Ti si preosetljiv[a]! Očvrsni! Ako nam neko zameri na ovaj ili sličan način neku našu sklonost, kvalitet, osobinu, ističući kao rešenje da okrenemo svoje sklonosti na tačno suprotnu stranu, hteli ili ne, nađemo se u problemu. S jedne strane, svesni smo specificnih problema u koje nas naše sklonosti uvode i voleli bi da se promenimo da bi, pre svega, sebi olakšali, a sa druge - rešenje koje nam se nudi je na tačno suprotnoj strani široke reke u nama, a nigde mosta ili čamca kojim bismo mogli preći i kad krenemo da plivamo ka tamo, nešto u nama nam oduzima snagu i vraća nas ka obali sa koje smo krenuli.



Preosetljivost nije društveno poželjna osobina.

Često ni osetljivost, bez ikakvog prenaglašavanja iste, nije društveno poželjna osobina. S njima se često upakuju stid, zavisnost, introverzija, inhibiranost, anksioznost, fobije…

Preosetljiva osoba se povlači pred drugima uskraćujući sebi svoju potrebu za razmenom osećanja i senzacija koje doživljava ili se kreće ka drugima, kada se prečesto događa da su drugi oni koji se povlače pred njome ne želeći da slušaju i prime osećanja i senzacije koje preosetljiva osoba nudi na razmenu.

Ka drugima ili od drugih, ishod za osobu koja se opisuje kao preosetljiva je izolacija, ona može biti izolacija ili cele osobe ili samo konkretnih osobina koja osoba prepakuje u sebi kako bi ih sakrila od očiju drugih i pomalo zadovoljila svoje gregarne potrebe. Ishod može da bude i zahtevno i tiransko ponašanje prema okruženju, neprijateljski pokušaj da se promene i pokore drugi i prilagode sebi.

Dr Elejn N. Aron je 1996. godine skovala termin "Vrlo osetljiva osoba" i prikazala ove osobe u pozitivnom svetlu [u originalu: "Highly sensitive person" ili skraceno HSP]. Pojam je brzo stekao popularnost, ali i kritičare.

Kritike koje ukazuju na vezu ove osobine sa zavisnošću, mazohizmom, emocionalnom deprivacijom, depresijom, držimo u svesti dok pokušavamo da promislimo ideju da u preosetljivosti kao sklonosti nekih osoba možda možemo da prepoznamo neke pozitivne mogućnosti za razvoj.

Dr Elejn N. Aron opisuje vrlo osetljive osobe kao one koje, zahvaljujući biološkoj razlici u svom nervnom sistemu, opažaju i obrađuju veću količinu draži, i to na dublji i temeljniji način. Ukazuje da ovakvih osoba ima oko 20% u populaciji.

Kira Mesič, doktor kliničke psihologije i autor knjige: "Priručnik za preživljavanje za osetljive osobe", ovakve osobe naziva drugim imenom – empatama.

Kao karakteristike empate ona navodi:

1. Često i duboko oseća
2. Intenzivno je svesna tuđih osećanja
3. Lako se uvredi ili uznemiri na uvrede i nedobronamerne primedbe
4. Izbegava konflikte i sukobe
5. Ne može lako da se oslobodi tuge i uznemirenosti
6. Saoseća se duboko sa tugom i uznemirenošću drugih
7. Sklona je hroničnoj depresiji
8. Intenzivno je svesna lepote i snažno reaguje na nju [umetnost, muziku, prirodu]
9. Oseća se preplavljeno i iscrpljeno od velike količine draži [velikih grupa ljudi, glasnih zvukova, uzbudljivih okruženja]
10. Bila je osetljiva kao dete

Pojačavanjem izraza koji upotrebljavamo [empatična umesto vrlo osetljiva osoba] razjašnjavamo smer u kome se može tražiti rešenje za preosetljivu osobu, ali takođe rizikujemo da olako previdimo razliku između navedenih tendencija i kliničke depresije. Da, kao lek za društveni pritisak na preosetljive osobe, primenimo pritisak na suprotnu stranu i damo izgovor depresivnoj, zavisnoj osobi da vraća okruženju milo za drago, prikazujući svoje osobine u preterano pozitivnom svetlu. Vodeći se primerom datim u uvodu, ovakva tumačenje leka bi bilo pretvaranje – pošto nismo u stanju da izgradimo most ili nabavimo čamac ili preplivamo reku – da smo već na onoj drugoj strani ili da druga strana uopšte ne postoji.

Rizik od ovakvog tumačenja je neminovan. A ako rizik uzmemo u obzir i ne stanemo na prvoj ideji koja nam je pala na pamet pri pokušaju da gledamo u sebe, tj. okrenemo prekrivač na drugu stranu i kažemo da smo ga oprali, već nastavimo dalje sa rizikom, možemo postaviti neka pitanja:

1. Da li je moguće da opažate više podataka u kontaktu sa drugom osobom nego što je to uobičajeno? Da li je moguće da opažate više senzacija u svom telu nego sto to čine neki drugi ljudi?

2. Ako je moguće, promislite kako se osoba koja nije nalik Vama oseća u odnosu sa Vama? Razmislite o tome kako bi izgledao Vaš svet da opažate manje toga nego inače i ako Vam uspe, zamislite svet osobe s kojom razgovorate kada vam kaže da ste preosetljivi.

3. Šta je zaista ono što imate da date drugom?

Kao što ce Vam svet onih koji opažaju i osećaju manje izgledati beskrajno siromašan, uzmite u obzir da je za njih Vaš svet previše "bogat" i umesto da na „očvrsni“ odgovorite sa „omekšaj“, probajte da nudite na kašičicu i setite se da imate šta da date: perceptivnost, empatiju, razumevanje, saosećanje. Osobe nalik Vama često biraju pomagačke profesije (lekarske, psihološke, isceliteljske...) ili kreativne, stvaralačke (umetnost...). A saosećanje, empatiju, razumevanje, perceptivnost, bogatstvo unutrašnjih sadržaja tražite od onih koji su nalik Vama.

Ako je Vaša „preosetljivost“ zaista empatičnost, a ne depresija ili zavisnost ili mazohizam, onda ćete uspeti i da napravite ovaj važan korak u svom razvoju i da se „empatišete i sa onima koji nisu toliko empatični“, da pojmite njihov svet i razlike od Vašeg, tako prepoznate svoje kvalitete koje imate da ponudite drugom – i Vaša mana će možda dobiti šansu da postane Vaša prednost.

Piše: Ratko Topalović, B92
Foto: Gregory Szarkiewicz / FreeDigitalPhotos.net
Izvor: B92.net

Ovaj deo cu da posaljem jednog drgaoj predragoj osobi 

Mislim da je Brana postavila slicnu temu pre par meseci...

Ne secam se a poucen iskustvima od ranije koristio sam pretragu

Ako nadjete zatvorite ovu 

Bio mi interesantan tekst pa stavio 

nikad...prema ljudima...
ali prema kucicima macicima i ostalim zivuljkama...uvek...

Moja ćerka je bila preosetljivo dete. Previše lično je razumela sve odnose u društvu, osećala se povređeno zbog svačega. Onda sam sa njom vodila dosta razgovora u kojima sam joj dokazala da uprkos njenom osećanju objektivno nije bila žrtva i da je u svom odnosu prema drugima postupala na isti način kao onaj koji je nju povređivao.

Takođe sam vodila računa da je ne odguram pa u suprotnu krajnost da prestane da se brani od onoga što je realni nasrtaj na njenu ličnost, prostor i interese.

Uz moje napore ona je uspostavila prijateljstvo i sa jednom devojčicom koja je fenomenalno otvorena, pozitivna i asertivna na dobar način sa mnogo šarma.

Danas sam veoma zadovoljna efektima koje sam postigla. Ćerka mi je dobro društveno prilagođena. Iako još uvek ima momente kad je nešto pogodi vrlo brzo stvari dovodi u realne razmere.

Ne mislim da je preosetljivost dobra i korisna osobina. Mislim da je ona sebična i samoizolujuća. Ne mislim ni da je druga krajnost, arogantna agresija prema drugima dobra. Postoji objektivan momenat kad neko stvarno napada tuđa osećanja i tada ga treba prizemljiti bez mnogo saosećanja. Ako u detinjstvu navikne da bude arogantno čudovište opet je medveđa usluga jer niko sem mame neće trpeti takvu osobu u svom životu.

Uh ovo si majstorski odradila 

Ja sam, lececi sama sebe, obavezno isla u druge krajnosti...pa se vracala potrosene energije i iscedjena, pa ponovo upadala u stare kalupe...dok se nisam posteno izlupetala i napokon nasla najbolje moguce resenje za sebe, tako je to kad sam sebe lecis