Različitim manipulacijama preko sopstvenih firmi, bogataši u Srbiji mogu i potpuno legalno da ne plate porez. Pored olakšica koje im je država ponudila, oni su se snašli i da dodatno uštede. Tako, recimo, svoj automobil prijave na firmu, pa na njega kao osnovno sredstvo ne plaćaju porez...

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, oko 3.770 građana se smatra bogatim, jer su prijavili imovinu vredniju od 350.000 evra, na koju će platiti porez od 15 odsto. Ko je spretan, a uz to ima i dobre poreske savetnike, ipak ima prostora da spusti ukupne obaveze na jako nisku stopu.

Stara je priča da većina onih koji danas imaju vredne kompanije u Srbiji, a koje su najčešće evidentirane kao strane firme s egzotičnih ostrva, imaju ozbiljne timove vrlo stručnih ljudi kojima je jedini posao da nađu načina da onaj ko ih angažuje plati što manji porez.

- Kod nas postoje i velika umanjenja kod poreza na dobit, pa iako je propisana stopa od 15 odsto, on na kraju može da izađe samo tri. Tu je i opcija da se registruju kao rezidenti u inostranstvu, na primer u Monte Karlu gde je porez simboličan, a da ne plaćaju ništa u Srbiji - navode za “Blic” iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Bogataši sada mogu i svoju vilu da prijave na firmu, pa umesto da plate porez na njenu realnu tržišnu vrednost, oni plaćaju na knjigovodstvenu koja je znatno manja. Neki odluče da ne primaju platu, već u najvećem delu uzimaju dividendu ili drugu vrstu naknade od firme osnivača, a koja je obično registrovana u nekom od „poreskih rajeva”. Tačnije, svaki keš koji im je potreban stigne „zaobilazno“ preko nekog od egzotičnih ostrva, gde firma iz Srbije fakturiše razne usluge tipa „konsalting“ ili „savetovanje“, pa „honorar“ neopterećen porezom stigne nazad u zemlju.

S druge strane, Milica Bisić, savetnica u ministarstvu finansija i privrede, kaže za naš list da ako neko isplaćuje sebi dividendu, to ne znači da ne plaća porez.
- Na zaradu se plaća porez od 10 odsto, a ako zarađujete lepo, tada ćete verovatno plaćati i godišnji porez na dohodak. Ako je godišnja zarada u visini tri do šest prosečnih godišnjih zarda, stopa tog poreza je 10 odsto, a ako je veća od šest - 15 odsto. Kad sve saberete, efektivno, to je oko 30 odsto. A onaj koji isplaćuje dividendu plaća 15 odsto poreza na dobit i 15 odsto na dividendu, što na kraju dođe približno isto - objašnjava Bisić.

Kada je reč o prijavi vile na firmu, nakon izmena Zakona o porezima na imovinu, od 1. januara 2014. i firme će taj porez plaćati na tržišnu, a ne na knjigovodstvenu vrednost objekta, podseća ona.

- Tim izmenama nestaje razlog za ovakvo ponašanje, a dodatno, ako bi se poreskom kontrolom utvrdilo da vlasnik ili bilo ko drugi koristi imovinu firme za lične svrhe, tada se ta korist smatra dohotkom, što je oporezivo kao zarada ili drugi prihod. Zavisno od slučaja, tada poreska stopa može biti od 10 do 16 odsto, a sledi i doprinos za PIO po stopi od 24 odsto - kaže Bisić.

Kada je reč o of-šor zoni, kako kaže naša sagovornica, za plaćanje poreza na dobit nije od značaja u kojoj zemlji je sedište vlasnika firme. Sva privredna društva sa sedištem u Srbiji imaju obavezu plaćanja poreza na dobit od 15 odsto, a ako je vlasnik srpske firme iz inostranstva, pri isplati dividende srpska firma mora da obračuna i porez na dividendu od 20 odsto. Prema poslednjim izmenama poreskih zakona, uvedeno je i oporezivanje plaćanja za usluge koje pružaju lica sa ovih destinacija.

Svetska banka i Međunarodni monetarni fond već nekoliko godina upozoravaju vlasti u Beogradu da je ovdašnji poreski sistem prepun poreskih olakšica i da objektivno i pored utvrđenih poreskih stopa koji su na nivou država Evropske unije, budžet ima znatno manje sredstava po ovom osnovu.

„Rad“ s Holandijom isplativ
Poslovanje iz inostranstva može biti i isplativije, ako zemlja u kojoj se nalazi vlasnik ima sa Srbijom zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a takvih je u svetu sve više.
- Primera radi, dividenda vlasnika iz Holandije ovde se oporezuje po stopi od pet odsto, dok je dividenda koja se isplaćuje vlasniku iz nekog od poreskih rajeva uvek 20 odsto - navodi Milica Bisić. Oporezivanje priliva iz poreskih rajeva uvedeno je tek ove godine.

Izvor: Blic