Vrlo ću se potresti zbog toga. 

Apsolutno se slažem sa Arlekinom, prolazimo to što prolazimo zato što smo takvi kakvi smo...
To naravno, ne znači da su drugi bolji, nego da za nas još ima nade...
U tome je i razlika između onog što je raspet levo i onog što je raspet desno od Hrista...
O tome je i veliki Dostojevski kroz čitav svoj književni opus pisao... Da nije najveći greh biti grešan, nego svoje pogrešne postupke opravdavati...

I mislim da niko ovde ne opravdava nikakvo nasilje.  Posebno ne nad ženama, ko bi tako nešto moglo i da se pomisli. Ali se to nasilje veštački povezuje sa tradiciom, kulturnim nasleđem... Šta je to nego pokušaj da se sa prljavom vodom izbaci i dete. O tome govorim... O zloupotrebi.

Psihološke igrice i manipulacije su u eri komunikacija opasno oružje, a kultura prva žrtva. A kultura je zapis i svedočanstvo o ljudskoj prolaznosti i primerima ljudskog oboženja... Odnosno, pa nisam ja baš mnogo rečit, al osećam to...

Prosto je tužno što živimo vreme u kojem apsolutno nema društvenog autoriteta koji svoju funkciju nije korumpirao...
I nikome se ne može verovati jer je svuda samo interes. A ne ljudska duša, dobronamerna i strpljiva, puna ljubavi i brige... A nacionalizam je ljubav prema narodu. Ova ljubav se ostvaruje kroz patriotizam kao ljubav prema organizovanom društvenom uređenju koje se zove država i težnji da je ona u interesu svakog pojedinačni i svih zajedno.
A mi umesto ljubavi imamo samo prezir i aktivno uništavanje i poništavanje svega. I kod mnogih danas postoji samo slepa ljubav u nekog zlatnog bika koji će da nam reši sve probleme. A neće, jer ne može, pa makar nosio oreol od zlatnih zvezda na nebesko plavoj zastavi.

To i jeste put izlečenja, jer sve što čovek stvori, ako ne služi dobru i iz dobra ne izvire..., propada. I kada nema ničega više za šta bi se čovek uhvatio na zemlji ostade samo nebo i istina... Koliko su Srbi često birali ovaj put...

 

Zaista, kako bi moglo da se pravda nasilje nad ženam i decom, slabima i nemoćnima...

Ali da, kako definisati nasilje.

Evo,recimo, jednog mišljenja: "Човек и жена, који су у љубавној вези или браку, припадају само једно другом, и њихови односи су само њихова ствар и ничија више. Ти односи нису нешто праволинијско, већ динамично и сложено, па чак и ако се унутар њих омакне и нешто попут ''шамара'', ту не мора бити реч ни о каквом ''насиљу'', напротив - можда се баш ради о веома дубокој и страсној љубави. Особа коју највише волимо, истовремено је и особа чије нас речи највише погађају, а то су ситуације повишене температуре када мушкарац ( неретко и жена ) може да поступи грубље, иако по природи уопште није грубијан, што и његова изабраница у дубини срца зна.
Али не, армије разних ''експерата'' не признају такве сложености, они су скоцкали живот у своје јасно дефинисане категорије, по којима ће милом или силом да устроје читаву планету. И не само шамар или пљуска по дечијој гузи, него ни ружна реч, чак ни ружна мисао неће се смети догодити ни у једном једином дому. Све мора сијати од чистоће, лепоте, пажње, љубазности, толеранције, политичке коректности и испегланих мушко-женских односа. И нема та четири зида међу којима ће било која интима остати сакривена од даноноћно будних очију социјалних радника, психолога и других представника свете грађанске инквизиције".

Farisejstvo... Ili ti, spolja gladac, a iznutra jadac...

Ja lično mislim da dvoje koje ne žele ili ne moge da se usklade međusobno ne treba ni da žive zajedno... Jednostavno se okreneš i odeš... Šamar, batine i sl... ništa neće promeniti. A meni kao muškarcu bi bilo ponižavajuće da živim sa nekim ko me se boji, što bi rekli pasja vera, umesto da mi žena ugađa zato što me voli. I obrnuto naravno...

Ako neko misli da je razgovor na ovu temu opravdavanje nasilja, a ne pokušaj razumevanja kompleksnosti odnosa onda je to njegov problem. Razgovori na ovom forumu su nadam se više od obične razbribrige i mogli bi valjda da pređu crtu trivijalnosti...