Kada je bolestan, budite mu žena, a ne majka :: Zenski kutak ~ Samo za njene oci...

Kada je bolestan, budite mu žena, a ne majka

Jelena Vukelić, Foto: Blic žena, Shutterstock, 23. 08. 2011. 00:02
Komentara 0 | Preporuka 0

I u dobru i u zlu… izgovore parovi kad svoju ljubav krunišu brakom. A šta se desi s bračnim zavetima kad dođu loši dani, kad bolest zakuca na vrata? Kristina Brajović-Car, psiholog, psihoterapeut, magistar i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, kaže da suočavanje s partnerovom dijagnozom teškog, hroničnog oboljenja podrazumeva proživljavanje ekstremnih emotivnih reakcija.

– Prirodno je da na saznanje da nam je partner bolestan reagujemo podjednako snažno kao da smo se mi razboleli. Naravno, ne reaguje svako od nas na stres isto, ali većina u ovim situacijama privremeno iskusi ogorčenost, ljutnju, osećaj krivice, pad motivacije, energije i optimizma.

Ne negirajte bolest
Prva reakcija na bolest najčešće je negiranje i odbijanje razgovora o tome. Zbog toga je život prividno neizmenjen, a to dodatno psihološki opterećuje članove porodice.
– Činjenica je da život uz bolest bitno menja dinamiku između partnera, priznavali to oni ili ne. Adaptacija i funkcionalna reorganizacija života ide brže ukoliko se bolesti ne dodeljuje status porodične tajne ili tabu teme. Umesto toga, zajedno s partnerom treba raditi na prikupljanju informacija od lekara, otvorenom traženju pomoći i podrške, pa i povezivanju s porodicama koje su prošle kroz slično iskustvo.
Psihološka pozadina prilagođavanja na bolest umnogome zavisi od vrste bolesti s kojim se osoba suočava. Neke bolesti manje od drugih remete postojeću rutinu, navike i funkcije, te u tom smislu manje je i emotivnih reakcija i drugih psiholoških izazova.
– Bez obzira na stepen ograničenja koju bolest nameće, sve je mnogo lakše kada partneri prihvate realnost. Kreiranje nepredvidive atmosfere oko pacijenta uz različita viđenja problema, osporavanje autoriteta lekara, negiranje bolesti ili ozbiljnosti situacije održavaju hronično visoku porodičnu tenziju.

Izađite iz uloge žrtve
Staranje o bolesnom partneru podrazumeva posebnu vrstu nege, koja se znatno razlikuje od patronizujućeg, nadmoćnog načina pružanja pomoći ili preplašenosti i prevelike brige, koje dodatno mogu da opterete partnera. Dakle, budite mu žena, a ne majka.
– Odrasla osoba koja privremeno ili trajno izgubi neke od svojih funkcija i sposobnosti očekuje i zaslužuje ravnopravni odnos, pre svega od svog najbližeg okruženja.
Razumna reakcija ne znači i odsustvo emocija. Situacija sama po sebi ne određuje reakciju niti stav uključenih aktera onoliko koliko na to utiču stil života, naučeni obrasci i mehanizmi prevladavanja stresa i porodični modeli ponašanja.
– Nekada čak i kulturni milje i dominantni stereotipi određuju ulogu žene u porodici i doprinose njenom preteranom reagovanju, povišenoj anksioznosti, dramatizaciji, preteranoj identifikaciji s partnerom i burnim emocionalnim reakcijama. Drugim rečima, žena se može suprotstaviti impulsivnom ponašanju koje uoči kao neadekvatno po sebe i svog partnera, sem u situacijama kada je „uloga žrtve“ starija od bolesti, što zahteva dodatnu analizu i psihološko savetovanje.
Onaj partner koji preuzima brigu staratelja treba da vodi računa o tome da postavi adekvatna i realna očekivanja kako od partnera tako i od sebe. Kako je organizacija zajedničkog vremena drastično izmenjena, jer bolest dobrim delom diktira raspored dnevnih aktivnosti, dešava se da i zdrav partner sve ređe izlazi iz kuće, druži se, ide na rekreaciju…

Ne zaboravite na sebe
– Dodatno odricanje zaista može preliti čašu i dovesti do prevelikog psihofizičkog zamora zdravog partnera. Da se to ne bi dešavalo, treba pronaći način i vreme za ugađanje sebi. Otvorenost u komunikaciji o bolesti i emotivne reakcije koje iz toga proističu podržavaju klimu razumevanja i uzajamnog poštovanja. Zatvaranje i negiranje produbljuju distancu i doživljaj nerazumevanja i različitosti. Ipak, postoje trenuci kada se pacijent povuče i kada ne treba narušavati njegovu privatnost davanjem netraženih saveta ili podsticanjem na aktivnost.

Nove genitalije, što da ne
Ako vam se ne sviđa vaš nos, možete da ga promenite. Ako niste zadovoljni veličinom grudi, i to možete da promenite. Ali šta se dešava ako niste zadovoljni svojim genitalijama? I za to postoji rešenje koje se stručno zove labioplastika. To je hirurška metoda za modelovanje ili menjanje vaginalnih delova. Hirurzi koji je rade kažu da im se najčešće javljaju žene posle porođaja koje žele da se „zategnu“ i koje posle operacije ne skidaju osmeh sa lica.

Izvor: Blic