U sledećoj tabeli izlistani su svi popularni programski jezici. Za svaki od njih, dat je kratak opis, kao i razlozi zbog kojih bi neki konkretan jezik mogao biti odabran za korišćenje. Na listu su stavljeni i novi programski jezici, koji su tek od nedavno ugledali svetlost dana.

Naziv programskog jezika
Kratak opis
Zašto ga upotrebiti?



C# (C Sharp)

Pojavio se istovremeno sa jezikom Java. Izvršava se na .Net ili kompatibilnim platformama (Portable net, Mono).

Lakši je od C++. U stanju je da deli resurse sa drugim jezicima, tokom njihovog zajedničkog vremena izvršavanja (runtime).



C

C nudi programerima veliku slobodu, kao i mnogo izazova u debug-ovanju (pronalaenju grešaka), zahvaljujući pokazivačima (pointerima) i efikasnim metodama za upravljanje memorijom.

Najveći nedostatak se ogleda u tome što je za kreiranje brzih programa potrebno utrošiti mnogo vremena na programiranje. Sluzi uglavnom za sistemsko programiranje.



C++

C++ je, u suštini, programski jezik C, uz dodatak objekata, proširene biblioteke i uzoraka (templates).

Kao i C, koristi se prvenstveno za sistemsko programiranje, ali omogućava kreiranje većih projekata, ili aplikacija.



D

Sličan je sa C++, ali znatno dinamičniji. Kompatibilan je sa C.

Koristi se za obuku ili pravljenje skriptova.



Pascal

Veoma star jezik (1970), poboljšan uvođenjem objekata, zahteva strogo strukturalno programiranje.

Koristi se za obuku, kao i za kreiranje klijent/server aplikacija unutar programa Delphi i Kylix.



Basic Asp

Ovaj veoma star jezik (1964) je usavršen od strane Microsoft-a, uz izgradnju kompletnog programskog okruženja. Postoje brojne verzije Basic-a.

Standardni jezik za skriptovanje Microsoft-ovih aplikacija (Word i sl.), kao i za kreiranje dinamičkih web stranica (Asp) na Windows serverima.



PHP

Dizajniran je tako da se može umetati u html kôd, radi izrade dinamičkih web stranica ili njihovo ažuriranje pomoću baza podataka.

Koristi se za kreiranje html stranica na osnovu unetih podataka. Verzija 5 namenjena je prvenstveno za kreiranje web servisa.



Java

Ovaj programski jezik je dizajniran tako da bude prenosiv (portabilan) i da zameni C++.

Koristi se za kreiranje inter-platformskih aplikacija (koje se, međutim, izvršavaju znatno sporije od matičnih aplikacija). Služi za programiranje web servisa.



JavaScript ECMAScript

JavaScript je razvijen u cilju kreiranja dinamičkih html stranica na klijentskoj strani; ECMAScript je standardizovana verzija.

Za ostvarenje interaktivnosti na web stranicama. Koristi se, takođe, i unutar Xul-a, za kreiranje grafičkih korisničkih interfejsa.



Scriptol

Jednostavan, objektno-orijentisan, univerzalan jezik, sa maštovitom i moćnom sintaksom. Pomoću njega možete kreirati izvršne programe, ili umetati kôd unutar html stranica. Za kreiranje strukture podataka može se upotrebiti Xml.

Jednostavan i univerzalan jezik za skriptovanje, kreiranje prototipa, izradu binarnih aplikacija, dinamičkih web stranica i XML obradu podataka. Može se upotrebiti i za web servise, uz korišćenje Php 5 kao “zadnjeg kraja” (back-end).



Python

Savremen interpreterski jezik, sa ugradjenim moćnim karakteristikama i jedinstvenom mogućnošću uvlačenja teksta (indentation) radi skraćenog kodiranja. Verzija Jython se kompajlira u Java bytecode-u.

Programiranje brzinom svetlosti. Moćan i lak za učenje. Može se upotrebiti kao proširenje Zope-a, za kreiranje web servisa. Java skriptovanje uz pomoć Jython-a. Samo za aplikacije sa otvorenim kodom (nekompajlirane).



Boo

Ovo je nova verzija Python-a, sa nekoliko novih karakteristika. Izvršava se na .Net i Mono platformama, tako da nema nikakvih problema u vezi kompatibilnosti.

Sličan programskom jeziku Python.



ASP

Jezik za skriptovanje, na serverskoj strani, radi kreiranja dinamičkih web stranica; razvijen od strane Microsoft-a, ima istu sintaksu kao Basic.

Kreiranje html stranica na osnovu unetih podataka, ali samo na Windows serverima.



Assembler

Ovaj programski jezik je najblizi mašinskom jeziku, te je zbog toga i daleko najbrži. Nikada ga nemojte koristiti, kao što su to činili programeri u davnim vremenima.

Služi za izradu drajvera ili industrijsku obradu podataka.



Eiffel, Sather

Objektno-orijentisan jezik, sa mogućnošću “programiranja po ugovoru” i drugim bezbednosnim opcijama. Sather je verzija Eiffel-a, ali sa otvorenim kodom.

Programiranje bezbednih aplikacija. Koristi se uglavnom u bolnicama.



Perl

Interpreterski jezik za skriptovanje. Čitljivost i jednostavnost upotrebe ne spadaju u njegove vrline.

Koristi se uglavnom od strane mrežnih administratora, kao i za kreiranje manjih CGI skriptova.



Rebol

Interpreterski jezik za mrežno skriptovanje. Sam jezik se može proširivati.

Obrada informacija na tzv. distribuiranim računarskim sistemima, uz pomoć manjih programa.



Ruby

Dizajniran je imajući u vidu prvenstveno jednostavnost. Radi se o interpreterskom jeziku, sa vlasničkom (proprietary) ali proširivom (extensible) bibliotekom.

Omogućava znatno jednostavnije pisanje skriptova. Samo za aplikacije sa otvorenim kodom (nekompajlirane).



Tcl

Jezik za skriptovanje, lak za učenje i dostupan na svim postojećim platformama.

Skriptovanje prenosivih programa sa grafičkim korisničkim interfejsom (GUI), kao i za web programiranje uz pomoć CGI.



NetRexx

Razvijen od strane IBM-a; odlikuje se pojednostavljenom sintaksom.

Služi kao proširenje programskog jezika Java.



Lua

Pomoćni (add-on) ili samostalan (standalone) programski jezik, sa proširivom semantikom.

Služi kao proširenje programskog jezika C.



Cobol

Poslovni programski jezik, koji se još uvek koristi na velikim kompjuterima.

Uglavnom se koristi za održavanje starijih programa na mainframe računarima.



Fortran

Jedan od prvih programskih jezika, koji je oduvek korišćen za obavljanje matematičkih zadataka.

Poseduje ogromnu biblioteku naučnih proračuna.



Lisp

Lisp je veoma star programski jezik, dizajniran za kreiranje veštačke inteligencije; njime se isključivo mogu obra|ivati liste.

Veštačka inteligencija i skriptovanje.



Scheme

Scheme je osavremenjena verzija programskog jezika Lisp.

Veštačka inteligencija i skriptovanje.



Prolog

Služi za logičko programiranje, zasnovano na Horn-ovim klauzulama.

Obimnija obrada podataka u oblasti veštačke inteligencije.



Haskell

Služi za funkcionalno programiranje. Veoma je spor i zahtevan po pitanju memorije.

Služi prvenstveno za isprobavanje novih načina programiranja.



SQL

Jezik za upravljanje podacima.

Služi za kreiranje upita (queries) u bazama podataka.



Forth

Još jedan old-tajmer. Izmislio ga je jedan astronom. Zasniva se na slogovima (stack-based).

Za instrumentalne komande i ponovnu upotrebu nasleđenih biblioteka.



Smalltalk

Jedan od prvih objektno orijentisanih jezika. Programi se ne mogu izvršavati izvan IDE okruženja.

Apsolutno objektno orijentisana obrada podataka.



Modula, Oberon

Naslednici Pascal-a.

Koriste ga uglavnom programeri koji su nostalgično vezani za vreme vladavine Algol-a i Pascal-a.



Caml, Ocaml

Funkcionalni programski jezici. Ocaml je objektno-orijentisana verzija.

Koristi se uglavnom na univerzitetima. Može se upotrebiti za kreiranje kompajlera.



Scala

Proceduralan, funkcionalan i objektno orijentisan programski jezik.

Koristi se u obrazovne svrhe.



XML

Ovo nije pravi programski jezik, ali se može upotrebiti za obavljanje sličnih poslova.

XML služi za precizno opisivanje podataka, uz mogućnost da se podacima pridručuju određene akcije. XSL omogućava transformaciju dokumenata.

Izvor: KomBib

 

Gde izostavi baš moja omiljena dva, Visual Basic i Delphi 

Izvor: KomBib

Poslacu im protestnu notu.

 

Lepo objasnjeno, svaka cast