Kako i sa kojim parama na odmor?

Olako zaduživanje za letovanje

Prema podacima turističkih agencija, veliki broj Beograđana, na primer, turističke aranžmane plaća kreditom, dok se na takav način plaćanja odmora najređe odlučuju stanovnici Niša.

- U Beogradu i do 50 odsto građana turističke aranžmane plaća na kredit, u Novom Sadu i Vojvodini taj procenat je nešto niži od 30 odsto. Svega pet do deset odsto građana se na ovako nešto odlučuje u Nišu i na jugu Srbije, dok 90 odsto aranžmana plaćaju u kešu - tvrdi Radisav Stanković, direktor Poslovnog udruženja turističkih agencija Srbije „Juta“.

Po njegovim rečima, ova procena govori i da je najveća kupovna moć stanovništva u Beogradu, dok na jugu Srbije mnogo ljudi ne samo da je bez posla, već i ako rade nisu prijavljeni, zbog čega i ne mogu da uzmu kredit.

Po proceni Stankovića, jedna četvoročlana porodica za turistički aranžman u proseku izdvoji 1.200 evra.

Kako i na koji način građani Srbije izlaze na kraj sa kreditima, govori i primer jednog Beograđanina.

- Uzeo sam prošle godine kredit koji sam otplaćivao godinu dana. Letovanje je bilo super i sa porodicom sam bio 14 dana u Turskoj. Prvih pet-šest meseci kredit nisam ni osećao, ali poslednjih nekoliko meseci jedva sam čekao da ga otplatim. U stvari, došlo je do vanrednih troškova. Prvo je bila Nova godina, zatim sam morao da platim ekskurziju ćerki i sa još nekim nepredviđenim troškovima shvatio sam da kredit ne mogu da otplatim. Na kraju sam morao da uzmem manji kredit na dve godine kako bih konačno taj prvi kredit otplatio - priča naš sagovornik.

On smatra da je pogrešio što je kredit uzeo samo na godinu dana i da bi mu znatno bezbolnije bilo da je to uradio na dve ili, možda, više godina.

Ipak, ako bi neko svake godine uzimao kredit na tri godine ili više godina, pitanje je posle koliko godina bi morao da se od odmora oprosti, jer više uopšte ne bi imao para da novi turistički aranžman i uplati.

- Postoji mogućnost da klijent koji je prošle godine uzeo kredit za turistički aranžman isti kredit uzme i ove godine ali samo pod uslovom da stari i novi krediti ne prelaze 30 odsto plate. Dešavalo nam se da građani, koji su prošle godine uzeli kredit za turistički aranžman, dođu i ove godine i pokušaju da uzmu kredit iako su kreditno prezaduženi za nekoliko godina unapred i ne samo kod nas, već i u drugim bankama. Naime, postoji Kreditni biro gde svaka banka upisuje građane koji su uzeli kredite, na osnovu toga mi u svakom trenutku znamo da li toj osobi možemo da odobrimo kredit ili ne. Bitno je da građani znaju da kredit ne mogu da uzmu ako već mesečno otplaćuju kredite u iznosu od 30 odsto njihove plate - kažu u „Komercijalnoj banci“.

Po njihovim rečima, građani se u ovoj banci pri uplaćivanju aranžmana najčešće odlučuju na gotovinske kredite od 36 do 48 meseci, a vrlo retko na godinu dana i to na sumu od 1.000 do 1.500 evra.

I u ostalim bankama tvrde da se građani vrlo retko odlučuju da uzmu kredit za turistički aranžman na godinu dana, već ih, uglavnom, uzimaju na dve ili tri godine.

„Rajfajzen banka“ je jedna od retkih banaka koje imaju posebnu uslugu odobravanja takozvanih turističkih kredita. Za turističke aranžmane oni odobravaju kredite od 300 do 3.000 evra uz otplatu na 36 meseci.

U „Sosijete ženeral banci“ kažu da se najčešći iznos kredita koji odobravaju kreće između 3.000 i 3.500 evra i to na otplatu do dve ili tri godine.

Mira Cvejić

Izvor: Blic

Kako se zaštiti od prevara agencija

Naš odmor ove godine bio je prava mora. Iako nam je agencija prodala aranžman koji je podrazumevao luksuzni smeštaj u grčkom letovalištu Leptokarija, noću nismo mogli da spavamo zbog buba, a danju smo na plažama dremali - piše u prijavi bračnog para Marije i Milana R. iz Niša, koju su prosledili Turističkoj inspekciji.

Ovaj par je jedan od brojnih nezadovoljnih turista koji su svoje konkretne primedbe i zahteve da im agencija vrati deo uplaćenog novca za aranžmana uputili na pravu adresu - turistička inspekcija. Osim ovog načina nezadovoljni putnik može da se obrati i „Juti“, dok je treći najteži i povrh toga i najskuplji - da na sudu tuži agenciju.

- Po Zakonu o turizmu ukoliko agencija na sudu dva puta u roku od dve godine izgubi spor protiv nekog putnika ili tržišne inspekcije oduzima joj se licenca na godinu dana. Takođe po novom zakonu od prošle godine licencu može da oduzme i sam ministar trgovine turizma i usluga, ukoliko se sudski spor oduži, a agencija nastavila rad - navodi Momčilo Nešković, načelnik Odeljenja za tržište u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga.

Procedura podrazumeva da putnici nakon puta, svoje loše iskustvo prijave tržišnoj inspekciji. Ona zatim može da podnese prekršajnu prijavu protiv agencije.

- Ukoliko u roku od dve godine tržišna inspekcija protiv agencije dobije dva izvršna rešenja, agenciji se oduzima licenca. U tom slučaju agencija više ne može da organizuje putovanja, već samo da prodaje tuđe aranžmane - kaže Momčilo Nešković.

Radisav Stanković, direktor „Jute“, kaže od kada je pre dve godine uvedena arbitraža, građani mogu mnogo lakše da reše spor sa agencijom.

- Skoro 400 turističkih agencija su naše članice i upravo protiv tih agencija moguće je kod nas pokrenuti takozvani spor. Za pokretanje arbitraže u „Juti“ turisti koji su se loše proveli na putu potrebno je da uplate 1.500 dinara, koliko za arbitražu uplaćuje i agencija protiv koje putnik podnosi žalbu - objašnjava naš sagovornik.

Putnik je dužan da kad ode na odmor i ne dobije uslugu koju je uplatio na licu mesta agenciji ili u hotelu reklamira uslugu.

- Ukoliko se na licu mesta ne otkloni reklamacija, putnik može da po završetku puta u roku od osam dana podnese pismenu reklamaciju agenciji. Ona jedužna da u roku od 15 dana izvrši povraćaj novca putniku za deo nerealizovanog aranžmana - kaže Stanković.

Na primer u slučaju da je na odmoru bio devet umesto deset dana, ili nije dobio večeru iako ju je uplatio i slično. U slučaju da putnik nije zadovoljan sa odlukom agencije, može da se obratiti arbitraži u „Juti“ u pismenoj formi, koja u roku od 30 dana donosi odluku koja je obavezujuća za njene članice. Ako putnik dobije spor ne samo da agencija njemu uplaćuje novac za naizvršenu uslugu već mu se i vraća 1.500 dinara koliko je uplatio za arbitražu.

- Veoma je važno da putnici na licu mesta kad uvide da nisu dobili uslugu koju su platili na neki način prikupe za to dokaze. Recimo da od hotela dobiju pismeni dokaz kakvu uslugu nude, a na osnovu koje može da se vidi da putnik nije dobio uslugu koju je uplatio - navodi Stanković.



Izvor: Blic \ M. Cvejić - M. Smiljković