Deca ne znaju pravo značenje pojmova politika, izbori, parlament, vlast..., ali „upijaju" sve što odrasli kažu i, dajući tome sopstvenu interpretaciju, imaju definiciju za sve - za njih su političari “„ljudi koji prave politanke", skupština je predstava, a da bi postao političar „ne treba ići ni u jednu školu".



Psiholog u osnovnoj školi „20. oktobar" Vesna Janjević Popović rekla je da deca definišu pojmove ako ih podsećaju na nešto, iako ne znaju šta znače, a mnogi dečji „biseri" zabeleženi su u emisiji „Kefalica".

Shodno tom, komunizam je za njih „pusto ostrvo za neplivače", „nešto samo za odrasle", od „čega decu boli stomak".

„Deca su izložena mnogim informacijama koje njihov trenutni nivo intelektualnog razvoja ne može da obradi, jer nisu zrela za neka znanja i zato ona na drugačiji, ponekad smešan način razumeju pojedine pojmove", objašnjava Janjević Popović i dodaje da „dete ni ne može razumeti šta je parlament, kada se taj termin prvi put pominje tek u knjizi iz istorije u petom, šestom razredu".

Na pitanje šta je skupština, najmlađi su odgovorili da je to „kad se neko udaje", „kad neko po ceo dan radi samo da brzo završi", „kad nekog pitaju da li će da dođe, a on kaže - doći ću, nemam druge obaveze", „tu se ljudi dogovaraju šta će da poskupi i kolike će da budu plate". Na podpitanje kako se biraju ljudi za parlament, jedno dete je odgovorilo - „po dobroti". U skupštini se, kažu deca, zarađuju pare, priča telefonom, dogovora šta će čije da bude i ko će da bude glavni, a predsednik je „čovek koji ide prvi, a ostali za njim".

Najmlađi mišljenje o svetu oko sebe izgrađuju na osnovu prirodnog razvoja i kroz uticaj okoline. Starije doživljavaju kao ljude od poverenja, bliske osobe koje brinu o njima, pa zato „upijaju" sve što oni kažu dajući pojmovima sopstvenu interpretaciju, jer ih ne razumeju u pravom značenju, naglasila je Janjević Popović.

Odgovore kao što su „čovek koji je na vlasti se zove lopov, ne znam kako se stvarno zove i kako mu je pravo ime, ali se zove lopov", „politika je nešto što se stalno svađa", „Slobodana Milossevića su odveli, jer je tukao policiju ", najmlađi su, najverovatnije, čuli u svojoj najbližoj okolini, od roditelja i drugih članova porodice, dodala je psiholog.

Vlast je za mališane „sumnjiva", a doživljavaju je i kao „nešto što neko radi, a neko drugi ne može ništa tome što on radi", i kao „mogućnost da se uzme nešto i bude mnogo srećan".

Deca vrednosne stavove o tome šta je dobro i loše uče u porodici i na taj način dolaze i do prvih saznanja o politici. Porodica nešto prenosi namerno, nešto slučajno, ali svakako utiče na najmlađe, posebno ako su reakcije starijih dramatične, jer ih onda deca doživljavaju kao interesantnije, naglasila je Janjević Popović.

„Često se dogadja da porodica svoje političke stavove prenosi na svoju decu, a da li će to prenošenje biti jednoznačno zavisi od toga kako se dete razvija. Neka deca će postati buntovni odrasli, a neka će postati pasivni i poslušni odrasli", rekla je ona.

Deca kažu i da „politika može da bude jedna prodavnica" i „neke novine ili slikovnice i tu se onda nessto piše o tome". Političare vide kao drugačije od običnih ljudi i kao ljude koji „čudno pričaju da bi drugi mislili da su jako pametni".

Njihov posao je da „zarađuju pare, da pričaju kada će padati kiša ili neće", a njihovi odnosi su takvi da „neko voli nekog, drugi vole nekog i onda oni pričaju tako za nekog, a nikad ne mogu da se dogovore šta će da se desi, neko to neće, neko to hoće, pa se posvađaju".

Deca „upijaju" puno stvari iz svoje okoline, pa tako i političke stavove, jer su im stalno izloženi, a, prema rečima dečjeg psihologa, ona slušaju više od 90 % vesti, pa ne čudi što se posle toga u vrtiću igraju skupštine.

„Mi ne primećujemo da deca sede u prostoriji sa uključenim televizorom i slušaju ga, a pošto su mala, ne mogu da izaberu koje će signale pratiti, a koje neće. Zato na početku prate sve signale koji stižu iz okruženja", objasnila je Janjević Popović.

I dok odrasli mogu da se „isključe" kada im je uključen televizor i da ne slušaju šta je na programu, deca slušaju sve - i ono što ih interesuje i što ih ne interesuje, ako se nalaze u istoj sobi.

Izvor

Citala sam ovo 

Ne znam da li si video sta klinac kaze za skupstinu:" Moj tata kaze da su to budale koje se stalno svadjaju a ponekad i tuku" 

Smejala sam se  kao blesava

I ono :" Mama a kako bi bilo da progutas loptu da bata ima sa cime dase igra dok je u stomaku" 
Znam da je off ali nisam odolela.
Decija percepcija je fascinantna. Moze covek da sedi citav dan i da ih posmatra...toliko su zabavni sa doskocicama. 

tamo negdje oko 4, 5 godina treba im postavljati razna pitanja, priliku da oni objasne pojmove i situacije i to zapisivati...zaboravi se vremenom, ako se ne zapise...jer to je ludilo... ...oni bisere stancaju na pet minuta...

moja prijateljica sa faksa ima Ogija od skoro 4 godine i skoro svakoga dana na fejsbuku daje nam na uvid njegove " bisere"...a mali je cudovistance prvog reda...navuceni smo svi na njegovu filozofiju i pogled na svijet...

kad mi je dan tuturutu..." citam" Ogija...to je ozbiljna literatura.

Ma da...čovek da ne poveruje koliko deca upiju informacija i kad mislite da uopšte ne slušaju i ne gledaju.
Sad sam tražila odgovore koje je moje dete dalo sa 11 godina u školi nanekom testu opšte obaveštenosti.

Ko je predsednik države?
-Onaj koga pola države izabere, a druga polovina ga mrzi.(Trebalo je napisati ime i prezime)

Kako se bira predsednik?
-To još nije utvrđeno.Ali postoje neke sumnje.

Šta je inflacija?
-Kad za više novca možeš da kupiš manje stvari, to je inflacija.Kad ti kažu da za manje novca možeš da kupiš više stvari, to je laž.

Šta je terorizam?
Kad neko ne da svoje pare za koje mi tvrdimo da su naše...on je terorista.

Nisam  

Jeste. "Upijaju" mnogo i mogu da nauce mnogo stvari kroz to a izraze se na najneverovatnije nacine  

Ovo ima veze sa stavovima koji se prenose preko porodice neki put svesno a neki put nesvesno. Zato se i treba pricati stovise sa decom o stvarima

ovo je totalni vrh

znas sta mi se dopada kod klinaca...oni su duboki i skloni aforizmima od malih nogu...do trenutka dok vecinu ne unistimo vaspitanjem i socijalizacijom

grubo receno..ali kad ih slusas i obratis paznju...toliko mudrosti i prirodno ubodu sutinu, jer su jos uvijek iskreni i i cisti.

i ono sto volim kod pametnih, malih ljudi je sklonost metaforama i pjesnickom poimanju stvarnosti.
ostao mi je u sjecanju razgovor izmedju mene i klinca d 5 godina.
pokazujem mu galebove na nebu i kazem da su one ptice i da lete i da je to vrsta koja se zove galeb.
i pitam ga , poslije mog dosadnog izlaganja, sta je to? ( ocekujuci da kaze GALEB)...
a on ce meni : " to je ptica, a ptice su sjekire za vjetar."

ptice su sjekire za vjetar!?
on je posmatrao kako lete, kako " sjeku" vjetar i bacaju se prema zemlji...bla, bla, bla...pa ljudi moji...pa to je Vasko Popa  u najavi...

poklopio me i zamislio na trenutak...pa mali je skroz u pravu...

Jeste, ali je dobila D- i morali smo u školu na razgovor.

"sekire za vetar"..genijalno..pure and simple.

Tih nekih godinu dana koje smo bili u Srbiji, ona je odlučila da bude narodni poslanik.
Neko je pitao koji fakultet za to treba...ona je rekla "Pa, uglavnom nijedan!"

Kad je bila predškolac bila je totalno urnebesna jer je još pride svom namćorskom umu mešala i jezike, malo srpski, malo engleski, malo ruski.

E, kad su trebali da napišu neki esej o multikulturalnosti, ona je napisala jednu rečenicu u kojoj je upotrebila ta tri jezika i još jednu špansku reč...pitao je nastavnik šta je to..ona lepo kaže:"Pa to vam je multikulturalnost, kako predajete nešto što ne razumete?"

Kao Milica iz ''Otvorenih vrata''. 

sad sam se sjetila  bisera Ogijev na temu politike i obratite paznju da mali ima 4 godine

seta gradom sa mamom i zastajkuje ispred svakog politickog postera i pamfleta ( a Bogu hvala...ima ih ) i zapitkuje sta je i sta pise.

i mama objasnjava da su to cike koje se bave politikom i tu oni obecavaju razne stvari.

" sta obecavaju?"- ne odustaje Ogi.

i mama crna...:" pa, svasta. ljepsi zivot, stanove, posao...ma ne znam, Ogi...svasta obecavaju".

sledeci dan seta Ogi sa mnom i staje kod jednog postera i ja ga pitam: " sta radis, Ogi? "

a Ogi : " pusti me. citam. "

ja: " a je l'...pa sta pise?"

Ogi : " ovaj cika je dobar. obecao je da ce da mi da pastetu."

srce malo...
tacno tako, Ogi...pastetu ces da dobijes
lik od 4 godine ih je provalio

Kad sam bila mala, politika je mene bila sinonim za prekidanje crtaća i emitovanje skupštinskih prenosa  čime naravno nisam bila ni malo zadovoljna. Možda me zato i dan danas politka ne interesuje.