Covek mora nekoliko puta bankrotirati, da bi prestao bezati od surovih zakona kapitalizma i izgradio solidnu karijeru. Jao, kako duboka misao, izvinite, moram da legnem...

Mene zestoko interesuje od kojih zakona kapitalizma treba odustati, preko toga bankrotirati, da bi tek onda imali sanse da uspemo u karijeri?

Nada u poslovnom svijetu



Mnoge organizacije koje se na površini čine sasvim uspješnima gase se prerano, te nikada ne dostižu svoje pune potencijale. Unutarnje bolesti uzrokuje stres zaposlenika, koji gube volju za radom, upadaju u cinizam, te odustaju od ulaganja truda u obavljanje posla.

Mnogi zaposlenici kronično su beznadni i beznadne žrtve rutine, koji se samosažalijevaju bez ikakve nade da će se dehumanizirano ponašanje i hladnoće nadređenih promijeniti. U pravilu su pasivni i nastavljaju s rutinom, ali i bez dodatnih motiva da pridonose organizaciji. Mnogi zaposlenici se depersonaliziraju i usamljuju. Često zaboravljaju kako komunicirati s drugim ljudima, zatvaraju se u svoje urede i kriju iza kompjutora, te isključivo razgovaraju s drugima preko barijera, faksom, memom, e-mailom, porukama ili govornom poštom. Tehnologija postaje izlika za udaljavanje, odvajanje od drugih ljudi i bijeg od odgovornosti.

Beznadni zaposlenici postaju destruktivni za one koji pokazuju imalo ambicija ili nade. Oni ih apsorbiraju, jer svojim beznađem ne dopuštaju onima koji su optimistični da budu ono čega se oni boje.

S druge strane takve organizacije osim što djeluju destruktivno na ljudsko biće ne mogu pokazati ni konkurentnost na današnjem tržištu. Jer unatoč tehnološkom napretku ljudski faktor je ono što razlikuje jednu organizaciju od druge. Zbog toga bi u poduzećima  šefovi trebali poticati nadu i razvijati okruženje u kojem se nadanje smatra obvezom svakog zaposlenika. Nevažno kakve okolnosti bile, zaposlenici moraju znati da imaju izbor. Nitko od nas ne zna što će se sljedeće dogoditi, ali moramo znati kako možemo izabrati bolju budućnosti i nadati se da će ona biti bolja od sadašnjosti. Svatko od nas trebao bi razviti sposobnost gledanja na bolju budućnosti, te pomagati drugima da se više nadaju.

Nada nije ushićeno razmišljanje kakvo ima Poliana ili traženje brzih i magičnih rješenja. Prava nada je razmišljanje orijentirano prema djelovanju, a ne iluzijama. Aktivna nada inspirira i puni nas energijom za premošćivanje prepreka. Nada nas osposobljava da svaki put, nakon svakog pada započnemo novi put. Ona je vizija drugačije budućnosti i unutarnja kreativnost koja nam omogućuje da pronađemo alternativna rješenja.

Istraživanja pokazuju kako ljudi koji imaju više nade u usporedbi s beznadnim imaju i više ciljeva, postavljaju sebi teže zadatke i uspješniji su u ostvarivanju. Ljudi puni nade su sretniji, bolje se nose sa životnim situacijama, te o sebi razmišljaju kao o osobama koje su sposobne riješiti bilo kakav problem. Ljudi s malo nade teško održavaju i poslovne i privatne veze, teško započinju nove projekte i vrlo brzo odustaju.

Posao managera je održati u organizaciji nadu živom i kreirati uvjete koji potiču nadanje. Vođe moraju imati vizije i moraju uključiti zaposlenike u vizije. Moraju ih potaknuti da se trude postići nešto, te da si postavljaju izazovne poslovne ciljeve. Zaposlenicima treba naglašavati kako doprinose svojom energijom i kreativnošću, te kako imaju priliku nešto u organizaciji izmijeniti.

Izvor: Covermagazin

Ako stvarno mrzite svoj posao

10 stvari za napraviti ako stvarno, stvarno mrzite svoj posao:

   1. Fokusirajte se na ono što želite umjesto na to koliko želite pobjeći s tog radnog mjesta.  Kada pomislite koliko želite promjenu posla, misao zamijenite rečenicom «Voljela bih imati takav i takav posao…»

   2. Vizualizirajte sliku o sebi. Jeste li na obali rijeke, te je ne možete preplivati?! Ili ste izgubljeni u džungli?! Na morskoj pučini?  Kada postanete svjesni prave slike. Moći ćete vizualizirati prepreke i uputiti se u pravom smjeru.  Zamislite kako gradite most preko rijeke ili pronalazite put. Važno je da ne forsirate slike. Neka se one pojavljuju same i dolaze u pravom trenutku.

   3. Razmislite o razvijanju vještina.  Priuštite si svaki seminar koji se nudi u poduzeću. Upišite tečajeve, daljnje školovanje. Pohađajte on-line tečajeve.

   4. Usredotočite se na zadovoljstvo, a ne nadljudsko obavljanje posla. Ljudi često kažu, nemam vremena ni za što drugo, radim više od deset sati dnevno. Usporite i smanjite malo. Ako već ne volite posao, slobodno se izvlačite. Ne trebate biti savršeni.  Ako očekujete kako će vas zbog toga otpustiti ili da ćete vi dati otkaz, neka vam najvažniji posao bude pronaći novi posao. Ali budite etični, odradite onaj minimum kako biste zaradili svoju plaću. Vjerojatno ćete na takav način i više postizati, stoga neka vas ne iznenadi kada dobijete povišicu ili budete promaknuti.

   5. Od kojih negativnosti želite pobjeći? Razmislite što to karakterizira vaš posao i zbog čega želite novi.  Ako se svi oko vas čine nepoštenima, razmislite nije li to odraz vašeg unutarnjeg stanja. Ako vam se čini da svi dobivaju promaknuće preko veze, možda i sami želite da vas promaknu na takav način, a  ustvari nemate dovoljno jake veze.

   6. Na poslu oko sebe stavite izolacijsko stakleno zvono. Svi bi trebali naučiti kako se izolirati, napraviti oko sebe čahuru koja će odbijati sve negativnosti.  Ona mora biti tako jaka da vas se jednostavno ništa vezano uz posao ne bi smjelo osobno ticati.  Svaki dan, kada dođete na posao odvojite dvije do tri minute za jačanje oklopa.

   7. Svaki dan se nečim darujte. Za vrijeme radnog vremena pola sata surfajte po internetu, nazovite mamu na račun firme, prijateljicu… Iskoristite poklon bonove koje je poduzeće dobilo, popuste u klubovima i sl…

   8. Pronađite nešto što na poslu cijenite i koncentrirajte se na to. Možda imate prekrasan pogled, lijep ured, malo dužu pauzu, ugodne kolege… Sigurno i na vašem poslu ima nešto što vam se sviđa.

   9. Što manje razmišljajte o poslu. Misli usmjerite na lijepe stvari poput djece, ljubavi.. Kada zatvorite vrata od ureda zatvorite i ona u svojoj glavi. To što o nečemu intenzivno razmišljate neće promijeniti stvarnost.

  10. Život zamislite u obliku kružnice. Nacrtajte kružnicu na papir i podijelite na 6 jednakih dijelova. U svaki dio upišite jedan od slijedećih pojmova : 1. LJUBAV    2. KARIJERA  3. OBITELJ   4. OSOBNI RAZVITAK (UČENJE)    5. HOBI    6. PRIJATELJI    i svima posvetite jednako svog vremena. Ništa nije ni  važnije ni manje važno. Za zadovoljstvo je potrebno imati to sve u jednakoj količini.   

Izvor: Covermagazin

Ponašanja koja remete poslovanje

Ne očekujte da će kolegijalni odnosi u vašem timu uvek biti savršeni. Ako radite u ekipi sigurno ste se već suočili sa konfliktnim ljudima i situacijama. Da biste reagovali na najbolji način, potrebno je prepoznati kom tipu „toksične” ličnosti vaši saradnici pripadaju.

Uz male izuzetke, najčešće su to deprimirane, rasejane osobe i laktaroši. To, naravno, ne znači da treba da lovite greške i negativne osobine ljudi sa kojima radite, ali potrebno je da znate kako da se postavite kada „negativnosti” izbiju na površinu, piše "Politika".

Depresivne osobe i pored ove mane imaju neke veoma poželjne osobine: često su to stručnjaci u svojoj branši koji će vam pružiti dokaz skromnosti, ljubaznosti, čak i uslužnosti. Verni su reputaciji „osobe od poverenja” i na njih možete računati i kao poslodavac i kao saradnik. Međutim, stresna situacija ih obeshrabruje i deprimira što je, svakako, negativna osobina koja može da ukoči važan projekat. Poželjno je da sa ovakvim saradnicima igrate isključivo na kartu „osećajnosti”. Potrebno je da osete da njihov trud i zalaganja doprinose timu i da to cenite. Umirite ih rečima da ih svi obožavaju. Ako im pokažete da ih poštujete i da vam je njihova pomoć potrebna izvući ćete najbolje iz njih, a oni će biti motivisani da vam pruže svoj maksimum.

Rasejane osobe lako se uzbude i uzvrpolje bez obzira na to da li je stimulans pozitivan ili negativan. Sposobni su da uzburkaju sve oko sebe i uznemire ostale saradnike. Njihova pozitivna osobina je što su, često, popularni u grupi jer imaju dar da zabavljaju ostale. Međutim, ovakvi ljudi su nepažljivi i površni pa na njih ne možete računati ako nešto hitno treba da se uradi. Ne treba im zamerati zbog toga i u lice im reći da nisu pouzdani saradnici. Takvim pristupom možete samo da ih razbesnite i probudite njihovu zabrinutost. Ako želite da izvučete najpozitivnije iz njih negujte vedru atmosferu.

Često ste čuli da se za nekoga kaže da je borac. Uz ovakvog radnika mogu se slobodno prilepiti atributi žestok i uporan. Borbena osoba uvek prva donosi sud o nekom problemu i trudi se da njena bude poslednja. Odnosi sa ostalim članovima tima ponekad su osenčeni agresivnošću. Negativno je i to što se ovakva osoba veoma lako pretvara u pomahnitalog laktaroša koji uvek zahteva da je „u igri” što ponekad liči i na pretnju. Zapamtite da silom nećete ništa dobiti. Morate biti diplomata i poveriti mu ambiciozan projekat – to je ono za čim borac žudi. Nećete se razočarati.

Da bi se nesporazumi na radnom mestu uspešno prevazišli potrebno je prepoznati „toksična” ponašanja koja ih izazivaju, što znači da nije dovoljno biti samo profesionalac u poslu kojim se bavite, već i „psiholog” za međuljudske odnose.

Izvor: MTS-Mondo

Preporuka ili veza?

Traženje posla je pomalo nalik igri na sreću. Naravno, velik deo posla je u vašim rukama, a svako od nas je "kovač svoje karijere". Do posla dolazimo na različite načine i pri svakoj promeni posla ostavljamo trag u svojoj karijeri. Otkaz označava kraj nekog posla a u velikom broju slučajeva (ne)kvaliteti koje smo pokazali na jednom radnom mestu mogu da utiču na naše dalje zapošljavanje. Iz tog razloga je veoma važno da svoju karijeru planirate i da obraćate pažnju kako ćete do određene radne pozicije doći.



Nije retko da se za pomoć obraćamo i drugim ljudima, ponekad je to samo nagoveštaj koji od njih dobijemo - gde ima slobodnih radnih mesta, a nekada ide i do direktnog uplitanja druge osobe u vaše zapošljavanje. To uplitanje može da se manifestuje na dva načina, kao veza ili kao preporuka. Oba se na "slično" ispoljavaju, dakle kao nečije posredovanje, ali sa bitnom razlikom u načinu na koji se to čini, kao i u legitimitetu i u moralnoj ispravnosti.
Preporuka pri zapošljavanju je nešto što ističe vaše kvalitete i što ukazuje na to šta znate. U tom smislu, preporuku može da vam da samo osoba koja je zaista radila sa vama i dobro poznaje vaše radne sposobnosti (i dobre i loše strane) i može da ih potvrdi. Dakle, to generalno nisu vaši roditelji, rodbina, a ni prijatelji sa kojima niste imali zajedničko radno iskustvo. Svi oni mogu da potvrde kakvi ste vi uopšteno kao osoba, ali ako nisu zaista radili sa vama i delili i probleme i uspehe na poslu, oni ne mogu pouzdano znati kakav ste vi radnik i kolega (vi možete biti divna osoba za druženje ili provod, ali ste možda u poslovnim uslovima netolerantni, nedovoljno ambiciozni, suviše bučni na poslu ili ko zna šta drugo..). U tom smislu imajte u vidu da preporuka koju imate mora biti kredibilna i pokazivati objektivno vaše kvalitete. Sa preporukom u rukama na svakom sledećem radnom mestu možete da se pohvalite koliko znate i kakvo mišljenje o vama imaju vaši saradnici. Ona je potvrda svega što umete da radite (govori o vašim znanjima i veštinama), ističe kakvi ste kao kolega i kako funkcionišete u timu ali i kakvo je mišljenje vašeg bivšeg poslodavca o vama. Imajte u vidu da je budući poslodavac u prilici da proveri preporuke i da se i sam uveri u istinitost tih informacija, tako da ih nemojte „filovati" sa nepotrebnim preterivanjima i opisima „vaše dobre duše". U neku ruku, preporuka može uvek da vam obezbedi ili olakša dobijanje narednog posla, jer može trajno da stoji u vašem CV-u. Dakle, preporuka je sasvim legitimno sredstvo koje može da utiče na odluku poslodavca o izboru radnika.

Međutim, to će se desiti samo ako je preporuka kvalitetna i dolazi od osoba koje imaju lični i poslovni kredibilitet, u kom slučaju poslodavac može da se pouzda u verodostojnost preporuke i ceni mišljenje osobe koja ju je dala. I realno, svaki dobar poslodavac će ceniti postojanje preporuke koja je kredibilna, koju je osoba zaista zaslužila svojim vrednim radom i kvalitetima, i kao takva može biti čak veliki osnov za donošenje odluke o primanju novog radnika.
Sa druge strane, veza pri traženju posla se svodi na to koga poznajete, bez obzira na to šta zapravo znate i vaše poslovne kvalitete. U tom smislu, veza nije legitimno sredstvo za dobijanje posla i u dugoročnom smislu ima samo negativne posledice i za vas i za poslodavca i za vaš tim na poslu. Obično je slučaj da vaš "prijatelj" poznaje vašeg budućeg poslodavca i da mu sugeriše da vas zaposli, a pri tome se vaši kvaliteti ne uzimaju posebno u obzir ili su oni nerealni (to što rodbina kaže da ste vi „dobro dete" ne govori mnogo o vašim profesionalnim kvalitetima, a još manje to što ste možda platili da dobijete posao) i razlozi za vaše zapošljavanje su samim tim"bez pokrića". U ovom slučaju vaš kvalitet kao radnika ne mora čak ni potpuno da izostane, ali on se  ne uzima suštinski u obzir pri zapošljavanju a i postavlja ste realno pitanje - ako ste vi kvalitetan radnik, zašto vam treba veza da biste dobili posao? Možda je teško, ali ima drugih koji uspevaju da se zaposle bez povlačenja veze. Zar vi to ne možete? Prosto, imajte u vidu da će svaki dobar poslodavac postaviti sa pravom to pitanje i da u tom smislu, ako angažujete prijatelje ili poznanike da pokušaju da vas proguraju preko veze, kod zaista kvalitetnih poslodavaca time ćete samo navući gnev na sebe. Jer dobri poslodavci razmišljaju na sledeći način  ako ste vi stvarno kvalitetni - ne treba vam veza i moći ćete sami da pokažete svoje kvalitete i sopstvenim zaslugama da dobijete posao. A ako u startu pokrećete vezu, znači da verovatno zapravo i niste toliko dobri (a što bi vas onda zaposlili ako ima boljih kandidata?) kao i da razmišljate na pogrešan način tj. kako da prečicom dođete do posla. A ako već pri traženju posla hvatate prečicu, velike su šanse da ćete i na poslu manje ili više hvatati krivine, a dobrom poslodavcu to ne treba.
Naravno, ne razmišljaju svi poslodavci na ovaj način i ima i onih koji i dalje rade po principu veze (i da budemo realni - u nekoj meri će ih uvek i biti jer svet nikad neće biti savršen), ali su to u principu osrednji ili loši poslodavci ili firme kojima će se takva politika na srednji ili dugi rok obiti u glavu.

Kapitalizam sa sobom nosi jaku tržišnu konkurenciju koja na ozbiljne firme stavlja pritisak stvaranja i održavanja što kvalitetnijeg tima ljudi. A zapošljavanje preko veze urušava tim iznutra.

Prednosti preporuke u odnosu na vezu
Radnika koji je na određenu poziciju došao regularnim putem i zahvaljujući svom znanju i sposobnostima (a dobra preporuka je pokazatelj tih kvaliteta) će i kolektiv znati da ceni jer  je visoka verovatnoća da će on pokazati te svoje kvalitete u radu i opravdati svoje zapošljavanje. Sa druge strane, šefovi "miljenici" (oni koje je zaposlio preko veze) se uglavnom teže uklapaju u tim i teže se privikavaju na timski rad (nekada su u pitanju subjektivni razlozi a ponekad i odbacivanje od strane tima). Takođe, upravo zbog načina na koji su se zaposlili, verovatno će se uvek manje ili više javljati sumnja u njihove kvalitete, čak i kad nešto urade dobro. A česta je pojava i da se osobe zapošljene preko veze u startu opuste na poslu i ne daju svoj maksimum jer osećaju da to ni ne moraju zbog svoje „zaleđine". Nažalost, time u principu samo „unazađuju" sebe jer će se navići na to da ne moraju da rade mnogo ili ne moraju da se usavršavaju, što su loše navike koje ostaju za ceo život i teško se menjaju (a sigurno će se oslikati i u privatnom životu). To naravno povratno loše utiče i na samog poslodavca jer realno ostvaruje lošije rezultate nego što bi inače mogao. Takođe, povratno loš uticaj za firmu je i taj što primanje ljudi preko veze urušava moral tima, tako da tim zajedničkim radom ne ostvaruje onoliku sinergiju koliku bi inače mogao.
Osim toga, celu situaciju možemo posmatrati i iz etičkog ugla, gde će se većina ljudi  složiti da je u principu nefer da se neko svojski trudi i zalaže u pogledu svoje karijere a da neko drugi dođe do „fotelje" na brzinu i preko veze. Možete dati sebi „alibi" da to rade i drugi, da je situacija teška i da vam je veza neophodna ili bilo koji drugi razlog. Ali suštinski time ste samo dali sebi izgovor da krenete pogešnim putem. Nepobitno je da ima i sigurno će uvek biti primera ljudi koje je veza progurala na visoke pozicije (jer opet - svet nikad neće biti sasvim savršen), ali pre ili kasnije, najverovatnije je da će takvim načinom razmišljanja doći do nekog ćorsokaka, u jednom ili više aspekata života, jer se ne može pogrešnim putem doći do pravog cilja.



Dakle, neka vam pogrešni primeri ne budu podsticaj da krenete tim putem nego upravo suprotno - neka vam to bude motiv da svojim primerom pokažete da se uspeh može postići na pravi način.
Ipak, da budemo realni - nije uvek niti svakome lako naći posao. To može da zavisi od više faktora, ali nemojte da dozvolite da prebacite svu krivicu na „lošu državu, svetsku krizu, roditelje koji nisu ulagali u vas, loš sistem obrazovanja" ili šta već. Verovatno je nešto od toga zaista imalo uticaja na vas ali su to stvari na koje uglavnom ne možete vi da utičete i samo će vas baciti u depresiju ili nevericu da uopšte možete da poboljšate svoj život. Morate da se fokusirate na ono što realno možete sami da promenite - ulažite u sebe, poboljšajte svoje radne navike, ustajte ranije, radite više, unapredite svoju organizaciju vremena, povećajte odgovornost prema obavezama, povećajte svoju odlučnost i ne odlažite donošenje odluka, unapredite komunikaciju i toleranciju za druge ljude, vežbajte veštine u kojima niste dovoljno dobri... Za sve ovo vam uglavnom ne treba novac nego čvrsta volja i upornost, ali mnogi ni to nemaju. Zato je jedna stvar  sigurna - neće biti lako, ali naterajte se. Verujte - može se. A naravno, tu su i druge stvari koje možete naučiti sami ali za koje vam može biti potreban i novac - naučite novi jezik, usavršite rad na računaru, pohađajte razne kurseve poslovnih veština. Sve ovo će vam omogućiti da osetite napredak kod sebe, da osetite zadovoljstvo zbog toga što ostvarujete neke ciljeve i poboljšaće vam i samopouzdanje i moral i optimizam. I na kraju - zaista ćete biti i bolji kandidat za posao. I veza vam više neće biti neophodna, a možda zaslužite i iskrenu i dobru preporuku.

Izvor: Ekstravaganca

Bolesni od posla

Umor i svakodnevne glavobolje izazvane stresnim poslom možete da sprečite pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i povremenim vikend odmorima u velnes centrima


Ne bira pol... Ova bolest pogađa i muškarce i žene, najčešće posle četrdesete godine života

Ukoliko se budite umorni, često vas boli glava i teško podnosite svakodnevne poslovne, ali i privatne obaveze, vrlo je verovatno da patite od menadžerske bolesti. Ne brinite, nije zarazno, a leči se vrlo jednostavno - odlaskom na odmor.

Menadžerska bolest već duže vremena predstavlja problem savremenog, poslom opterećenog čoveka. Prema rečima dr Saše Plećevića - Filguda, menadžerska bolest sve više uzima maha, posebno među poslednjom generacijom menadžera koji vode dinamičan život i prate moderne načine poslovanja.

Pritisak otkriva bolest

Bolest se kao i većina drugih javlja postupno, gotovo neprimetno, a vrlo često je njen jedini znak povišen donji krvni pritisak, dok ponekad ume da se ispoljava i u vidu nelagodnosti ili pritiska u grudima. Nervoza, nesanica, svadljivost na poslu ili u kući, nemogućnost koncentracije i odlaganje donošenja važnih odluka predstavljaju psihološki oblik menadžerske bolesti. Fiziološki pokazatelji uglavnom se manifestuju pojavom ubrzanog srčanog rada ili preskakanjem srca.

- Najnoviji statistički podaci pokazuju da čak 70 odsto stanovništva boluje od ove bolesti. Menadžerska bolest pogađa i muškarce i žene najčešće posle četrdesetih godina života. Kod muškaraca su češće srčane bolesti, kod žena teskoba ili depresija. Javlja se, dakle, kod ljudi koji su na takvim pozicijama da su izloženi konstantnom stresu. Osim rukovodilaca, posebno su ugroženi ekonomisti i ljudi koji se bave javnim poslovima. Osim stresa, glavni uzrok menadžerske bolesti je i taj što osobe preopterećene poslom i pod stresom obično vode i nezdrav način života (neredovni obroci, fizička neaktivnost). To dokazuje i podatak da je oko 60 odsto naše populacije gojazno - objašnjava Dr Filgud.

Prema njegovim rečima, osim srčanih i psihičkih tegoba najčešći simptomi menadžerske bolesti su ukočenost vratnih pršljenova, savijanje kičme, bolovi u leđima, oticanje zglobova i slično.

- Ukoliko imate neke od ovih simptoma obavezno se obratite lekaru, a neophodno je da što pre počnete da se rekreativno bavite sportom. To podrazumava minimum 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, pa makar to bila i šetnja. Pored bavljenja sportom, da bi organizam mogao da se izbori sa svakodnevnim stresom neophodna je i pravilna ishrana. Najvažniji su redovni obroci, ali većina ljudi danas ima jedan glavni obrok, i to obično uveče. Na taj način se usporava metabolizam i organizam stari, a imunitet slabi. Najpoželjnije bi bilo da u toku dana imamo pet manjih obroka, doručak je obavezan, plus dve voćne užine. Ukoliko nismo u mogućnosti da jedemo kvalitetne namirnice, i one lošije, poput brze hrane, bolje su nego preskakanje obroka - objašnjava Filgud.

Izvor: Press

Dobijte na vremenu



BlackBerry i mobilni telefoni

Mnogi poslovi se mogu obaviti, ako i niste u uredu. Možda vam se čini da dostupnost 24 sada dnevno zapravo oduzima i vaše privatno vrijeme, ali pogodnost prijenosnih uređaja možete iskoristiti pa ni za vrijeme radnog vremena ne morate biti non-stop u uredu. Ukoliko se pojavi neki hitni posao moći ćete ga obaviti i s ulice.

Držite se rasporeda

Svoje aktivnosti planirajte unaprijed i pokušajte se pridržavati tog plana. Ako odgađate sastanke netom prije, na taj način ćete uzrujati druge ljude, ali i sebi stvoriti dodatni pritisak, jer ćete još jednom iznova morati razmišljati o sastanku i pripremati se.

Osvijestite svoje nedostatke

Nitko ne voli priznati da mu nešto ne ide, ali ukoliko priznate: „Nisam baš dobar u pretipkavanju tekstova, možeš li to učiniti za mene“, uštedjet ćete sat vremena, a netko drugi će to napraviti za vas u 10 minuta. Samo nemojte zaboraviti vratiti uslugu. Na taj način, raspodjelom poslova unutar ureda po preferencijama i sposobnostima, kao kolektiv ćete biti učinkovitiji.

Stres

Kod učinkovitog nošenja sa stresom najvažnije je da prihvatite svoj posao i okruženje takvim kakvo jest. Većina ljudi u stresnim situacijama toliko ne želi biti u svojoj koži da vrijeme gube razmišljajući koliko im je loše i koliko im se ne sviđa to što rade.

Hladna glava

Što situacija postaje kompliciranija, to se trebate više truditi ostati smireni. Nemojte povisivati ton ili optuživati ili se pravdati kolegama. Smirite se i izađite iz ureda na određeno vrijeme. Ne smijete sebi dopustiti nagle i nepromišljene reakcije.

Nemojte se iscrpljivati

Najbolji zaposlenici su uvijek dobrog fizičkog zdravlja. Ništa nije toliko važno da biste trebali preskočiti obrok. Na taj način samo gubite energiju i smanjujete svoju učinkovitost.

Pronađite potporu

Mnogo radije i efikasnije ćete obavljati neke poslove ako rezultate imate s nekim podijeliti. Ne radite kolegama iza leđa. Uvijek se potrudite pronaći što više suradnika u kojima ćete dobiti potporu i koji će vam olakšati to što radite.

Izvor: Covermagazin

Bolesni zbog kancelarije

Stres, odsustvo privatnosti i osećaj pojačane kontrole emocije su koje većina zaposlenih svakodnevno preživljava u tzv. open space prostorima. I pored “gluvih soba” koje su namenjene za emotivna pražnjenja, san o staroj kancelariji sa četiri zida i isto toliko kolega postao je nedostižan san.

Tekst: Sanja Vuletić
Izvor: Magazin "Grazia"



Kada je pre četrdeset godina realizovana ideja o otvorenom prostoru u kojem će svi zaposleni biti na jednom mestu i time olakšati sam proces rada, nikome od kreativnih tvoraca nije se činilo da će ovaj poduhvat doživeti pravi fijasko.

Arhitektonsko rešenje gde su klasične kancelarije zamenjene prostorom bez pregrada, naglašavajući princip transparentnosti i potpune interaktivnosti, danas je većinu zaposlenih koji rade u ovakvim okolnostima doveo do očaja. Kao glavne zamerke naveli su: konstantnu buku od koje ne mogu da se koncentrišu, povećani stres, odsustvo svake privatnosti i osećaj stalne kontrole. Tako je stara dobra kancelarija s najviše četiri radna stola postala san mnogih, ali i privilegija pojedinaca koji su ovakav prostor morali da zasluže.

Neke jednostavne, normalne ljudske potrebe postale su tako gotovo nedostižne, poput razgovora mobilnim telefonom. U ovakvim okolnostima morate da se izveštite da razgovarate tihim glasom (kako ne biste ometali druge ili sprečili da cela kompanija osluškuje vaše intimne priče), nađete neki zaštićeni prostor, obično su to toaleti, hodnici ili terase ili usavršite drugačije načine komunikacije.

Pored osećaja konstantne kontrole i nedostatka privatnosti (neki će reći da intimi nije mesto na poslu) vremenom su se javili i problemi povezani i sa samim procesom rada.



Kada se, na primer, na velikom prostoru istog preduzeća nađu na istom mestu različiti sektori, kreativne prepirke koje ponekad prerastu u žučne rasprave s ciljem da se dođe do konstruktivnog rešenja, vrlo lako se pretvaraju u kolektivnu katarzu iz koje zlonamerni mogu da izvuku i neke druge poruke. I kada one stignu tamo gde ne treba, eto novog povoda da se zategnu odnosi s kolegama s kojima veoma blisko delite prostor.

Osim emotivnih problema, u ovakvom radnom prostoru možete da imate i neke konkretne prepreke: morate da zaboravite na hranu izraženog mirisa, da se rešite loše navike i ne virite u ekran kolege do vas, kao i da ne obraćate pažnju na ljude koji stalno prolaze.

Pregrade na stolovima kao zaštita privatnosti mogu da donesu bar vizualnu barijeru, ali stalna zvučna presija i dalje utiče na porast stresa, posebno u momentima donošenja važnih odluka i trenucima kada neki posao treba što pre efikasno dovesti do kraja.



Istraživanje dr Vineša Vomena i njegovog tima na" Queensland University of Technology" u Australiji potvrdilo je da rad u ovakvim uslovima dovodi do povećanog stresa, a samim tim i pojave određenih bolesti, dolazi do gubitka privatnosti i identiteta, kao i pada produktivnosti. Osim uobičajenih oboljenja koja su nastala zbog konstantnog stresa, u ovakvim kompanijama virusi se mnogo brže šire, tako da su i zaposleni češće odsutni ili pak bolesni prisutni. Ova studija je, takođe, pokazala da 90 odsto zaposlenih u ovakvim kompanijama smatra da su uslovi i način rada neprihvatljivi.

Dakle, na kraju se pokazalo da zbog uštede prostora i smanjenih troškova, više niko nije toliko ushićen ovim izumom, osim arhitekata. Za prevazilaženje krize zbog nedostatka privatnosti oni predlažu “gluvu sobu” koja je predviđena za sastanke, telefonske razgovore i kako kažu koncentraciju.

Za one koji i pored svega ne mogu da se adaptiraju naš savet je da razmisle o nekom kursu gde će naučiti da se metodom meditacije, bar za trenutak, virtuelno izmeste na neke druge prostore i tako zadovolje napad potrebe za individualnošću.

Izvor: B92

kakav uspeh danas imas samo uvlakare na rukovodecim mestima