Ako verujete u popularne teorije zavere i blokaderi ste, mozete li da objasnite sta je logicnije: zvucni top koji policija iz nepoznatog razloga aktivira bas tokom tisine, ili kemtrejlsi sa jasnom logikom da se potruje stanovnistvo? Koliko ljudi u svom okruzenju poznajete da su bili zestoki antivakseri tokom korone a sada su zestoki blokaderi, ima li analogije u tome kako su vakcine cipovane a korupcija ubija? Itd... smislite sami primere i pojasnite.
По мени је битније питање зашто само ми Срби нећемо да живимо у модерној европској држави. Зашто само ми и Руси хоћемо диктатуру по узору на ХХ или ХIХ вијек, култ вође. Зашто хоћемо да се ваљамо у свињцу корупције, отимачине, лажи и преваре умјесто да изградимо либералну демократију и да сви будемо једнаки пред законом. Био ти председник државе или деда са дна каце да ти се исто пише.
Чак мислим да карактер једног народа формира политичаре. Многи од њих су се као млади политичари борили за модерне вриједности. Тражили да се манемо ратних прича, градимо економију, сарађујемо и будемо добри са свим народима. Да криминалци и ратни злочинци заврше иза решетака. Нису се мирли да једна породица има сву моћ, послове, привилегије а осталима мрвице. Већ да имамо поштен систем са поштеним, јавним, транспарентним конкурсима. Да свако кo испуњавава услове може да добије посао. Кандидати са поштено зарађеним бодовима да имају предност у односу на мамине и татине синове и кћери.
Када би политичари схватили да та прича не пије воду код гласача, преко ноћи би се промјенили. Урадили су то како би што снажније пригрлили власт и на њој што дуже остали. Тако смо добили велике националисте, патриоте од народних пара. Јуче су били загрижени комунисти атеисти да би преко ноћи добили велике вјернике који су постали најважније фигуре у цркви.
Нисмо ми аполитични у класичном смислу. Стално понављају да не треба да нас се тиче, шта нас брига шта раде они на власти. Нек раде шта хоће. А нама управо треба партиципација, учешће у процесима, реакција на све што ради власт. То што је одбијамо да партиципирамо је велика грешка. Као да даш имање комшији и да те није брига шта човек ради.