danas sam poslije kupovine sjela da obavim par poziva i popijem kafu u trgovackom centru tu u blizini i vidjela sam zenu jedno 40-50 godina staru kako hoda od ulaza pa kraj mene do prve trgovine tamo, sve gore dole jedno 20 minuta, i cijelo vrijeme prica francuski o politici i neznam jos o cemu (ne razumijem francuski) ko da je na nekom seminaru kojeg naravno ona vodi, znam da je malo zalosno, ali ja sam cijelo vrijeme gledala jeli to skrivena kamera ili sta, na kraju sam nazvala muza da mu kazem sta se desava, al nisam mogla progovorit, jer sam se smijala do suza i nisam mogla vise da telefoniram..
ne znam..nekad se smejem kao blesava..naidju dani pa se danima smejem..iz srca..nkad se smejem formalno..reda radi..nekad cisti povrsno..ali retki su trenutci kada odvalim da se smejem kao nekad kad sam bila klinka..e onda se smejem do suza..i ne mogu se zaustavaiti jako dugo.to mi bas nedostaje...
Veliki deo svog zivota propustila sam cekajuci da se stvari dese..same od sebe..a nisu se desile..plasim se da cu se jednog dana okrenuti..i iza sebe necu videti nista drugo do hrpu neostvarenih snova , zelja i nadanja, gomilu lazi, izrecenih i neizrecenih...gomilu promasenih investicija i ulaganja sebe...i tek onda cu shvatiti da su sve male stvari u zivotu prosle pored mene..dok sam ja trazila i cekala velike da se dese..nisam umela da citam znakove...trazila sam vise...
Tema: 
