и свему ономе кроз шта су пролазили кроз историjу.

На jедном такмичењу хорова у Aргентини гостовао jе и jедан хор из Србиjе. На тоj манифестациjи његов приjатељ Марио Ђурагић га jе упознао са Будимиром Станковићем, коjи jе био изненађен чињеницом како он добро говори српски jезик и обећао да ће га довести у Србиjу.

-Мислио сам да jе то све празно обећање, али jедног дана Марио ме позвао и рекао да путуjем за Републику Српску. Био сам пресрећан и jа и моjи родитељи. Дошао сам овдjе и за кратко вриjеме много тога видио, чуо и, приjе свега, научио.

Овдjе су људи дивни, свако свакога поздравља, разговара. Jедни према другима се односе са више уважавања него што jе то у Aргентини. Тамо jе живот динамичан, сви некуда журе, иду, немаjу времена за дружење - прича нам Бурман, коjи jе , како вели , чврсто одлучио да се и ожени Српкињом.

Овдjе има много лиjепих дjевоjака и сам сам себи рекао да се морам оженити женом са ових простора.

Оваj младић из Приjедора у Aргентину ће, какао вели, пониjети веома лиjепе утиске. Са собом ће пониjети и много сувенира и домаће шљивовице коjа му се свидjела.

На краjу обећава да ће првом приликом, када му се укаже, поново доћи овдjе, а озбиљно размишља и о томе да се на овим просторима и међу Србима заувиjек настани.

П. ШПAДИЋ

Glas Srpske