Kada je bolestan, budite mu žena, a ne majka

Jelena Vukelić, Foto: Blic žena, Shutterstock, 23. 08. 2011. 00:02
Komentara 0 | Preporuka 0

I u dobru i u zlu… izgovore parovi kad svoju ljubav krunišu brakom. A šta se desi s bračnim zavetima kad dođu loši dani, kad bolest zakuca na vrata? Kristina Brajović-Car, psiholog, psihoterapeut, magistar i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, kaže da suočavanje s partnerovom dijagnozom teškog, hroničnog oboljenja podrazumeva proživljavanje ekstremnih emotivnih reakcija.
 
  – Prirodno je da na saznanje da nam je partner bolestan reagujemo podjednako snažno kao da smo se mi razboleli. Naravno, ne reaguje svako od nas na stres isto, ali većina u ovim situacijama privremeno iskusi ogorčenost, ljutnju, osećaj krivice, pad motivacije, energije i optimizma.

Ne negirajte bolest
Prva reakcija na bolest najčešće je negiranje i odbijanje ra­zgovora o tome. Zbog toga je život prividno neizmenjen, a to dodatno psihološki opterećuje članove porodice.
– Činjenica je da život uz bolest bitno menja dinamiku između partnera, priznavali to oni ili ne. Adaptacija i funkcionalna reorganizacija života ide brže ukoliko se bolesti ne dodeljuje status porodične tajne ili tabu teme. Umesto toga, zajedno s partnerom treba raditi na prikupljanju informacija od lekara, otvorenom traženju pomoći i podrške, pa i povezivanju s porodicama koje su prošle kroz slično iskustvo.
Psihološka pozadina prilagođavanja na bolest umnogome zavisi od vrste bolesti s kojim se osoba suočava. Neke bolesti manje od drugih remete postojeću rutinu, navike i funkcije, te u tom smislu manje je i emotivnih reakcija i drugih psiholoških izazova.
– Bez obzira na stepen ograničenja koju bolest nameće, sve je mnogo lakše kada partneri prihvate realnost. Kreiranje nepredvidive atmosfere oko pacijenta uz različita viđenja problema, osporavanje autoriteta lekara, negiranje bolesti ili ozbiljnosti situacije održavaju hronično visoku porodičnu tenziju.

Izađite iz uloge žrtve
Staranje o bolesnom partneru podrazumeva posebnu vrstu nege, koja se znatno razlikuje od patronizujućeg, nadmoćnog načina pružanja pomoći ili preplašenosti i prevelike brige, koje dodatno mogu da opterete partnera. Dakle, budite mu žena, a ne majka.
– Odrasla osoba koja privremeno ili trajno izgubi neke od svojih funkcija i sposobnosti očekuje i zaslužuje ravnopravni odnos, pre svega od svog najbližeg okruženja.
Razumna reakcija ne znači i odsustvo emocija. Situacija sama po sebi ne određuje reakciju niti stav uključenih aktera onoliko koliko na to utiču stil života, naučeni obrasci i mehanizmi prevladavanja stresa i porodični modeli ponašanja.
– Nekada čak i kulturni milje i dominantni stereotipi određuju ulogu žene u porodici i doprinose njenom preteranom reagovanju, povišenoj anksioznosti, dramatizaciji, preteranoj identifikaciji s partnerom i burnim emocionalnim reakcijama. Drugim rečima, žena se može suprotstaviti impulsivnom ponašanju koje uoči kao neadekvatno po sebe i svog partnera, sem u situacijama kada je „uloga žrtve“ starija od bolesti, što zahteva dodatnu analizu i psihološko savetovanje.
Onaj partner koji preuzima brigu staratelja treba da vodi računa o tome da postavi adekvatna i realna očekivanja kako od partnera tako i od sebe. Kako je organizacija zajedničkog vremena drastično izmenjena, jer bolest dobrim delom diktira raspored dnevnih aktivnosti, dešava se da i zdrav partner sve ređe izlazi iz kuće, druži se, ide na rekreaciju…

Ne zaboravite na sebe
– Dodatno odricanje zaista može preliti čašu i dovesti do prevelikog psihofizičkog zamora zdravog partnera. Da se to ne bi dešavalo, treba pronaći način i vreme za ugađanje sebi. Otvorenost u komunikaciji o bolesti i emotivne reakcije koje iz toga proističu podržavaju klimu razumevanja i uzajamnog poštovanja. Zatvaranje i negiranje produbljuju distancu i doživljaj nerazumevanja i različitosti. Ipak, postoje trenuci kada se pacijent povuče i kada ne treba narušavati njegovu privatnost davanjem netraženih saveta ili podsticanjem na aktivnost.
 
Nove genitalije, što da ne
Ako vam se ne sviđa vaš nos, možete da ga promenite. Ako niste zadovoljni veličinom grudi, i to možete da promenite. Ali šta se dešava ako niste zadovoljni svojim genitalijama? I za to postoji rešenje koje se stručno zove labioplastika. To je hirurška metoda za modelovanje ili menjanje vaginalnih delova. Hirurzi koji je rade kažu da im se najčešće javljaju žene posle porođaja koje žele da se „zategnu“ i koje posle operacije ne skidaju osmeh sa lica.


Izvor: Blic

zlo se dobro upamti

znam jedan obrnut primjer.
bili su godinu-dvije u braku. oboje imali srednju školu,radili. dobiju klinca i ona se nakon nekog vremena  razboli,propada na oči. i on upiše fakultet u sred svega,završi ga i dobije super posao..tako ima i za malog i za sve što njoj treba. ne žali se uopšte,samo ide naprijed . pazi ih,posvećen je,daleko od mučenika. kako ga odavno znam..nikad mi ni na kraj pameti nije palo da bi ON bio u stanju da se tako ponese. oduševio nas je sve .a ona je sjajna žena,i u svemu ovome se dostojanstveno drži.

inače... to je nešto veliko za cijelu porodicu,ogroman udarac. divim se tim ljudima,njihovoj snazi .
partneri..par. šta god da se desi

staranje o bolesnom partneru... eee... 

za mnoge naucna fantastika ..

tacnije, naucna fantastika je prvenstveno deo gde treba biti podrska... a staranje.. to je sedma dimenzija 

Ja bih jedva čekao da se razboli... da bi uvek bio uz nju i grlio je obletao i da mi kaže "ti si divan muž"

Zezam se... trudio bih se da udovoljim ženi koliko god... pa ne mora biti bolesna... do te mere čisto da se ne uobrazi... znaš ono... namažeš joj paštetu na onaj tanki tos leba... mac mac

Eh, negovanje...zavisi da li je u pitanju grip ili nešto mnogo teže i zahtevnije.
Meni ne pada teško, empatična sam i volim da pomognem.

Sta naslov znaci?>
Umesto Brufena ponudite mu orgazam?Oral? Anal?
Umesto supe ...hm..pa dodajte sami.
Ovo je pisao\la neki zesci napaljenik koji bi se drndao cak i kad umire.

Dobro, suzila si izbor na 5 milijardi ljudi.

Toliko muskaraca ima na planeti?

.

Brano pocela si da ostavljas tacke 

Plus casne sestre.

Sa sve andjelima i svetim Petrom na celu parade nema tol'ko
A nesto mi govori da casne sestrice ne vole da se prskaju 


ps. prestani da me vuces za "jezik"

Sve, sve, ali kakve veze imaju nove genitalije sa staranjem o partneru. 

No:

Nezgodna stvar. Za nekoga ko ne moze da podnese to da mora da bude i zena i majka(ili i muz i otac) mozda cak i nemoguca. Zahteva konstantnu paznju i mnogo jake zivce. Imam primer mog komsije. On doktor elektrotehnike ona lekar ali obolela od multiple skleroze. Dok su se zabavljali je bila koliko toliko u redu. Dobise dete i bila je opet u redu ali se stanje pogorsavalo do momenta kada je morala da koristi kolica. Ostao covek uz nju sve vreme, radio posao i starao se o njoj i malom detetu. Evo pre neki mesec ode Bogu na istinu. 

Uglavnom, on je jak i dosta stabilna licnost. Covece, uvek kada se videsmo(pre njene smrti) nikada da se pozali, uvek onako prijatan pa i poneki put nasmejan. Covek je stvarno sve to podneo i vise nego herojski. Za to vam trebaju zivci, ogromna nervna snaga kao i ogromna briga za drugu osobu. Ne dao Bog nikome da mora da prodje tako nesto.

 

E prdnuo sam od smeha kad sam ovo procitao... Mislim, nisam ocekivao nesto tog tipa u ovakvom tekstu

Kad se samo setim rekacija - Ja da ga podsetim da uzme lek?!!! Pa nisam mu ja majka?!!!


Iskreno... sto se tice ovih lakih bolesti, meni nije problem ni da ga stavim u taksi i posaljem lekaru, pozovem lekara, izmerim temperaturu, podsetim da uzme lek, skuvam supu, namestim jastuk, pokrijem,... tresnem po glavi ako ripa kao magarac i nece da popije nesto za kasalj...

Jednostavno.. nije... to radim i sebi, i svojim roditeljima... i svojim prijateljima...

To je za mene suzivot i bliskost...

Sto se tice tezih bolesti... ne znam da li bih bila sposobna da sve to radim... Ja sam osoba koja voli da pobegne od svega u neki imaginarni svet... bar na sat dnevno, tako da bi strucnija lica... tipa negovateljica ili sl... Na duze staze se ne bih odrekla svog zivota, a mislim da bi to bilo i u suprotnom smeru... Bila sam na tom mestu i nesto mi se ne dopada... Tako da... ako bi stanje postalo neizdrzivo, usledio bi ozbiljan razgovor... Ja ne mogu vise, izvini... moramo nesto da menjamo...

Inace... meni se redovno desava da kada imam nekoga pored sebe... ili je to u nekom procesu... i kada kazem - lose mi je, boli me glava, bolesna sam... ta osoba odgovori - Doci cu, sta treba da ti donesem?
I ja onda kazem - Hvala, ne treba... ili Hvala, moze li da doneses to i to?


Znaci.. briga.. medjusobna briga... nista vise... nikakvo epsko zrtvovanje... Neko o tebi da brine i ti o njemu da brines...

 Мајка сам својој деци, а мужу сам најпре жена, пријатељ који је ту за све, као и он мени. Ваљда је то за ове године брака изграђено.
Читајући  ову тему пролази ми кроз главу неко озбиљније оболење, никако неки грип или нешто пролазно.
Жртва нисам била ни деци, тако да ни мужу не бих била.Не бих га никад оставила, и снашла бих се за неку помоћ од стручног лица. Јер ја нисам мед сестра, а и да јесам морам да имам неки "луфт"Знам да бих се снашла и избегавала бих да оптерећујем децу.Кад више не бих могла,(оболела и ја) постоје установе, како за мене, тако и за њега.Није онај био луд што је отворио домове за старе и инвалиде.

Moj muž je 6 meseci bio nepokretan, još skoro 6 na rehabilitaciji.
Teško je, ali je i lepo moći nekome biti pomoć i uteha. Teško je izdržati i fizički i psihički, ali kad sve prođe..povezanost koja se uspostavi je neverovatna.