„BLIC” OTKRIVA
Kako bogataši izvlače pare iz Srbije
J. Aleksić | 12. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock | Komentara: 59

Gotovo da nema zemlje - poreskog raja koju srpski biznismeni nisu iskoristili za osnivanje of-šor kompanija.
 

Kipar im je omiljena destinacija, budući da u ovom trenutku u Srbiji posluju 682 of-šor firme registrovane na tom ostrvu. Zahvaljujući skoro nepostojećoj kontroli tamošnjih poreskih vlasti i neopremljenosti srpske Poreske uprave, nikada nećemo saznati ko iza tih firmi stvarno stoji, niti ući u trag novcu koji biznismeni mogu legalno da izvuku iz Srbije na ovaj način, kaže za „Blic” stručnjak za borbu protiv poreskih mahinacija, koji je želeo da ostane anoniman.


Of-šor kompanije stoje i iza zvučnih imena srpskog biznisa - Miroslava Miškovića, Milana Beka, Toplice Spasojevića, Miodraga Kostića i Zorana Drakulića. Kako je „Blic” nedavno pisao, osnivači „Delte”, „MK grupe”, „ITM grupe”, „Ist pointa” zvanično potiču iz poreskih rajeva.




- Suština of-šor kompanija je da se otkloni plaćanje raznih vrsta poreza, da se izbegne kontrola finansijskog poslovanja, ali i devizna, carinska spoljnotrgovinska kontrola i da se preko „iznajmljenih” vlasnika i direktora prikrije identitet i imovina stvarnih vlasnika - kaže naš sagovornik.


Prema podacima kojima raspolažu srpske vlasti, još 2008. u Srbiji je poslovalo 600 of-šor kompanija sa Kipra čiji su stvarni vlasnici državljani Srbije.


Sagovornik „Blica” objašnjava kako se preko of-šor firmi legalno izbegava plaćanje poreza i da se osnivanje takvih firmi ne može zabraniti sve dok postoje poreski rajevi. On podseća da je dobit firme stvar poreskog planiranja, odnosno „štelovanja”, a zahvaljujući vezi sa oš-for firmom koja je osnivač, postoje brojne mogućnosti da domaća firma prikaže minimalan profit i samim tim plati manji porez.


- Of-šor kompanija fakturiše usluge firmi ovde, na primer za istraživanje tržišta, propagandu, konsalting, softver, organizaciju i slično. Faktura može biti 50.000, ali i 500.000 evra i više. Za firmu u Srbiji to je trošak koji automatski znači manju dobit i manji porez. Međutim, to je za amatere - kaže naš sagovornik.


Biznismeni koji neće glavobolje sa papirima jednostavno pozajme novac od svoje of-šor firme.


- Ona navodno da kredit firmi u Srbiji i to po kamati mnogo većoj od tržišne. Jasno je da firma sama sebi plaća kamatu, ali joj se to svakako broji u troškove i smanjuje dobit - otkriva naš izvor. Konačni rezultat je isti, dobiti ili nema ili je na papiru mnogo manja nego stvarno. Pri tom, porez na dobit u Srbiji od 10 odsto tretira se kao prilično nizak, tim pre što je efektivna stopa, odnosno ona koja se u proseku plaća, tek pet odsto.


Drugi model za neplaćanje poreza je izvlačenje novca sa računa firmi u Srbiji, čime se zaobilazi plaćanje poreza na dividendu ili dohodak. U tim slučajevima of-šor firma fakturiše ovdašnjoj kompaniji raznu robu i usluge po cenama koje su mnogo veće od tržišnih.


- Na primer, softver koji košta 100.000 evra, fakturiše na 120.000 evra, čime se ne plaća porez na razliku od 20.000, nego se taj novac prebaci na neki od računa vlasnika of-šor kompanije. Ako je jaka poreska administracija, sve preko 100.000 evra ne priznaje se u trošak nego se za tu sumu uveća dobit kompanije, i na to se plati porez - objašnjava naš sagovornik.


Radi se o takozvanim transfernim cenama, koje su karakteristične za povezana lica i način su da se izvuče novac iz Srbije. U suprotnom, vlasnik bi morao da taj novac isplati sebi ili kroz dividendu, na šta bi morao da plati porez od 10 odsto, ili kroz dohodak, što bi značilo i porez od 12 odsto i prateće doprinose.


- U Srbiji je moguće da Poreska uprava ne primeti da je of-šor kompanija softver od 100.000 evra fakturisala na 200.000 evra. Nisu obučeni i nemaju program koji bi to prepoznao. Naša Poreska uprava vidi tu fakturu i vidi iznos, ali je kod usluga vrlo teško to dokazati - kaže naš sagovornik.


Konačno, kada nerezident prodaje firmu strancu, ne plaća porez na kapitalnu dobit koji je doskora u Srbiji iznosio 20 odsto, a sada 10.

 
Ko su formalni vlasnici velikih firmi
 

Toplica Spasojević
Firme za koje se vezuje formalni vlasnik
ITM group Dagenam trejd (Kipar)
ITM industrokomerc Dagenam trejd (Kipar)
ITM Monet ITM group, Rigton (Kipar), Stadluks (Luksemburg)
 

Milan Beko
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
Laderna Laderna (Holandija)
Miroslav Mišković
Firme za koje se vezuje formalni vlasnik
Delta holding Hemslejd (Kipar)
Delta Maksi Hemslejd (Kipar)
Zoran Drakulić
 

Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
JU point EAST point trejding (Kipar)
 

Miodrag Kostić
Firma za koju se vezuje formalni vlasnik
MK grupa Agri (Švajcarska) 87 odsto

NAPOMENA: Podaci sa sajta Agencije za privredne registre


 
Svaka deseta strana firma u Srbiji iz poreskog raja


Preduzeća koja su registrovana u zemljama koje slove, ili su slovile za poreske rajeve u Srbiji nisu izuzeci. To potvrđuju i podaci koje je „Blic” dobio iz Agencije za privredne registre. Od 11.013 preduzeća u Srbiji, čiji je makar jedan vlasnik strano fizičko ili pravno lice, preko 1.500 su iz zemalja koje ne primenjuju uopšte, ili ne primenjuju sasvim svetske poreske standarde, što je više od deset odsto.

   Preduzeća iz poreskih rajeva koja rade u Srbiji
Zemlja porekla   Broj firmi aktivnih u Srbiji   Osnivač
Andora   6   Strano pravno lice
Angvila   1   Strano pravno lice
Bahami   14   Strano pravno lice
Bermudi   1   Strano pravno lice
Belize   21   Strano pravno lice
Britanska Devičanska Ostrva   163   Strano pravno lice
Kajmanska Ostrva   3   Strano pravno lice
Kipar   682   Strano pravno lice
Dominikanska Republika   5   Strano fizičko ili pravno lice
Gibraltar   21   Strano pravno lice
Liberija   8   Strano pravno lice
Lihtenštajn   61   Strano pravno lice
Luksemburg   84   Strano pravno ili fizičko lice
Maršalska Ostrva   12   Strano pravno lice
Monako   4   Strano fizičko ili pravno lice
Holandija   402   Strano fizičko ili pravno lice
Holandski Antili   3   Strano pravno lice
Panama   40   Strano pravno lice
San Marino   4   Strano pravno lice
Sejšelska Ostrva   12   Strano pravno lice
Sveti Vinsent   8   Strano pravno lice
Sveti Kits i Nevis    4   Strano pravno lice
Švajcarska    334   Strano pravno ili fizičko lice


 

Izvor: Blic

Poceo sam da se ponavljam: koja je poenta ove teme? Ja ovde ne vidim nista nelegalno. Of-šor se radi u celom svetu. Naravno da je daleko bolje regulisano u razvijeniji zemljama ali posto smo mi plemenski savez i nemamo jasno definisane i dobre zakone svako sa pola grama mozga u ekonomiji moze da radi svakakve malverzacije.

Za tri godine biznismeni uskratili državi 25 miliona evra poreza
Jelena Aleksić | 17. 05. 2010. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 48

Zahvaljujući poslovanju of-šor kompanija, u poslednje tri godine država je ostala bez 2,5 milijardi dinara, koliko su, prema procenama, pravi vlasnici ovih firmi, naši najbogatiji biznismeni, izbegli da plate na ime poreza na dobit u Srbiji.

To je samo deo štete koju država trpi zbog činjenice da su domaći privrednici maksimalno iskoristili poreske rajeve za legalan biznis. To što se zapravo ne zna ko stoji iza ovih firmi, odakle im kapital za učešće u privatizaciji i gde su računi njihovih kompanija, prvi je motiv za osnivanje of-šor firmi, i te kako poznat zvučnim imenima srpskog biznisa. Podsetimo da, kako je „Blic” pisao, baš oni privrednici koji su se nedavno iz partiotizma nudili da pomognu propalim srpskim firmama, gotovo ništa nemaju u vlasništvu u Srbiji na svoje ime. A pomoć su nudili kao znalci menadžerskog zanata pozivajući se na rezultate poslovanja svojih kompanija. Ipak, svoje kompanije Miroslav Mišković, Milan Beko, Toplica Spasojević, Miodrag Kostić i Zoran Drakulić osnovali su na nekoj od destinacija poznatijih kao poreski raj.

Zvanični osnivači „Delte”, „MK grupe”, „ITM grupe”, „Ist pointa” potiču sa neke od tih destinacija, ali nije reč samo o ovim firmama, budući da ih je samo na Kipru u ovom trenutku 682. Tragom ovih informacija, pokušali smo da utvrdimo makar ono što je matematički moguće, a to je gubitak države po osnovu izbegnutog plaćanja poreza na dobit.

Od Narodne banke Srbije tražili smo podatke o plaćenim uslugama prema zemljama poreskim rajevima u poslednje tri godine. A 2007. godine iz Srbije je otišlo 90,3 miliona evra, 2008. godine 69,7 miliona evra i u godini najveće krize - 92,4 miliona evra.

- Sa velikom izvesnošću može se reći da je po osnovu fiktivnih  usluga u poslednje tri godine plaćeno 252,5 miliona evra. Ovi plaćeni iznosi su domaćim kompanijama predstavljali trošak u njihovim poslovnim knjigama. Navodnim plaćanjem usluga, umanjili su osnovicu za oporezivanje poreza na dobit u Srbiji - objašnjava naš izvor, stručnjak za borbu protiv poreskih mahinacija, koji je želeo da ostane anoniman.


- Ukupno, ova plaćanja su u stvari iznošenje sredstava iz Srbije, jer je mala verovatnoća da su i usluge koje su plaćene u tom iznosu stvarno i izvršene - objašnjava naš sagovornik.


- To znači da je po godinama manje plaćen porez na dobit, i to 2007. godine u iznosu od oko devet miliona evra, a 2008. godine oko sedam miliona evra. Prošle godine je, uprkos krizi, ponajviše novca izvučeno, a 9,2 miliona evra je manje plaćeno poreza. Ukupno, to je za sve tri godine 25,2 miliona evra ili oko 2,5 milijardi dinara - kaže naš izvor.


Porez na dobit preduzeća u Srbiji je 10 odsto, što je relativno niska stopa. Efektivna, odnosno prosečna poreska stopa, koja se u stvarnosti plaća jeste pet odsto.


Na Kipru, gde je najviše of-šor firmi iza kojih stoje državljani Srbije, porez na dobit je 4,25 odsto i nekoliko je puta manji nego za tamošnje firme.

Izvor: Blic

Ne, zahvaljujuci nasoj nesposobnoj i potkupljivoj vlasti ovake stvari se desavaju. Sta sad, firme umesto odgovarajucih institucija treba da rade njihov posao? Evo sada ce misko sam sebe da prijavi i pritvori a kasnije da plati kaznu dok porezne inspekcije letuju na karibima.