KRAGUJEVAC - Dokazivanje očinstva mučan je posao, a najteže je kada se to radi u sudskom postupku. Tada se odvijaju prave porodične drame. Najviše stradaju deca, pa onda očevi. Traume ih prate do kraja života. Majke su u toj delikatnoj situaciji u boljem položaju, one najčešće znaju istinu, mada se često dešava da su i njih na "ćutnju" naterale okolnosti.
Tako stručnjaci ocenjuju događaje koji prate bračno ili vanbračno neverstvo ili nepoverenje, ponekad i samo zbog izjave izrečene u afektu - da tata detetu, ili deci, nije biološki otac. U poslednja četiri meseca ovdašnjem Opštinskom sudu stiglo je dvanaest tužbi za utvrđivanje odnosno osporavanje očinstva, mnogo više nego ranijih godina. Razlog je bračno nepoverenje, odnosno ratna i druga dešavanja poslednjih godina, raseljavanje, gde su bračne zajednice prekinute. Brakovi formalno nisu razvedeni, supružnici često nisu ni znali jedno za drugo, zasnivali su nove bračne ili vanbračne zajednice, a deca su se rađala - tumače u sudu.
- To je jedino dobro u celoj situaciji - kaže Vera Jeftić, sudija Opštinskog suda u čijoj su nadležnosti ovi slučajevi.
U deset odsto slučajeva, kaže statistika, potvrdi se da je sumnja bila opravdana. Utvrđivanje očinstva može da se obavi i bez podnošenja tužbe sudu, i bez "uplitanja" i znanja dece.
- Svaka priča je drama za sebe. To znam i iz lekarske prakse - kaže dr Slavica Đukić-Dejanović, psihijatar i sudski veštak u ovim postupcima. - Psihološki otac, odnosno čovek koji odgaja dete ima velike emotivne i socijalne potrebe koje ni jedan pravni akt i procedura ne mogu da regulišu. Bez obzira na nalaze, on i dalje neguje taj roditeljski odnos prema detetu.
S druge strane, pojašnjava dr Dejanović, sledi razočaranje jer se ruši jedan deo života koji je posvetio tom detetu, mnogo ljubavi i pažnje. Kada se to uskrati, doživljava teške traume.
- Negiranje očinstva za čoveka koji je obavljao roditeljsku dužnost jedna je od najvećih trauma koju može da doživi - kaže dr Dejanović.
Ima, svakako i suprotnih slučajeva - kada muškarac ne želi da prizna da je otac deteta. To se poslednjih godina lakše rešava. Sada se sa gotovo stopostotnom sigurnošću rade DNK analize u Beogradu. Sve druge analize, koje su rađene i ranije, mogle su samo da isključe očinstvo.

ZAMENA KNjIŽICE
DETE iz vanbračne zajednice upisuje se samo sa podacima majke. Ona ne mora, a može, da saopšti ime oca. Zanimljiv postupak za utvrđivanje materinstva, a onda i očinstva u toku je u ovdašnjem sudu. Naime, žena se porodila uz tuđu zdravstvenu knjižicu, pa je upisana "ta majka". Prava majka je napustila dete, koje je uzeo biološki otac. Ona se udala, tri-četiri godine nisu mogli da je pronađu, pa je slučaj preuzeo Centar za socijalni rad.
- Sada mora prvo da se ospori materinstvo lica koje je upisano prema podacima iz zdravstvene knjižice, onda da se utvrdi materinstvo prirodne majke, a tek potom očinstvo. Dete je godinama bilo bez imena, samo sa vremenom i mestom rođenja.

TEŠKE ODLUKE
- ŽENA najčeše zna "situaciju". Samo dva odsto žena ne zna ko je otac, kaže dr Dejanović.- Nije, međutim, samo žena kriva. Često je morala nešto da učini da bi sačuvala brak. Iz te želje odluči se i za neverstvo, odnosno ako je partner sterilan, nađe drugog i rodi dete.

Izvor: Novosti