Iz mnogo tekstova koje sam procitao i iz razgovora sa ljudima mislim da bi pravo resenje bilo test intolerancije na hranu i to je moj sledeci korak jer sve ovo do sada a mislim na lekove, razne cajeve i ostala sranja nema efekta.

Ja sam radila testove na intoleranciju za hranu na vise mjesta i sa vise metoda, u nekih 5 goidna.
Rezultat - nisam alergicna, niti imam intoleranciju na bilo sta od hrane.

Ali sam zato super osjetljiva na sve otrove koje trpaju u istu. Cak ni leba nisu ustanju da naprave bez emulgatora, vjestackih boja, mirisa i sl.

Zna li neko gde moze da se odradi taj test intolerancije na hranu u Novom Sadu?

Жито које стоји у силосима се редовно запрашује отровом за пацове, тако га чувају, није потребно објашњавати да се то исто жито касније меље и од њега прави брашно.

Леба је један од најотровнијих прехрамбених производа који користимо, приде у њега се трпају још и адитиви којекакви и остало смеће.

Zato ide pirinač umesto hleba.

Nisam baš siguran ni za pirinač da nije zaprašivan otrovima protiv glodara...
Inače najzastupljenije alergije na ovim prostorima kod nas su na grinje, a zatim na hranu , ostale alergije tipa na suze kako danas pročitah u novimana ili vodu ili tako nešto su neznatno zastupljene.
A ovo sa grinjama je pričao sam sa jednim doktorom veoma zanimljiva priča.
Naime i sam imam ovu alergiju i zanimalo me je kako ona nastaje.
Doktor kaže da recimo u Indiji minimalan procenat ljudi oboleva od alergije na grinje.
Dobro ali zašto u evropi toliki procenat dece oboljeva na tu preosetljivost?
Kaže doktor zato što su preterano čisti!

Mnogo hemije, praškova za veš , sapuna, deterdženata, šampona, krema i dr. doprinosi tome da ljudi nikada ni ne dođu u dodir sa nekim potencijalnim alergenom i onda kada dođu njihova preosetljivost je enormno veća od onih koji od malena imaju dodira sa tim alergenima, zapravo u civilizovanim sredinama ljudi nemaju priliku da se sretnu sa prašinom u kojoj ima mnogo grinja, kao recimo kad odeš na neku selendru pa tamo neka baka praši perjani jastuk( to je kao da je pala atomska sa grinjama) ili recimo da deca više vremena provode u prašini ...
Zato se sad ljudi polako vraćaju na prirodne materijale u higijeni , na prirodne materijale u enterijeru, na prirodne materijale kao krevetninu( http://www.runozig.com/ ).
Prosto je to jedino rešenje, udaljavanjem čoveka od prirode ujedno udaljava zdravlje iz čoveka.

Kукуруз?

Najveci dio pirinca dolazi iz Kine.
Od mnogo stvari koje kinezima nisu poznate je i filter za vazduh na fabrikama.
Vrlo cesto su u prinicu koji jedemo nalazi vise olova, zive i drugih otrovnih materija nego sto je ne samo preporuceno, nego i dozvoljeno.

Kukuruz je industrijska biljka - tretirana podjednako kao i psenica.

Ako hoces da se hranis zdravo, pravac Homolj ili Stara planina ili Pester pa tamo daberi razi, zobi i heljde.
Drugacije do zdrave harane - tesko. Sve ovo u kesicama i na policama zdrave hrane je velika laza za jos vece pare.

Rešenje trenutno izgleda veoma teško, pošto ono podrazumeva promenu načina života.
Mislim smešno je videti Amiše koji su ostali na nivou od pre 200 godina, alije korisno što imamo njih za primer da takvo društvo ipak može da postoji , rešenje bi bilo negde između , znači normalno korišćenje civilizacijkih dostignuća, a pokušati proizvoditi svoju hranu i težiti što prirodnijoj okolini.
Izbaciti maksimalno hemiju iz upotrebe, raznorazne šampone koji navodno rešavaju sve živo...teško je pak bez pesticida i herbicida ali ipak postoje prirodna sredstva za suzbijanje korova i štetočina.
Recimo voda u koju je potopljena kopriva suzbija 80% insekata u bašči.
Beli luk ima 100 lekovitih svojstava i jedan je od najboljih antibiotika.
Ali ... ko će danas pristati da džibri na beli luk ... slabo ko lakše je nakljukati se tabletama.
Tone otrova kruže našom sredinom i realno ova civilizacija sa ovim stavom nema rešenje za to.