Plus casne sestre.

Sa sve andjelima i svetim Petrom na celu parade nema tol'ko
A nesto mi govori da casne sestrice ne vole da se prskaju 


ps. prestani da me vuces za "jezik"

Sve, sve, ali kakve veze imaju nove genitalije sa staranjem o partneru. 

No:

Nezgodna stvar. Za nekoga ko ne moze da podnese to da mora da bude i zena i majka(ili i muz i otac) mozda cak i nemoguca. Zahteva konstantnu paznju i mnogo jake zivce. Imam primer mog komsije. On doktor elektrotehnike ona lekar ali obolela od multiple skleroze. Dok su se zabavljali je bila koliko toliko u redu. Dobise dete i bila je opet u redu ali se stanje pogorsavalo do momenta kada je morala da koristi kolica. Ostao covek uz nju sve vreme, radio posao i starao se o njoj i malom detetu. Evo pre neki mesec ode Bogu na istinu. 

Uglavnom, on je jak i dosta stabilna licnost. Covece, uvek kada se videsmo(pre njene smrti) nikada da se pozali, uvek onako prijatan pa i poneki put nasmejan. Covek je stvarno sve to podneo i vise nego herojski. Za to vam trebaju zivci, ogromna nervna snaga kao i ogromna briga za drugu osobu. Ne dao Bog nikome da mora da prodje tako nesto.

 

E prdnuo sam od smeha kad sam ovo procitao... Mislim, nisam ocekivao nesto tog tipa u ovakvom tekstu

Kad se samo setim rekacija - Ja da ga podsetim da uzme lek?!!! Pa nisam mu ja majka?!!!


Iskreno... sto se tice ovih lakih bolesti, meni nije problem ni da ga stavim u taksi i posaljem lekaru, pozovem lekara, izmerim temperaturu, podsetim da uzme lek, skuvam supu, namestim jastuk, pokrijem,... tresnem po glavi ako ripa kao magarac i nece da popije nesto za kasalj...

Jednostavno.. nije... to radim i sebi, i svojim roditeljima... i svojim prijateljima...

To je za mene suzivot i bliskost...

Sto se tice tezih bolesti... ne znam da li bih bila sposobna da sve to radim... Ja sam osoba koja voli da pobegne od svega u neki imaginarni svet... bar na sat dnevno, tako da bi strucnija lica... tipa negovateljica ili sl... Na duze staze se ne bih odrekla svog zivota, a mislim da bi to bilo i u suprotnom smeru... Bila sam na tom mestu i nesto mi se ne dopada... Tako da... ako bi stanje postalo neizdrzivo, usledio bi ozbiljan razgovor... Ja ne mogu vise, izvini... moramo nesto da menjamo...

Inace... meni se redovno desava da kada imam nekoga pored sebe... ili je to u nekom procesu... i kada kazem - lose mi je, boli me glava, bolesna sam... ta osoba odgovori - Doci cu, sta treba da ti donesem?
I ja onda kazem - Hvala, ne treba... ili Hvala, moze li da doneses to i to?


Znaci.. briga.. medjusobna briga... nista vise... nikakvo epsko zrtvovanje... Neko o tebi da brine i ti o njemu da brines...

 Мајка сам својој деци, а мужу сам најпре жена, пријатељ који је ту за све, као и он мени. Ваљда је то за ове године брака изграђено.
Читајући  ову тему пролази ми кроз главу неко озбиљније оболење, никако неки грип или нешто пролазно.
Жртва нисам била ни деци, тако да ни мужу не бих била.Не бих га никад оставила, и снашла бих се за неку помоћ од стручног лица. Јер ја нисам мед сестра, а и да јесам морам да имам неки "луфт"Знам да бих се снашла и избегавала бих да оптерећујем децу.Кад више не бих могла,(оболела и ја) постоје установе, како за мене, тако и за њега.Није онај био луд што је отворио домове за старе и инвалиде.

Moj muž je 6 meseci bio nepokretan, još skoro 6 na rehabilitaciji.
Teško je, ali je i lepo moći nekome biti pomoć i uteha. Teško je izdržati i fizički i psihički, ali kad sve prođe..povezanost koja se uspostavi je neverovatna.