Obicno pijem 2 ili 3 dnevno... Inace, samo nes.

Kako kafa deluje na organizam



Delovanje kafe poznato je vec više od 3.000 godina. Poceci su joj vezani za etiopsko pleme Gala, u kom su mešali plod kafe sa životinjskom mašcu i konzumirali ga kao stimulans pre odlaska u bitke. Arapski trgovci su preneli kafu iz Etiopije u Arabiju. Pošto im je alkohol bio zabranjen, kafa je postajala sve popularnija, a rec qahwa postala je sinonim za dragoceni crni napitak. U Evropu je stigla 1615. godine s mletackim trgovcima.....Australijski naucnici dokazali su da kafa poboljšava obradivanje informacija i obim slušanja. Kofein kod ljudi stvara bolje raspoloženje i jaca sposobnost razmatranja sadržaja poruke. Desetogodišnje istraživanje pokazalo je kako kod osoba koje piju tri šoljice kafe dnevno manje opada mentalna sposobnost u kasnijim godinama. Ali, istraživanje završeno 2000. godine, sprovedeno na 20.000 Finaca, dalo je dokaze o povezanosti pijenja velikih kolicina kafe i srcanih bolesti. Osobe koje piju manje od jedne šoljice cešce pate od bolova u ledima. Istraživanje sprovedeno 2003. na Harvardu pokazalo je kako osobe koje piju do pet šoljica kafe dnevno smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 za 30 odsto. Naucnici su došli do zakljucka da kafa ne stvara zavisnost. Naime, Astrid Nelig, iz francuskog Nacionalnog instituta za zdravlje, objavila je da davanje umerenih doza kofeina pacovima ne podstice aktivnost u delu mozga koji ima ulogu u zavisnosti. Za razliku od kofeina, i najmanje doze kokaina, amfetamina, nikotina i morfijuma aktiviraju taj deo mozga.

Osim kofeina, glavnog sastojka kafe koji je odgovoran za vecinu efekata na organizam, ona sadrži i trigonelin, koji se pri kuvanju pretvara u vitamin nijacin (iz grupe B-vitamina). Kafa sadrži oko 600 isparljivih mirisa, belancevine, vodu, masti i mineralne soli.

Vrste kafe
Englez Džordž Konstant Vašington, koji je živeo u Gvatemali, zaslužan je za nastanak instant kafe. Mašinu za espreso patentirao je Luidi Becera 1901. godine, i tada je nastao espreso, napitak koji je bogatiji i koncentrisaniji od standardne filter kafe. Danas u modernim kafeterijama postoji nekoliko vrsta ovog napitka. Evo nekih od njih:
Kapucino - vruce mleko se meša sa espreso kafom, a pena od mleka se stavi na vrh.
Amerikano - espreso kafa koja se stavi u šoljicu sa vrucom vodom.
Late - espreso kafa i šoljica zagrejanog mleka.
Makijato - espreso kafa sa vrlo malo zagrejanog mleka ili pene od mleka koja se dodaje na vrh.
Dopio - napitak od dve cašice espreso kafe i jedne cašice vruce vode.

Kafa bez kofeina
Postupak dekofeinizacije kafe postoji još od 1903. godine kada je nemacki trgovac Ludvig Rozelijus poklonio naucnicima vecu kolicinu oštecenih zrna kafe koju nije mogao da proda. Oni su osmislili nacin kako da uklone kofein, tj. da ga ostane tek dva do cetiri miligrama po šoljici, a da pri tom ne unište izvorni ukus.(Stil)

Izvor: Herbateka

Kafa štiti od mnogih oboljenja



Svojstva koja se pripisuju kafi - da izaziva rak, da je loša za srce, a teška za želudac - ni izdaleka ne odgovaraju istini, tvrde strucnjaci iz Medunarodnog naucnog udruženja za kafu [ASIC] i ukazuju da ovaj popularni napitak ima brojne efekte u zaštiti od ozbiljnih oboljenja. Konzumiranje relativno velike kolicine [šest šoljica dnevno] kafe nece dovesti do srcanih ili problema sa varenjem kod zdrave osobe, ali ce smanjiti rizik obolevanja od Parkinsonove bolesti ili dijabetesa, saopšteno je na nedavnom zasedanju ASIC u južnofrancuskom gradu Monpeljeu.
Kafa je dobila lošu reputaciju zbog toga što su medicinska istraživanja njenog delovanja citava dva veka bila usmerena samo na uticaj kofeina, a to je napitak sa raznovrsnim sastojcima, istakli su strucnjaci ASIC. Ona sadrži kiseline i druge sastojke koji uništavaju slobodne radikale. U njoj se takode nalaze korisni minerali, pre svega kalijum i magnezijum, prenela je agencija AFP.

Na skupu su izneti i cvrsti epidemiološki dokazi da upotreba kafe može da predupredi pojavu Parkinsonove bolesti. Neki lekari specijalisti za dijabetes smatraju da se opasnost od specificnog tipa dijabetesa koji je u vezi sa lošim životnim navikama i nedostatkom kretanja, uz pomoc pet do šest kafa dnevno može smanjiti za 50%.

Takode su se culi stavovi da kafa ima bolje efekte nego voce i povrce protiv oksidacije DNA, koja je izvor niza ozbiljnih bolesti, posebno kancera. Medutim, ukazano je da, ipak, kafa sadrži i materije koje mogu uticati na pojavu raka, mada nijedna studija do sada nije dokazala direktnu vezu izmedu upotrebe kafe i pojave kancera. Zbog toga je nužno sprovoditi istraživanja koja uzimaju u obzir kafu kao celinu, a ne samo njene pojedine sastojke, ciji efekti mogu uzajamno da se potiru, ukazano je na skupu.

Takode je potrebno imati u vidu da je velika potrošnja kafe uslovljena velikom konzumacijom alkohola i cigareta. Strucnjaci bi takode trebalo da nauce da razlikuju kakve efekte imaju razliciti oblici konzumacije kafe - sa malo ili više vode, sa mlekom ili bez mleka, sa šecerom ili bez njega i slicno. Uz to, razlicite vrste kafe imaju i drugaciji sadržaj kofeina i drugih materija, ukazano je na skupu.

Izvor: Herbateka

Upravo sam popio... kuvam sjajnu kafu 

ja se ogranicavam na jednu dnevno i to ujutru