Већ је било неких текстова о овом филму, па реших да отворим и тему.

---

Paskaljević snima dramu o holokaustu

http://www.imdb.com/title/tt2093153/

„Kad svane dan“, igrani esej o logoru na Starom sajmištu, u kojem glavnu ulogu tumači Mustafa Nadarević, reditelj Goran paskaljević počeo je da snima na autentičnoj lokaciji u Beogradu.

Reditelj Goran Paskaljević počeo je snimanje svog 16. filma „Kad svane dan", za koji je scenario pisao sa književnikom Filipom Davidom.

Zamišljen kao igrani esej o logoru na Starom sajmištu u vreme Drugog svetskog rata, ovaj projekat je posle dužeg vremena u Beograd doveo jednog od najistaknutijih glumaca iz bivše Jugoslavije Mustafu Nadarevića, kome je poverena glavna uloga.

Zatičemo ih baš na Starom sajmištu gde snimaju važnu scenu - na mestu koje podseća na jedan od najlepših i najmodernijih sajmova u Evropi krajem tridesetih godina 20. veka, ali nažalost i na prostor koji je nakon okupacije bio mesto nacističkih zločina.

To je i bio motiv za dramu o holokaustu koja je spojila velikog reditelja i velikog glumca. Udruženi, oživeće intimnu priču profesora muzike koji u poznim godinama traga za svojim pravim poreklom, otkriva ga i saznaje da je Jevrejin kome su roditelji stradali na Sajmištu.

„Vredi da radimo zajedno i da se družimo... i da napravimo ne samo omaž svim žrtvama na ovim svim našim prostorima bivšim, nego i logorašima. Mislim da nas treba opominjati stalno", rekao je Nadarević.

„Ovo je pre svega savremen film koji se iz ovog vremena vraća u to vreme pre tačno 70 godina i to je praktično koji u Evropi jedini logor nije obeležen kako dolikuje. S druge strane, veoma je važno i zbog toga što neke mlade generacije nemaju dovoljno znanja o tom strašnom vremenu, pogotovo danas kada i u Evropi i kod nas se pojavljuje neonacizam", stav je reditelja Paskaljevića.

Film „Kad svane dan" komuniciraće sa vremenom u kojem živimo, ali će biti i svojevrstan vremeplov, zbog rekonstrukcija zasnovanih na istorijskim činjenicama.

Svetska premijera planirana je za kraj aprila u autentičnom ambijentu na Starom sajmištu - na velikom platnu pod otvorenim nebom.

Izvor: RTS

Prva klapa filma o logoru na Starom sajmištu

Na Starom sajmištu u Beogradu, pala je prva klapa filma "Kad svane dan" reditelja Gorana Paskaljevića, koji zajedno sa Filipom Davidom potpisuje i scenario.

Radnja filma se odvija tokom Drugog svetskog rata i u naše vreme, a u srcu priče je sedamdesetogodišnji profesor muzike, koji živi u malom vojvođanskom mestu gde daje časove muzike i kao veliki posvećenik brine o talentovanoj deci, među kojima je i Romuz, od koga profesor očekuje veliku karijeru.

Jednog dana dobija poziv Jevrejske opštine u Beogradu, gde će mu predati staru, pohabanu kutiju, slučajno pronađenu prilikom popravljanja vodovoda na beogradskom starom Sajmištu.

Sadržaj kutije promeniće njegov život. Saznaće da mu roditelji nisu bili skromni, topli ljudi koji su ga podigli, već Jevreji koji su stradali u logoru na Starom sajmištu u Beogradu, a pred odlazak na put bez povratka njega su zbrinuli kod prijatelja u Vojvodini.

U kutiji će se naći i notni zapis pesme "Kad svane dan", koju je komponovao njegov pravi otac, a istražujući svoj pravi identitet suočiće se sa strašnim istorijskim činjenicama o logoru Staro sajmište, kao i sa momentima savremene realnosti koji na to neoprostivo podsećaju.

Paskaljević je za "Blic" rekao da je snimanje počelo pre sedam dana.

"Počeli smo vrlo, vrlo zahtevnom glumačkom scenom koja ima pet stranica dijaloga. Intimna, slojevita scena u kojoj profesor (Mustafa Nadarević) razgovara sa Majfeldom, jednim starim Jevrejinom (Toma Jovanović) koji se još seća tog vremena i zapravo tako saznaje svoj pravi identitet."

Paskaljević kaže da film uvek počinje sa nekom ključnom scenom, jer kroz nju se "profil i duša filma, na neki način, ocrtaju u startu".

Reditelj je podsetio i da se 8. decembra navršava se 70 godina od nastanka logora Staro sajmište, koji je jedini prostor holokausta u Evropi koji nije dostojno obeležen.

"To je posebno važno u ovom vremenu kada sve glasnije postaju razne ekstremističke grupe koje se temelje na nacističkoj ideologiji 'krvi i tla'. Ti mladi ljudi koji iscrtavaju kukaste krstove i ne znaju šta sve to skupa znači i kakve strahote podrazumeva."

Film radi produkcijka kuća "Nova film" u srpsko-francusko-mađarskoj koprodukciji.

Izvor: Mondo

"свадба мирно!"

узимајући у обзир да филм раде осведочени фашисти(нисам погрешно написао ) паскаљевић и филип давид могу да се кладим да ће у филму срби бити представљени као нацисти који убијају недужне роме,јевреје и немце

  I homoseksualce.

I seku psima noge.

Lako je to, pozvacemo antifasiste iz obraza i ostalih skupina 

И сеју опасне погледе мржње. 
Да не спомињем говор мржње,итд ... 

Што ће логор Сајмиште на територији тадашње хрватске представити као београЏански, а београд као берлин где граЏанске даме и господа преподне цинкаре своје мирне комшије- чивуте, а увече уживају у Златном граду, Веита Харлана. То је већ проблем тог града!

Pogledajte trejler za novi film Gorana Paskaljevića

Reditelj Goran Paskaljević završio je snimanje film “Kad svane dan” koji svedoči o jednoj od brojnih sudbina ljudi stradalih na Starom sajmištu za vreme drugog svetskog rata. Ekskluzivno na “Blicovom” sajtu možete pogledati trejler.



Radnja filma se odvija tokom Drugog svetskog rata i u naše vreme, a u srcu priče je sedamdesetogodišnji profesor muzike, koji sasvim slučajno otkriva da mu roditelji nisu bili skromni, topli ljudi koji su ga podigli, već Jevreji koji su stradali u logoru na Starom sajmištu u Beogradu, a pred odlazak na put bez povratka njega su zbrinuli kod prijatelja u Vojvodini.

Glavnu ulogu igra Mustafa Nadarević, a pored njega tu su i Olga Odanović, Mira Banjac, Nada Šargin i drugi. Scenario su napisali Goran Paskaljević i Filip David.



Izvor: Blic

Paskaljević: Zatvaramo oči pred zlodelima

Svetska premijera filma Gorana Paskaljevića „Kad svane dan“ je na festivalu u Torontu, a pretpremijera je sutra (17. 8.) u Kragujevcu.

Odgovarajući na pitanje kada će pred publikom osvanuti “Kad svane dan” Goran Paskaljević kaže: ”Svetska premijera će biti 9. septembra na filmskom festivalu u Torontu u najprestižnijoj selekciji “Masters” (Velikani filma), zatim će biti prikazan u Njujorku, Vankuveru, otvoriće festival u Solunu, a u Španiji se sa ovim filmom borim za četvrti Zlatni klas na festivalu u Valjadolidu. Ukoliko osvojim ovo značajno priznanje biće to istorijska pobeda, pošto su samo veliki Ingmar Bergman i moja malenkost osvajali ovaj Gran pri po tri puta.

Održali ste par zatvorenih projekcija…

- Napravio sam dve pre nego što je film dobio pozive sa prestižnih svetskih festivala od kojih sam vam pomenuo samo neke. Hteo sam da od prijatelja čujem mišljenje i prve utiske .

Utisci sa tih projekcija nisu ostali tajna, “optuženi” ste da o tragičnim događajima govorite snažno i upečatljivo, a bez ijedne scene agresije?

- Hteo sam u ovom filmu da postignem ono, možda, najteže - krajnju jednostavnost. Da se vratim čistom filmskom izrazu. Hteo sam da se vratim filmskom jeziku rafiniranih filmskih kadrova i atmosfere, da napravim film koji ima više planova i značenja.

Film budi izuzetno jake emocije. Da li ste hteli suze kod gledalaca?

- Da, hteo sam da u film kao tačku oslonca vratim emociju koja je danas, čini mi se, marginalizovana. Bez emocije nema umetnosti. Naravno, mislim na emocije koje su čiste, snažne, a ne petparačke. Film je pravljen u ispovednoj formi jednog lika koga zaista brilijantno igra Mustafa Nadarević. Posle ove jednogodišnje saradnje za njega me vezuje izuzetno prijateljstvo, pogotovo što smo film radili u veoma teškim uslovima za njega. Naime, pred početak snimanja njegova supruga Slavica se razbolela od neizlečive bolesti i, nažalost, premijeru neće videti.

Na one koji su videli film snažan utisak je ostavilo vaše bavljenje temom ljudske sebičnosti, ravnodušnosti prema zločinima...

- To je kičma filma. U jednoj sceni lik Rabina, koga vrsno igra Peca Ejdus, govori o stradanju njemu bliskih ljudi u logoru smrti na Starom sajmištu u Beogradu, što je, pomenimo, istinita priča Ejdusovih dede i bake. Glavni junak (Mustafa Nadarević) mu na to kaže kako nas istorija ničemu nije naučila, na šta mu rabin odgovara: „Zločini se ponavljaju, zločinci opstaju nekažnjeni, a ravnodušnost sveta ostaje“.

Naši životi i naša istorija vrve od zločina pred kojima smo oči zatvarali i zatvaramo, a očekujemo da drugi vide naša stradanja. I, kad se sve sabere i oduzme, šta time radimo? Otvaramo prostor za nove užase, dajemo legitimitet budućim pošastima. Da se razumemo, postoji jedan sloj zaborava bez koga, kako to kažu i pesnici i psiholozi, život ne bi bilo moguće nastaviti. Ali ni taj sloj ne podrazumeva odsustvo odgovornosti. Naprotiv!

Pretpremijera u Kragujecu

Da li je tačno da ćete pre svetskih festivala film prikazati u Kragujevcu?

- Da. U petak 17. avgusta će biti pretpremijera u novootvorenom Sinepleksu u Kragujevcu. Film će zatim nastaviti da se komercijalno prikazuje kako bismo stekli pravo da budemo eventualno izabrani kao naš kandidat za nagradu Američke filmske akademije Oskar. Da me konkurenti ne bi optužili da sam u sukobu interesa, i na taj način pokušali da moj film eliminišu iz konkurencije, ponudio sam ostavku na funkciju predsednika Srpke filmske akademije. “Kad svane dan” će u Americi distribuirati jedan od najvećih distributera “Soni pikčers klasiks”.

Izvor: Blic

Ne udvaram se publici

U bioskopu „Sinepleks” u šoping molu „Plaza” preksinoć je pretpremijerno prikazan film „Kad svane dan” reditelja Gorana Paskaljevića, o profesoru muzike koji u poznim godinama saznaje da su njegovi biološki roditelji bili Jevreji, stradalnici u logoru Staro sajmište u Beogradu. U sali sa tri stotine gledalaca, stojećim ovacijama pozdravljeni su legenda jugoslovenskog glumišta Mustafa Nadarević, Olga Odanović, Nebojša Glogovac, Zafir Hadžimanov, Filip David, i producentinja Jelica Rosandić.

Koscenarista Filip David ispričao je za naš list da ima mnogo jevrejske dece koja su za vreme Drugog svetskog rata izgubila roditelje, a ostala živa zahvaljujući tome što su ih prihvatile srpske porodice, odgajale ih kao svoju decu, i često im nisu ni govorile ko su im bili pravi roditelji.

„Staro sajmište nalazi se u centru Beograda, a malo ljudi zna da je tu bio Juden lager Zemlin, jedan od najstrašnijih nacističkih logora u ovom delu Balkana, gde je stadalo više od 5.000 žena, dece i staraca, uglavnom jevrejske, ali i romske nacionalnosti”, ističe David i dodaje da je u tom logoru prvi put oprobano gušenje žrtava gasom, tzv. dušegupka koja je kasnije primenjivana i u Aušvicu. Kamion pun ljudi išao je centrom Beograda ka Jajincima, puštan je gas a žrtve su bacali u već pripremljene jame” , kaže pisac.

„Posle logora Sajmište, koji je postojao od decembra 1941. do marta 1942, mesto je postalo prolazni logor, gde su žrtve iz Jugoslavije otpremane širom Evrope. Vlasti ovde obećavaju memorijalni centar”, kaže David i otkriva da roman koji upravo piše zahvata istu tu temu.

Reditelj Paskaljević objašnjava da sa Davidom sarađuje od svog prvog filma „Legenda o lapotu”, i kaže da su i ranije želeli da rade film „Lovac u mračnoj šumi”, o folksdojčerskoj banatskoj porodici, ali ostali su bez sredstava, da bi sada nastavili saradnju.

„Namerno sam ostavio duge kadrove da bih pustio prostor glumcima da im verujete do kraja. Da žive u kadru, a ne da glume, što je za reditelje rizično jer mogu da izgube ritam. Opominjali su me da napravim rez, ali dosta sam već rezao u filmovima, i hteo sam spor i krajnje jednostavan, film-esej. Kome se to ne dopada, može da izađe iz sale, nemam potrebu da se udvaram publici”, tvrdi Paskaljević.

On podseća da se ovom temom reditelji nisu bavili i da su ga mnogi pitali zašto nije prvo snimio film o našim žrtvama u Jasenovcu.

„Kao umetnik moram da se bavim zlom na našem prostoru. Nedićeva policija je poslala sedam hiljada ljudi u Topovske šupe i da nije bilo njegove saradnje sa kolaboracionistima logor Sajmište ne bi bio pun. Kada to kažete, hvataju vas za gušu jer svi žele da budu slepi pred zločinima koje su neki Srbi nekad napravili. Ako nemate odnos prema svojim zločinima, ne možete očekivati da se priznaju ni vaše žrtve. Moja dužnost je da govorim o zlu u svom narodu”, smatra Paskaljević.

Kako dodaje, o ovoj temi ne zna se gotovo ništa. Kaže da je, pred svedocima, zaustavio deset ljudi i pitao ih šta znaju o Sajmištu. Dvoje je znalo da je „bio neki logor”, ostali „pojma nemaju”.

„Zaborav je naša najveća boljka. Na Sajmištu gde su stradali ljudi koji su se izjašnjavali kao Srbi Mojsijeve vere, sada žive Romi i izbeglice. Zida se i džamija, `na divlje`. Ne može čovek svega da se seća, ali nemate pravo da ne osudite zločine koji su u vaše ime izvedeni. To je jedino mesto holokausta u Evropi, kaže istoričar Kristofer Braunung, koje nema obeležje. Predrag Ejdus u filmu priča autentičnu priču o svojoj babi i dedi, koji su se kao Jevreji krili kod akademika Pavla Savića, neko ih je potkazao i odveli su ih u logor. Od 30.000 Jevreja, u Beogradu ih je danas tri hiljade, podseća reditelj.

Na kraju razgovora sa filmskom ekipom prisećamo se natpisa na Aušvicu koji opominje da narod koji zaboravi svoju istoriju, zaslužuje da je ponovo proživi.

Izvor: Politika

O holokaustu i posledicama

„Da je ’Kad svane dan’ film koji govori o nasilju, a u njemu nasilja uopšte nema, za mene je dosad najveći kompliment našem kandidatu za Oskara”, kaže Filip David.

Poznati pisac Filip David je koscenarista novog filma Gorana Paskaljevića „Kad svane dan”, našeg kandidata za Oskara za strani film. Posle pretpremijere,  održane u Kragujevcu, za njega su najveći kompliment bile reči: „Ovo je film koji govori o nasilju, a u njemu nasilja uopšte nema. Pretežno dramskim sredstvima ispričana je tragična sudbina glavnog junaka, u koju kao da su se slile i hiljade drugih, istih ili sličnih, a neke su iz samog piščevog porodičnog kruga. Na takvom iskustvu slagan je ovaj istorijski ’mozaik’ o holokaustu i posledicama.”

Taj filmski junak stari je profesor muzike koji u svom poznom dobu otkriva da ljudi za koje je dugo mislio da su mu roditelji to nisu bili i da su njegovi pravi roditelji, Jevreji, početkom rata bili žrtve nemačkog logora s one strane Save – na Starom sajmištu. U jednoj kutiji tamo zakopanoj, i posle mnogo godina slučajno nađenoj, bila je sačuvana istina o stradanju jedne porodice. Pošto je otac takođe bio muzičar, u toj maloj „ostavštini” bila je i jedna njegova nedovršena kompozicija. Shvativši da gotovo nema onih koji bi mu mogli pomoći u daljem traganju za sopstvenim identitetom, profesoru-sinu postaje opsesivna želja da sam završi tu kompoziciju i da ona jednom bude izvedena na tom tužnom mestu, ali u ambijentu drugačijem od sadašnjeg. U memorijalnom centru o kome neki sanjaju, a drugi samo pričaju.

Izvor: Politika

"Kad svane dan“ uspešan u Torontu

Film renomiranog srpskog autora Gorana Paskaljevića "Kad svane dan“ sa velikim uspehom premijerno je prikazan u Kanadi na jednom od najvećih i najznačajnih filmskih festivala u Torontu.

"Nova film" i "Intermedia Network Film" saopštili su da je Paskaljevićev film imao dve projekcije u salama koje su bile rasprodate nedelju dana pre početka festivala, da je kraj filma bio propraćen dugim aplauzom publike koja je bila pod jakim emocijama i impresionirana igrom svih glumaca, a posebno Mustafom Nadarevićem, kao i muzikom Vlatka Stefanovskog.

Srpski kandidat za nagradu Oskar film "Kad svane dan" prikazan je u najuglednijoj festivalskoj selekciji "Masters" uz filmove Bertolučija, Hanekea (Zlatna palma u Kanu za film "Ljubav"), Kim Ki-duka koji je upravo dobio Zlatnog lava u Veneciji, Kiarostamija, Manuela de Olivere i drugih.

U saopštenju se navodi da je interesovanje za distribuciju Paskaljevićevog filma u svetu veliko, da su sklopljeni ugovori sa distributerima u Francuskoj, Italiji, Španiji, Beneluksu, Skandinaviji, a od decembra prikazivaće se u SAD.

Takođe, mnogi svetski festivali su uputili poziv filmu za koji je u zvaničnom katalogu festivala u Torontu napisano da "Paskaljević elegantno prepliće prošlost i sadašnjost, stvarno i nestvarno, dok prati odiseju svog glavnog lika, ostarelog profesora. Dubok, elokventan i dirljiv".

"Kad svane dan" je novo svedočanstvo Paskaljevićevog vrhunskog majstorstva", ocenjeno je u katalogu.

O svom novom filmu Paskaljević je u razgovoru sa publikom nakon projekcija u Torontu ispričao da je jedan od motiva da napravi ovaj film bila njegova želja da film "Kad svane dan“ bude kamen temeljac budućem memorijalnom centru posvećenom svim žrtvama na prostoru bivšeg nacističkog logora na Starom sajmištu u Beogradu.



Izvor: B92

I Tornontu ?!

Inace interesuje me ovaj film..
Mi samo snimamo o drugom svetskom ratu...Kao da je komunizam jos tu.
Jbt prvi svetski rat,balkanski..nista