Ljudska bića koja su razumna i smišljeno, planirano i sa zadovoljstvom čine zločin i planiraju masovno uništenje drugih ljudskih bića iz bolesnih pobuda su gora nego pacovi.

Silvanuse lepo je sresti te ponovo. Kad postavljaš nešto ovakvo gde očekuješ odgovor molim te objavi malo da bi ranije primetili. Nadam se da ne kasnim sa primedbama, one su blagonaklone i verujem da će biti konstruktivne. Pošto je rad poduži prvo komentarišem prvi post

Počinjemo biblijskom pričom o Kainu i Avelju, zato bi u prologu teksta trebalo da se nalazi sama priča. Naročito jer je na početku teksta rasprava o semantičkom i gramatičkom kvalitetu prevoda ponuđenog teksta možda bi bilo dobro da je dato i više prevoda recimo osim srpskog izvorni, nemački, latinski i svima prilično dobro poznat engleski. U suprotnom iako znamo fabulu priče teško je referisati se na semantičke opaske i njihov smisao.

Posle toga razgovaramo o Adamu i Evi koji su živeli u Raju, govorili sa Bogom i jeli sa drveta spoznanja, pa prelazimo na njihove sinove Kaina i Avelja. Tu je bitno zapaziti da Kain i Avelj nisu jeli sa drveta spoznanja i nisu živeli u Raju. Oni sami moraju da stvore svoju egzistenciju, svoju kulturu i svoju spoznaju dobra i zla. Međutim iz priče zaključujemo da mogu da razgovaraju sa Bogom i dalje.

Kako se prinosi žrtva? Mi ne znamo kako je trebalo da Kain i Avelj prinesu žrtvu ali možemo da pretpostavimo da su trebali to da izvrše po ritualu koji kasnije opisuje Mojsije. Zato bi bilo jako dobro da se na ovom mestu u analizi nađe objašnjenje kako i koliko su po bibliji trebali da prinesu na žrtvu. Saznajemo tačno da je Avelj žrtvovao prvence od nakota stoke (krv žrtve a ne celu životinju) i salo. Kain je prineo plodove biljaka, recio žito i proso, ali nigde ne vidimo da je na žrtvu prineo ulje koje je pandan salu i koje bi omogućilo gorenje njegove žrtve.

Onda se treba okrenuti drugim izvorima o tome kako su jevrejski sveštenici po načinu gorenja žrtve i po utrobi životinja ili razlivanju ulja i semena proricali budućnost i pretpostaviti da su Kain i Avelj na isti način proricali sopstvenu budućnost. Razumno je zato pomisliti da se kainov žrtvenik ugasio dok je aveljev buktao snažnim plamenom zbog loja (pretila) i da je na osnovu toga Kain došao do zaključka da je aveljeva žrtva od Boga prihvaćena a njegova odbačena. Ali Kain se otuđio od Boga i ne inicira razgovor da bi rešio svoje pitanje zašto njegova žrtva nije prihvaćena. Umesto toga on postaje zavidan, pakostan i gnevan, sebično zaključuje da je njegov brat konkurent a da Bog ne može da voli obojicu. Umesto strpljenja, ljubavi, istraživanja dobra i zla Kain podleže impulsima i odlučuje da ubije brata kako bi se oslobodio konkurenta, kako bi bog MORAO da voli Kaina.

Još nešto po mom mišljenju bitno, Avelj prinosi najbolje po kakvoći jer želi da prinese najbolje. On ima direktan odnos sa Bogom u času prinošenja žrtve. Kain prinosi žrtvu iz kompeticije sa Aveljem i umesto da uspostavi direktan odnos sa Bogom kroz svoj žrtveni prinos upušta se u takmičenje i pokušava da se nametne kao prvi i bolji. U samom Kainu nema dovoljno širine da svoje odnose sa Bogom i sa Aveljem gradi nezavisno jedan od drugog.

Govoreći u podnaslovu Da li je kain čuo Boga mnogo pažnje autor je posvetio pitanju stečenog straha od bola. Međutim ja lično u događaju između Kaina i Avelja ne vidim nikakav strah od bola. Naprotiv vidim ono što roditelji često prepoznaju kod svoje dece, sebičnu nesposobnost da dele ljubav roditelja. Zapravo samo je majka u stanju da svakog od svojih potomaka podjednako voli. Sve ostale ljubavi, čak i očinska, su individualne, recipročne i sebične. Kain je kao dete, zbog svog životnog neiskustva on ne razume da Bog svoju ljubav deli kao majka svima čak i kad se zbog nečega ljuti. Kain nije u stanju da tako voli već je njegova ideja ljubavi dečije sebična, ili samo mene gledaš, samo meni povlađuješ, samo mene daruješ ili me ne voliš zbog nekog drugog (Avelja). Zato Kain ne razume smisao onoga što Bog govori. Zato Kain ubistvom Avelja želi da ukloni to smetalo koje stoji na putu neograničene razmene ljubavi između njega i Boga.

Sviđa mi se deo koji iznosi olakšavajuće okolnosti da Kain nije znao šta je smrt, da je bio mlad ispod 21 godine i da zato nije zrelo rasuđivao i da nije imao kulturno nasleđe znanja o dobru i zlu. A onda dolazi laž. Pošto je izvršio ubistvo Kain beži sa mesta zločina i negira odgovornost za to što je učinio. On možda nije bio potpuno svestan šta je smrt ali obzirom na žrtvovanje životinja nije bio ni nesvestan. Zato bi mogli da pomislimo kako je on ubivši Avelja posle dela ipak postao svestan posledica ali nespreman da ponese odgovornost i suoči se sa njima. Tek Bog ga svojim izrazom da krv Aveljeva iz zemlje viče Bog Avelja stavlja u ulogu žrtve koju Kain pre toga odbija da spozna i prizna. U tom momentu Kain postaje svestan dobra i zla, smrti i života i svog greha. U tom času on sebi počinje da sudi i Bog to konstatuje izrazom "proklet na zemlji". U tom času u Kaina se uvlači i strah od krvne osvete, ali ga Bog abolira uzimajući u obzir sve okolnosti koje smo već naveli i osveštenje koje je u ovom času nastupilo. A to nas vodi na Golgotu gde Hrist govori sapatnicima razbojnicima da se iskreno pokaju za svoja nedela jer je Bog blag i iskreno kajanje pred Njim pročišćava dušu i daje Mu mogućnost da oprosti greh ma kako veliki bio.