Ukoliko ste se ikada zapitali koje su glavne odlike prosečnog srpskog gejmera, evo odgovora: on je mlad, odlučan, dinamičan, perfekcionista, dobro informisan i "noćna ptica".



Ovo su samo neki od rezultata istraživanja “Game On”, najnovijeg istraživanja sprovedenog u Srbiji od strane kompanije Intel u saradnji sa vebsajt i gejming forumom Benchmark. U ovom straživanju, koje je sprovedeno tokom maja a čiji su rezultati objavljeni 1. jula, učestvovalo je više od 5.700 ispitanika koji su pružili informacije u vezi sa njihovim načinom igranja i vrstom tehnologije koju koriste.

Skoro 92 odsto srpskih gejmera provodi svoje večeri i noći igrajući igre. Samo 4 odsto njih su ranoranioci, dok preostalih 4 odsto igraju tokom podneva.

Na osnovu vremena provedenog u igranju, gejmeri se dele na četiri kategorije: 7,7 odsto ekstremna – u proseku provode više od 6 sati dnevno igrajući; 14,3 odsto teška – od 4 do 6 sati dnevno; 37,9 odsto srednja – od 2 do 4 sata dnevno; 40,1 odsto laka – manje od 2 sata dnevno.



Istraživanje je pokazalo da skoro 60 odsto gejmera provodi barem dva sata dnevno igrajući svoju omiljenu elektronsku igru. Izgleda da i oni prate svetski trend po kom prosečni gejmer provodi skoro dva sata dnevno uvežbavajući elektronski kontrolisane pokrete, što je ukupno otprilike 14 sati nedeljno.

Što se tiče vrsta igrica, Intelovo istraživanje pokazalo je da 41 odsto ispitanika preferira akciju, tj. pucačine iz prvog lica (FPS); 23,5 odsto igra igrice poput MOBA (Multiplayer online battle arena), MMORPG (Massively multiplayer online role-playing game) ili RPG (Role-playing game); 13,1 odsto su strastveni simulatori; 13,8 odsto preferira strategije u realnom vremenu; 8,7 odsto igra druge vrste igrica.

Srpski gejmeri igraju igrice i sa jednim igračem i sa više igrača. U igricama sa više igrača, igra postaje vid elektronske komunikacije i socijalizacije sa prijateljima i ljudima sličnih interesovanja. Srpski gejmeri dele se na dve grupe: 51 odsto njih su fanovi igara sa više igrača, dok 49 odsto preferira igre sa jednim igračem.



Desktop računar je i dalje glavni




Više od tri četvrtine ispitanika (85,9%) koriste desktop računar za igranje. Ovi računari pružaju potrebne uslove koji omogućavaju optimalno funkcionisanje igre i postizanje najboljih rezultata. Čak 65,9 odsto ispitanika veruje da je procesor veoma bitan za igranje, 20,9 odsto veruje da je procesor od suštinske važnosti, dok 12 odsto smatra da je dosta bitan. Samo 0,9 odsto ispitanika smatra da je manje bitan, a 0,3 odsto da je nebitan.

Odmah posle desktop računara, ispitanici navode laptopove, Ultrabook ili 2u1 uređaje (12,9%), dok je samo 1,3 odsto ispitanika izjavilo da igra igre na nekoj drugoj vrsti uređaja.

Za igranje bez ograničenja, 55,6 odsto ispitanika smatra da je SSD najbitniji za igranje, dok 36,7 odsto bira HDD i 7,7 odsto HDD Hybrid. Za 96 odsto srpskih gejmera uređaj sa diskretnom grafičkom karticom je savršen za igranje, dok preostalih 4 odsto smatra da je integrisana grafička kartica bolje rešenje.



Overklokovanje i mogućnost igranja bez ograničenja veoma su važni za 37,3 odsto ispitanika, a suštinski za 7,2% ispitanika. Ukupno 37,4 odsto ispitanika smatra da su donekle važni, dok 18 osto smatra da nisu toliko bitni.

Na pitanje posle koliko vremena je najbolje kupovati novi računar, 4,9 odsto ispitanika bi promenilo svoj aktuelni računar za godinu dana, 26,7 odsto posle godinu dana, 45,6 odsto posle dve godine, 17,7 odsto posle tri godine, a 5,1 odsto nakon 4 ili 5 godina.

Shvatanje važnosti kupovine računara na svake dve godine, pokazuje da su gejmeri u Srbiji svesni toga da su nove tehnologije neophodne za postavljenje rekorda.

Zapravo, 37,3 odsto ispitanika “Game On” istraživanja menja svoj PC na svake četiri godine ili više, 26,6 odsto na svake dve, 28,1 odsto na tri godine, 6 odsto na godinu dana, a samo 2 odsto na manje od godinu dana. Što znači da u proseku novi računar kupujemo svake treće godine.

Izvor: B92


Гдје сте у свему овоме ви?

Perfekcionista i nocna ptica 

Mozda je perfekcionista u igrici.

--
Nema vise kliseja. Neki dan gledam dvojicu nagruvanih likova pice warcraft 1 na 1, i to znaju znanje.
Otelo se, nije vise nrdovski.

serem im se u podelu
ko igra igrice manje od dva sata ne moze se nazvati gejmer 

Gamer je al je filthy casual

Meni nisu jasni oni gejmeri ako uopste mozemo da ih nazovemo gejmerima koji imaju veoma jak kompjuter, a igraju samo jednu igricu. 
Isto tako mi nisu jasni oni koji imaju veoma jak kompjuter, a igraju igrice manje od dva sata. Pa zasto si onda ulozio toliko para ako manje od dva sata igras igrice? 

Možda koristi računar za neke druge, daleko bitnije stvari od igranja igara?
Možda jednostavno ne želi da se bakće i nervira sa malim framerate-om tih 15-20 minuta koje odvoji za igricu?
Možda je uzeo jak računar, jer mu se može? 

Sve isto. Igram oko 3 sata dnevno. Jedino ne nosim cvikere.

2h je dobar dio dana.

Mislim ljudi kupe kola preko 10 000 pa ih voze po par sati

Ja imam jak komp, pa uglavnom igram samo CS 1.6 

Mislio sam na one koji su kupili jak racunar iskljucivo zbog igrica, a na njemu igraju igrice manje od dva sata.
Pa mozda je zbog malog framerate-a.   Ali sta onda reci za one koji igraju samo Euro truck simulator?
Pa moze da uzme jak racunar jer mu se moze, ali mislim da bi to bilo glupo jer mu nije potreban. Ali dobro, ima nas raznih.  

Zasto? Ne razumem. 

Ja sam se izigro zahtjevnih za prvu godinu dok sam imao dobar.

I onda igram nezavisno od zahtjevnosti..

Ионако за пола године ће то све да застари. 

Ma imao sam dosta igrica, ali crkao hard na kompu, pa me mrzi da skidam opet 

znas kakvu ja ribu znam igra kanter ko da ima tri ruke 
tako da to su sve stereotipi i to srednjovekovni
nema vise podela

Dobro, to vec razumem.

Ko da su rekli kako izgleda prosecni srpski panker. Kako ce izgledati prosecan gejmer nego kao i prosecni gejmeri svuda po svetu 

samo Playstation ....

amateru 

Могао би неко написати какав је плејер.

Ја ћу први... Играм и ноћу и поподне како ми се заломи да имам времена. Мада признајем да је пријатније играти ноћу. Посебно љети.

Што се времена тиче био сам екстремиста па и сада се деси повремено да останем читав дан обично када треба привести крају нешто што се јако дуго вуче. Иначе немам времена на претек као некада па просјечно не прелазим два сата. Имају се и друге обавезе и хобији у животу...

Што се врсте тиче волим ФПС, ТПС, РПГ све варијанте, акционе авантуре свих врста, х&с, платформере, табачине и остале аркаде. Не играм ММО, МОБА-у, спортске симулације, никакве стратегије, п&к авантуре. Не играм симулације вожње или летења али волим аркадне вожње. Нисам фан фудбала, кошарке, хокеја, бокса и сличних али свиђају ми се симулације лова. Нисам неки љубитељ менаџерских симулација али сам доста времена потрошио на симулације живота (Симси, Споре).      

Волим више да играм своју личну кампању него са неким преко мреже. Тако да спадам у оних 49%.

ПС јесте примарна платформа. Али користим и паметни телефон на ком путем емулатора играм наслове са конзола.

Графичка картица је најбитнија компонента рачунара за играње. Процесор је на другом мјесту. И са старијим процесором можете покретати нове игре. Али без нове графичке нема ништа. Оверлок ме никада није занимао. Нити сам икада био паћеник за перформансама. Добар рачунар ме може служити пет година. Волим видјети игру са лијепом графиком која користи све могућности нових картица. Ал исто тако сматрам да је родоскрвнуће очекивати да све игре треба тако да изгледају како би биле иоле забавне...

Kako da postanete bolji gejmer?


Svi dizajneri igara su inženjeri, jer su sve igre bazirane na sistemima, rekao je jednom Džonatan Smit, producent veoma uspešnih Lego igara.



Ma kakve igre da igrate, iskustvo koje imate zasnovano je na kombinaciji mehanizama, pravila i konvencija koje imaju zajedničko poreklo.

Koji to saveti mogu popraviti vaše razumevanje i sposobnosti u igranju svih igara? Možda imamo neke:

Dizajneri žele da istražujete

Studija za razvoj igara zapošljavaju ogromne timove umetnika i dizajnera, kako bi izgradili ogromne interaktivne svetove, a za to je potrebno mnogo vremena.

Kada igrate akcionu avanturu ili "pucačinu", ako nema sata koji otkucava u uglu ekrana, dajte sebi vremena da temeljno istražite okruženje.

Čak i ako je reč o prikazu u kom vam očajni svemirski vojnik poručuje da dođete do svemirskog broda, jer on samo što nije poleteo, samo se opustite.

Ono što dizajneri igre zapravo žele je da dobro pogledate oko sebe, jer su proveli dve godine života, kako bi napravili to mesto.

Istraživanje će gotovo uvek dovesti do otkrića skrivenih predmeta, municije, boljeg oružja i sličnih "dobara".

Ako igrate na konzoli, često ćete na taj način doći do dodatnih poena i trofeja, u zavisnosti od toga da li ste odabrali Xbox ili PlayStation.

Povežite šablone



Većina igara zapravo su šematski sistemi, a izazov leži u njihovom razumevanju i naravno, "razbijanju".

Neprijateljski vojnici imaju patrolne rute, a kompjuterski kontrolisani vozači formula, borci i sportisti prepoznatljive veštine i osobine.

Kada prelazite na novi nivo, trku ili događaj, odvojite vremena za razumevanje ovih sistema i kako ih možete iskoristiti.

U suštini, svaki sukob ili takmičenje u video igri je kao igra papir - makaze – dijamant; treba da shvatite šta koristi vaš protivnik koristi i primenite tehniku koja će ga pobediti.

Ako igra ima kompjuterski kontrolisane likove, ili "naprednu veštačku inteligenciju", to zapravo znači da i oni traže slične pravilnosti, pa se trudite da vaša taktika što je moguće više varira.

Najbolji igrači su oni koji razumeju igre na sistemskom nivou.

Virtuelno okruženje je kao časovnik: ako razumete šta koji zupčanik pokreće, možete ga lako sastaviti i rastaviti.

Dizajneri igara vam jednostavno ne veruju. Oni strahuju da će vas njihovo delo nervirati. Zato vam sve vreme govore šta treba sledeće da uradite, a vi samo treba da ih slušate.

Korisni predmeti u okruženju, na primer, često svetle na drugačiji način i sugerišu vam da ih pokupite; slično je i sa izlazima iz nivoa, slabim tačkama na "boss" likovima koje susrećete na kraju nivoa i slično.

Treba da "čitate" vaše okruženje, tražite znake i razumete da je svaki predmet tu s razlogom.

Ako se "zaglavite", dobro posmatrajte sve na ekranu i pokušajte da shvatite šta vam to dizajner poručuje.

Prostorna orijentacija je važnija od brzine

Rešenje za probleme u video igrama gotovo nikad ne zahteva od vas brzinu. Ako želite da napredujete, morate imati apsolutnu kontrolu.

U igrama u kojima se trkate, stalno držanje papučice za gas deluje kao jedino rešenje, ali je zapravo bolje da vozite pažljivo, držite se linije, usporavate na krivinama i ubrzavate posle uspona.

Sporije ćete sustizati ostale članove, ali ćete ipak završiti trku i usput naučiti bolje da "vozite". Postepeno ćete bivati sve bolji i bolji.

Isto važi i za "pucačine". Ako jurite u borbu, verovatno će vaš lik uskoro biti ubijen. Umesto toga, držite bezbedno rastojanje, koristite zaklone i birajte neprijatelje prema tome koliku pretnju predstavljaju.

Video igre zapravo vas teraju da stvorite niz bezbednih prostora, a kako biste dospeli tamo gde želite, treba prvo da saznate gde se trenutno nalazite.

Upravljanje resursima je važnije od sirove veštine

U većini video igara dobićete set sposobnosti, predmeta i oružja i ograničenje koliko njih možete u jednom trenutku imati kod sebe.

Upravljanje onim što imate je nekada vrednije od vaše sposobnosti da njima savršeno rukujete.

Kada vam dizajner ograniči pristup korisnim stvarima, on želi da podstakne vašu prilagodljivost. Želi da vi sami dizajnirate vaš inventar prema vašim snagama i slabostima i to pred izazov koji sledi.

U modernim igrama gotovo da ne možete napredovati, ako ne odaberete prave stvari.

U "pucačinama" ili akcionim role-play igrama, procenite da li vam je neprijatelj blizu ili daleko, a zatim u odnosu na to birajte oružje.

Uvek imajte u vidu da treba da sačuvate barem jedan paket za prvu pomoć i jedno eksplozivno oružje ili neki magični predmet, koji vam mogu priuštiti vreme i prostor kad se nađete u nezgodnoj situaciji.

U igrama gde postoji pravilo prethodnog planiranja inventara, treba da imate u vidu cilj misije i kakvi će njeni zahtevi biti.

U trkama, na primer, sledeća staza može imati mnogo krivina, a u tom slučaju su vam dobre kočnice i ubrzanje bitniji od maksimalne brzine.

U svakom slučaju, ne paničite ako izgubite nešto iz inventara – to ne mora da znači sigurnu "smrt". (Osim u slučaju da igrate Dark Souls; tada ste prepušteni sami sebi).

Izvor: B92

Najveći problem srpskog gejmera su finansije


Istraživanje koje je sprovela kompanija Intel u Srbiji o navikama domaćih igrača trajalo je mesec dana i otkrilo je dosta zanimljivih činjenica.



Predstavnik kompanije Intel, Delimir Tasić govorio je o ovom projektu i otkrio razloge zbog kojih je ono sprovedeno. "Intelovo Game On istraživanje počelo je prvog maja ove godine i trajalo je mesec dana. U njemu je učestvovalo više od 5.700 ispitanika koji su pružili informacije u vezi sa načinom na koji igraju igre i tehnologijama koje koriste. Istraživanje se sastojalo od jedanaest pitanja, od kojih je za svako bilo ponuđeno nekoliko odgovora. Svaki ispitanik koji je učestvovao u istraživanju imao je mogućnost da osvoji jedan od tri Intel Core i7-4770K procesora", rekao je Delimir.



Prema njegovim rečima, pored Srbije istraživanje je istovremeno sprovedeno u Rumuniji i Češkoj, a ideja je bila da se sazna više o navikama gejmera. Kao najveći problem izdvaja finansije.  "S obzirom na to da je Srbija deo regiona u razvoju, ona prati trendove svojstvene tom regionu, a to znači da kupci nabavljaju nove računare veoma retko, a suma koju mogu da izdvoje je mala, što je dovelo do toga da je na našem tržištu cena proizvoda odlučujući faktor prilikom kupovine. Ovo je vidljivo u svim segmentima tržišta (laptopovi, desktopovi, tableti).  Kupci žele da investiraju jednom i da im se ta investicija isplati dugoročno. Intel je nedavno najavio Intel Pentium Anniversary Edition procesor, desktop procesor sa otključanim množiocima koji će omogućiti novu generaciju PC overklokovanja. Procesor Intel Pentium G3258 Anniversary Edition (3.20 GHz) takođe poseduje Intel Quick Sync Video tehnologiju koja obezbeđuje brže video konvertovanje za medija plejere, onlajn razmenu materijala, kao i video editovanje", objašnjava Delimir.

Izvor: Blic