Uf, trudim se da vidim u ljudima dobro, kako reče Brana, dapače, ali obično me ono što vidim rastuži.
Zato jako pazim kome posvećujem vreme.
Nekome ko je od kuće poneo ili u međuvremenu naučio da se ponaša kao da mu ceo svet nešto duguje, a ni on sam ne zna šta, obično ne poklanjam mnogo strpljenja, jer ne vredi. Nema svrhe, samo uzalud rasipam energiju koju mogu bolje investirati u nešto drugo.

Probala sam jednom i da razumem (tj. da se pravim da razumem, jer istinski nisam), da slušam, budem rame za plakanje... pala sam u blažu formu depresije posle nedelju dana, izgarala sam.

Od tada sam vrlo oštra prema emocionalnim i svim drugim vampirima.  

Možemo da se viđamo, ali isključivo u svojstvu klijenta i (budućeg) terapeuta.

Naravno, plus strpljenje i pravičnost su recept za otrežnjeje..naravno ako vam je do osobe stalo ili ste prinuđeni da budete u njenoj blizini.

U tom slučaju, mnogo živaca, takta i doobar ventil.

Prevaspitavati nekoga, vrlo je teško, to i sama znaš...najčešće je bezuspešno...ali eto, men bi bilo žao da ne probam da pomognem.

zato ja vec odavno slusam ovu muziku



 

Naravno... još ako uviđaš da je tako malo potrebno, ali neophodno... prosto ti bude žao da makar ne pokušaš.
Međutim, jasno je da se pomoći ne može onome ko ne želi pomoć...
Zato verujem da je mudro naučiti spoznati granicu između pomoći nekome i postati nečija vreća za boks.
Kod ovih osoba, to je jako teško.

žrtve ne žele pomoć. one žele biti žrtve. sve je to proračunato. 

Stav žrtve je jedna od tipičnih društvenih igara kojoj često pribegavaju žene i izraz nedoraslosti kod dece. Takav stav ako je iskren proističe iz dečije ograničene percepcije sveta u kojoj je dete centar pažnje i nežnosti unutar porodice. Onda se odjednom sretne sa drugim ljudima koji nisu ni pažljivi ni popustljivi pa se plaši i ljuti. I naravno takav stav je štetan zato decu treba podsticati da menjaju odnos.

Kod odraslih a tu mislim na sve koji su prevazišli pubertet glumljenje žrtve je manipulacija i emotivna ucena. Takvu pasivnu agresivnost treba jednostavno ignorisati da ne bi uzimala maha jer kad ne dobije šta želi mora da menja model ponašanja. Ali osećaj žrtve može da ukaže i na depresivnost a to je opasno stanje uma upravo za onoga ko je depresivan.

moje neko iskustvo u zivotu kazuje da ljudi koji zaista imaju velike probleme, muku...ljudi koju su dozivjeli ozbiljne zivotne udarce...kao po nekm nepisanom pravilo najmanje ili skoro nikako ne kukaju.

rijetko se zale.
ne manipulisu zivotnim udesima.
nisu ljuti na zivot, a imali bi sva prava ovoga svijeta....realno.

Moje neko iskustvo govori da su ljudi koji se najvise zale i najmanje (ili vrlo malo) ugrozeni. Neki put je jednostavno rec o preterivanju a neki put bas o izigravanju uloge zrtve

Nije dobro ni da se ne pozalis na nista, neki put moras da imas neki ventil kada te pritisne muka, ali vazno je ne preterivati u tome