Ovako, moram da priznam da pored nekih tema na forumu, nekih situacija iz pravog zivota a i nekih filmova, moram da se zapitam koliko je roditeljsko verovanje sopstvenoj deci opravdano i kada sa njim u potpunosti poceti i da li ikada treba verovati deci 100% iako se kaze da uvek postoji i druga strana price.

Ne planiram da se svadjam sa roditeljima na ovom forumu (ja jos to nisam), jer upravo od njih ocekujem i najreprezentativnije misljenje, ali nije na odmet cuti i ostale pretpostavke ljudi koji se jos nisu ostvarili u roditeljstvu, eto toliko koliko da imaju na umu sta ih zapravo ceka i na koji nacin da se pripreme.

Da li roditelj ikada moze biti dovoljno objektivan kada je njegovo dete u pitanju?
Da li moral, etika i pravda moze/treba/mora da se zapostavi kada je u pitanju rodjeno dete?
Koliko su zapravo deca spremna da zloupotrebe tu bezuslovnu ljubav i verovanje od strane roditelja?

Situacija I
(svakodnevni primer iz zivota) Banalna situacija u kojoj dete roditelju kaze da ga ucitelj(ica) ne voli, da ga mrzi, da ga namerno (ne)pita, pikira, opanjkava i sl. Ucitelj(ica) naravno tvrdi suprotno, da je dete neradnik, da je nemirno na casu, da uznemirava drugu decu, da vredja nju licno i slicno.

Masa roditelja ce da tvrde da njihovo dete nije takvo, da je ono vaspitano da bude fino, da ne laze i da to nikada ne bi uradilo. A isto tako cini mi se da ce pre da poveruju strani profesora kada je rec o nekom drugom detetu, a ne njihovom. Cime opet dolazimo da svako "forsira" svoje dete kao bezgreshno, odnosno da vec unapred bira stranu. Iako scenario ove konkretne situacije moze da bude prica obe strane.

Situacija II
(prica koja sam cuo posredno, ali se desila zaista) Dete je optuzilo kucnog prijatelja za kradju nekog vrednog predmeta dok je ono bilo na pijaci (sad da li je prsten, lanac, sat, nebitno). Porodica se zakrvila sa tim prijateljima, iako su se oni kleli da to nisu uzeli. Godinama je vladala mrznja prema toj porodici dok se na kraju neko nije setio da zapravo pita dete a zasto je sigurno da je to bio bas taj kucni prijatelj, na sta mu je ono odgovorilo da je videlo koznu jaknu, a obichno njihov prijatelj nosi koznu jaknu kada dolazi kod njih. Lice niti bilo sta drugo mu to dete nije ni videlo. Samo je lopova nazvalo imenom prijatelja jer dete zna da kucni prijatelj nosi koznu jaknu.

Situacija III
(Film) The Hunt. Paznja SPOJLER - devojcici se zasvidi vaspitac u vrticu zato sto je dobar prema njoj i nakon sto joj on objasni da treba da se igra sa decacima svog uzrasta, ona onako uvredjena i ljuta direktorki svog vrtica kaze da ju je on zlostavljao (pokazivao polni organ, za cije je izraze saznala od starijeg brata). S obzirom da taj vaspitac zivi u maloj sredini, direktorka prenese roditeljima devojcice, roditelji devojcice drugim roditeljima, sama devojcica verovatno deci, i sva ostala deca pricaju istu pricu o zlostavljanju.

Vaspitacu zivot biva unisten jer se svi okrenu protiv njega, bude proglasen za pedofila, ostane bez prijatelja, biva mu zabranjen pristup namirnicama u toj varosici. Mentalno ga i fizicki maltretiraju, ubijaju mu psica, i sve zbog toga sto je zakon odbacio slucaj zbog nedostatka dokaza, a oni svi veruju maloj devojcic jer, kako direktorka vrtica kaze -  "mala deca imaju bujnu mastu, izmisljaju, ali nemaju razloga da lazu"

Situacija IV
(vec postojeca tema na forumu) Koliko je spreman da laze za dete ili da potkrepljuje lazi svog deteta? Bila je tema ovde na forumu gde su se ljudi izjasnjavali da li bi lagali za svoje dete da ne lezi u zatvor, pa i po ceni toga da je ono ubilo coveka.

Najteze od svega, verujem, jeste sto postoje dve strane, a cetiri mogucnosti. Kada laze dete, kada laze neko protiv deteta, i kada si detetov roditelj ili nisi.

Mozda sam se malo vise raspisao za uvodni post, ali danas smo komentarisali nesto o samom filmu (situacija III), pa smo se normalno dotakli i ostalih situacija. I onda je tu puklo pitanje:

Kada poceti (ili u kojim situacijama) i koliko verovati svom detetu?

Edit:
I ajde da dodam - Da li ste nekada testirali, na koji nacin i da li to opravdavate, iskrenost svog deteta?

Ne znam, nemam decu, pa.. ali cisto da odgovorim na ono sto mislim da znam.

1) Verovatno je prenapumpano sa obe strane. Eto, ja sam recimo imao slicnu uciteljicu u skoli, koja je sve to radila (i ujedno, po mom misljenju, davala mi manje ocene) sve zbog toga sto nije podnosila mog brata. Istorija bese.. ucio, ucio, naucio sve skoro napamet sto je trebalo za laganu trojku, pa i 4 / 4-.. dobio dvojku. Ni a joj nisam rekao, niti sam je psovao, niti ista.. jesam se zajebavao sa drugovima kasnije, privatno, ali vise iz muke nego..

Pre svega treba videti sa drugima kakva je ta uciteljica uopste, raspitati se malo..

Drugo.. meni licno 'smrdi' na ono sto bi neko mladji rekao kada bi sam usrao nesto, pa.. neko drugi je. Ali i tu treba videti koliko godina ima dete..

Neko moje misljenje, treba verovati deci ako to zasluze, ali uvek treba pripaziti, i u nekim slucajevima 'proveriti' tacnost toga, ako za to postoji mogucnost, i ako je nesto ozbiljnije. Ali pre svega, ne treba lagati to samo dete, ili lagati druge pred njim.. vidi, nauci.. posle je kasno.

Tu sam ja osetio onaj cim (ne čim, nego cim) roditeljstva.

I da se potrudiš da ne lažeš pred detetom, pokupi ono to od nekuda, još ako vidi i to da je nekome ta neistina prošla. A i zavisno od godina, ono nece znati sta je izgovor koji ne može da povredi nikoga a šta laž koja može nekome da priredi noćnu moru (izgovor tipa, nismo kod kuće, baš smo planirali da krenemo nekud, a u stvari ne želite goste i slično)

Najčeći slučaj je upravo taj koji si ti naveo, uplaši se dete kazne pa počne da izmišlja bilo šta što bi ga spasilo nevolja. (Neću da krijem da sam i lično koristio takvim stvarima, zato me dodatno i plaši ta činjenica  ) Jer svest od posledica dolazi tek kasnije ako su deca baš mala i željna pažnje.

A sa druge strane, kao budući roditelj, najviše bih voleo da verujem svom detetu i da ono uvek barem meni priča istinu, kako bi mogao adekvatno da ga zaštitim od bilo čega. Ali da ja znam da je to apsolutna istina i da ne ogrešim dušu prema nekom drugom.

Zato me zanimaju načini ‚‚testiranja‚‚ tog poverenja od samog početka, pa i psihološki efekat kako se ono postiže na pravi način. Međutim, i dalje ostaje pitanje dete ispred morala i sl. na koje nije lako dati odgovor kada se čovek stavi u poziciji roditelja.

To je istina, ali ipak roditelji su glavni primer tu..
Heh, da.. ne volim izgovore, al' opet, koristim ih.. sto je ipak jadno.. al' jbg.

Svako je to radio.. Ali naravno, to ti zavisi od dece sa kojom se druzi, u vezi cega roditelji i nemaju bas kontrolu, (niti bi verovatno trebali da imaju, osim ako nisu bas, bas neki sljam deca, sto kod mladjih obicno nije stvar).

Nesto 'vako: http://www.dummies.com/how-to/content/teaching-honesty-and-responsibility-to-your-childr.html

Ima toga dosta po netu, pa vredi krenuti od jednog sajta do drugog, dok ne pronadjes ono sto ti deluje najrealnije, i najrazumnije.
Sto se lazi tice: http://moms.popsugar.com/10-Signs-Your-Child-Lying-27332955 Dosta ovoga deluje tacno.

Javice se neko vec ko ima iskustva sa tim

Vidi ovako....za sada nisam imala priliku da ga uhvatim u nekoj krupnoj lazi, sve su to bile neke sitne lazi zbog igre i zbog svadjanja i tuce sa drugim decacima. Ne znam kako to da objasnim ali osetim u tonu njegovog glasa, po njegovoj faci da laze. Vrovatno me obrlatio nekoliko puta, da nisam skontala. Inace ga pazim kao soko i pratim svaki njegov pokret jer je sklon da pravi sranja, kratak mu je fitilj, dolazi cesto u konflikte (kao i sva druga muska deca u tom dobu).
Krupno me do sada nije lagao, ima samo 11 godina.

Ne reagujem ishitreno, i u startu posumnjam, ne bih se svadjala ni sa komsijama, prijateljima dok u sitna crevca ne ispitam slucaj.

Imala sam situaciju pre godinu dana gde je mali, sin moje drugarice dosao sa sljivom na oku, i rekao kako ga je moj sin udario "bez ikakvog razloga". Njegova keva je dosla zajedno sa njim, nadrndana posteno. Pozvala sam mog sina na suocavanje. Steki je rekao da ga je mali mamlaz zajebavao kako ima malu kitu (budi Bog sa nama) na sta je moj odgovorio da mu je mama glupa, klinac se zaleteo i kljucevima pokusao da udari mog sina koji se izmakao i opalio ga po oku. Pizdim od toga sto je ovog mog cale naucio kako da sakom odmah zapali po sred cela, ali jbg desilo se. Mali se i dalje drzao svoje price, mada je keva vec malo popustila. Posto se nije uverila pitala sam ko je jos od dece bio napolju, pozvali smo i tu ostalu dvojicu koji nisu imali kuda nego da potvrde pricu moga deteta jer je istinita. Na meni je ostalo da se izvinim za oko, jer mi je bilo krivo. Ali, ona i dalje ima neki stav prema mome sinu, vidim da je jako zamerila, vidim da mog sina gleda popreko, i kad ja nisam napolju Steki kaze da nece da mu se javi kad se on prvi javi, kao nije ga videla, nije cula....
Dakle ona je poverovala svom sinu, ipak, iako je dokazano da je laz, i ispada da je moj sin kriv.

Ja imam jednu manu, suvise sam svesna koga sam rodila, i uvek , a to se redovno desava, prvo posumnjam u njegove reci pa tek onda ako se ispostavi da je istina - istina odahnem da me nije lagao.

Kad su naši roditelji bili klinci, pa onda i mi, to bi bilo negdje u prošlom vijeku, u startu se vjerovalo više odraslom, nego djetetu.

Desi se neko sranje, ti iskukaš svoje. Ona druga strana, ako ju je bilo moguće nabaviti iskuka svoje - roditelji se pred nama dogovore kako je bilo i obe "roditeljske" strane zauzmu zajednički stav - a to je obično da smo oboje krivi (što je realno bio slučaj u 90% slučajeva), onda padne izvinjavanje i generalno ti ogade taj proces toliko da ubuduće poželiš da sam riješiš sve probleme.

Kad je škola u pitanju - mojima nikad nije padalo na pamet da se kače sa nastavnim kadrom oko mojih ocjena. Odličan uspjeh se podrazumjevao. Ako ti povremeno zatreba neka pomoć, tražiš, a to da li te učiteljica voli ili ne i da li te pravilno ocjenila na kontrolnom - e pa moji to nikad nisu komentarisali predamnom.

Ja kapiram da su moji mene prilično dobro poznavali, pa i to kad lažem. Generalno čini mi se da se nekad više bavilo djecom - nije bilo toliko šarenih stvari da obema stranama odvlači pažnju. Recimo znam da smo poslije svih filmova, serija, pričali - a šta bi ti onda? I šta misliš da je onda bilo?

Što se seksualnog zlostavljanja tiče - pa mislim da niko od nas nije odrastao a da nije vidio nekog matorca kako piša / drka u žbunju. Jednom prilikom kuma i njena ćerka (5 godina) su na ljetovanju naletile na čiku u kišnom mantilu. Nakon što im se dotični pokazao u svom svom sjaju - jedini kumin komentar bio je "Ju, siroče!". Nakon čega je dotični odgmizao u žbunje. Istog je kasnije navatala narodna milicija. Kuma je objasnila da na svijetu ima raznih ljudi, ali da budalama ne treba pridavati značaj. Ni kuma ni njena ćerka nisu očekivale ni dobile posebnu pažnju jer su bile zamalo zlostavljane.
To je bilo doba gdje djevojčice nisu nosile dvodjelne kupaće i uopšte klinci su uglavnom gologuzanski trčali po plaži.
Čisto sumnjam da je tad bilo više sexualnih napada nego sad.

onaj koga dijete uspije da  slaze taj ne bi trebao ni da ima djecu...

to oko toga... da ga mrzi uciteljica ili tako nesto slicno...
to nije laz...nego djeciji los osjecaj..strah ....
i djete se samo povjerava ....onome kome najvise vjeruje...a to su roditelji...
i ne treba to zanemarivati...

jer  to moze biti i neki nedostatak paznje...
znak jasan.... da zeli da privuce paznju..roditelja...


samo sto tupani od roditelja te njihove male strahove i osjecaje .. i bubice....zanemaruju....
i smatraju ....ne tako bitnim...

jer sta... oni su mali..sta oni znaju sta su osjecanja i sta je ovo ili ono...

s djecom treba biti stalozen i imati svo strpljenje svijeta...
i treba se staviti u njihov polozaj i na njihov nivo...
i iz njihove  perspektive im objasnjavati neke stvari..
da mogu to da razumeju...

ako ti njemu objasnjavas neke bitne za njega stvari ...koje njega kopkaju..
iz ugla odraslog covjeka /nece te ono nikad razumjeti...

sve u vezi njih treba ozbiljno shvatiti...i sve sto se moze provjeriti to i  treba odma provjeriti..

a i tako ce dijete da stekne dodatno povjerenje u roditelja..
pa posle kad malo odraste nece se ustrucavati ...bilo sta da pita..
i za bilo kakav problem  ....nece se ustrucavati ..odma da se obrati roditeju..pre svih drugih...

samo ljudi su neodgovorni..i sve te njihove bubice shvataju kao nesto beznacajno i sto  ce proci...

ko i u svemu danas..ljudi previse ulaze u anazlizu svega i svacega...i tu gube bit svga...svrhu svega...
previse citaju raznorazna shit stiva ..o odgajanju i vaspitanju djece..

samo me zanima kako su to nas sve tolike ...nasi roditelji i odgojili i vaspitali bez tih tolikih sranja...
i analiaza raznoraznih casopis  strucnjaka...

danas ne mozes da otvoris nijedan casopis/novine bilo sta....
da te ne bombarduju sa raznoraznim savjetima..
sve nesto...kako sta..s djecom treba....

pa to kad bi sve primjenio na djetetu..dijete bi izraslo u debila nevidjenog...

treba oprezan biti..djeca nisu igracke a ni zamorci...
tu nema popravnog....

kad pogresis...to moze da ostavi trag dozivotni na djetetu...

nije tesko provjeriti...bilo sta u vezi njih...

Ovakav stav je imala moja mama, sad ga imam i ja.

Ne, ne moze, tj. vrlo retko da moze. Bez obzira da li dete laze ili je uradilo nesto pogresno tesko je da roditelj bude bas objektivan. Jer eto, njihovo je dete i generalno mu veruju...

Ne bi trebalo, moral je nesto na cemu se i uce ta deca. Ako ga sakrijes jednom jer ukrade cokoladnu bananicu iz prodavnice ne trebas se cuditi ako to uradi ponovo jer mu nisi pokazao da to tako ne treba da radi. Mada obicno kod vaspitane dece i nema problema. Kod raspustene i razmazene ima...

Pa zavisi. Dete se od malena uci na autoritetu i pokusajima i pogreskama pa ako si popustljiv roditelj i vidi da moze to da mu "prodje" nece se libiti i da pokusa da slaze...

Pa, poverenje cak i sa decom se gradi od malena. Tako da ga treba vaspitati pravilno i poznavati ga dobro.

Citam ja vas, da se razumemo, da ne mislite naceo temu pa pobegao, nego ne stizem da odgovaram s mobilnog 

A da li je recimo opravdano za roditelja da "uhodi" ponasanje i postupke svog deteta pa ga posle preslisava, cisto da vidi koliko je spremno da laze? Kao jedan od pocetnih i preventivnih mera, u periodu sticanja poverenja.
Koliko vec time moze da izgubi detetovo poverenje i da okrene dete protiv sebe.

I jedno od mozda bitnijih pitanja, koja je najbolja reakcija roditelja kada uhvati dete u lazi?

ti imaš nameru da vaspitaš dete po svom ukusu. da ga naučiš da nesme da laže.
šta sve može da mu se desi zbog toga kad jednog dana odraste.

Naravno da ga "uhodis" i naravno da ga proveravas, ali mu posle i kazes da je bila provera, da znas da nije ili jeste legao.

Uhvatis u lazi, opomena, sledeci put kazna.

Nemoj da lažeš i nemoj da ga lažeš.
Ako si rekao da sutra idete na sladoled, onda sutra idete na sladoled.

Ti lažeš svog šefa, smišljaš izgovore zašto nisi uradio nešto, a onda očekuješ da dijete bude iskreno prema tebi.

Džaba sva priča, djeca se uče na primjeru.

Sva djeca lažu, treba razgraničiti kad lažu jer:
- im je dosadno
- žele nešto da uljepšaju
- ne sjećaju se pojedinosti, pa sami izmišljaju da pokriju rupe
- lažu da bi se izvukli
- lažu da bi druge uvalili u nevolju
- lažu da bi izazvali sukob i svadju

E ovih posljednjih laži, naročito ako roditelji ne razgovaruj dobro, se treba posebno čuvati.
Nevjerovatna je količina haosa koju može da izazove ovakvo dijete - jer, što bi dijete lagalo.

Inače, u vrtiću, vaspitačice su krenule priču o pravima djeteta i koga tuku kod kuće:
- tu su bile priče o varjačama,
- klečanju na kukuruzu,
- šibama
- gladovanjima
- i favorit koji je tvrdio da ga ćale bije lopatom

Klinci žele da se uklope, kad se mašina zahukta i svi krenu sa: "i ja i mene..." realnost ustupi mjesto želji za uklapanjem i to je to.

Sve u svemu roditelji su ostali u nevjerici kad su čuli svoje mezimce, a da ih je soc služba shvatila ozbiljno, ni jedno od tih 20-ak djece u grupi ne bi ostalo u familiji, jer su svi bili teško zlostavljanji.

svasta...

ne znam ja kakva su to djeca  i cija su to djeca...
ova djeca koju ja znam... to nikad ne bi na usne stavila...

nema tu nekog odredjenog nacina reagovanja na neku njihovu laz..
regujes na laz onako kojeg oblika je laz...ili pizdarija...

treba ih nauciti da te postuju i da se ponasaju...to je najbitnije...
i da zna da si ti tu sef a ne ono...

a to ces najbolje uciniti sto patak kaze..na licnom primjeru..da ih ne varas i ne lazes...
i da obecanja svoja ispunjavas...
i da i ti sam pazis sta radis.
.jer oni su ko spuzve...upijaju sve..i dobro i lose istom mjerom...
posto ne znaju sta je dobro a sta lose dok ih ti ne naucis...

i naravno puno paznje trebas da im posvetis... sto vecina oceva nije u stanju...
jer moraju ko crnci da rade i da se zrtvuju...  

i treba da ih i darujes i kaznjavas po potrebi..
i osnovno je da se nauce da za sve sto dobro urade...da ne mogu da budu nagradjeni..

moraju da nauce da razikuju svoje svakodnevne obaveze...od drugih stvari...
ljudi se zeznu pa ih nagradjuju za sve i svasta..pa posle balavci mali se iskurepe
pa nece nista da urade ako ih ne  nagradis...

a tako isto ih i ne treba za svaku budalastinu kaznjavati...moraju imati i slobodu i u igri i u razgovoru...i u svemu..
i treba ih pustiti da rade ponekad sta zele...
i da malo danu dusom svojom malenom...

ali naravno pod budnim okom...tvojim...
i da nauce kad je vrijeme za to i gdje je mjesto za to...
a ne da divljaju kad hoce i gdje hoce...

nije strasno ni zapretiti pruticem... pa ni svicnuti malo po guzi...da vidi i osjeti i nauci sta je to...
ali tu rabotu treba materama ostaviti... one treba obavljaju prljav posao u vaspitanju...

a i treba i roditelj da nauci sta je djecija masta i igra a sta laz djecija...
ne treba ni sputavati djeciju mastu...i igru...

laz je jedno a masta je drugo...

i tako...uglavnom budi siguran da ces se x puta zacuditi 
i  zapitati.... a covjece sta je ovom djetetu... i sto radi to ili ono..ili ovo...

i ne treba bolan pretjerivati...i frciti i paniciti...i maltretirati djecu metodama vaspitanja ,,, raznoiraznim novinskim...

to su samo djeca...obicna djeca..a ne spejs satlovi..

svejedno ce raditi sta bude htio ...kad malo odraste ..
i rece ....de ba stari idu u kurac,,,sta seres tu...
i za svojim naumom ce otici...i raditi sta hoce....
al'  cu mu jebat matrinu picku...samo budel olos...

samo treba boga moliti da oni tebi ne rade ono sto si ti svojim roditeljma radio..
a to se sigurno nece  izbjeci...

Moja drugarica koja je provela dobrih 15 godina proucavajuci deciju psihu, odlazila na seminare, i vaspitava tudju vec 22 godine mi je savetovala da:

-Tuci dete samo strogo po potrebi ako je u pitanju zivot (guranje prstiju i predmeta u uticnicu, prelazak ili pretrcavanje preko ulice....) i to samo po guzi naravno.
-Ne vikati na dete ispred druge dece
- Stalozeno objasniti detetu gresku bez vike i unosenja u facu
- Spustiti se na njihov nivo i uvek se staviti na njihovo mesto, "sta bih ja da se meni to i to desilo", "kako bih ja u tom slucaju reagovala"....
-Kazna mora da ima svoj kraj, ne esec dana 2 ili 3, jer onda gubi smisao, i zaboravlja se zbog cega je uopste dete kaznjeno.
- Kaznis ga po principu da mu zabranis ono sto najvise voli.

ma nisam ni ja za to da se djeca tuku...niti znam nekoga ko tuce djecu...
niti je ko mene tukao...(a trebali su)

prutic je vaspitna mjera...neizostvana u vaspitanju...
i nije nikad nikome naskodio..
bez obzira sta kazu americki strucnjaci..i ostali mnogi govnari...koji uglavnom i nemaju djecu...
(lako je srat i pricat terba ovo treba ono..treba to sve dozivjet i prozivjeti...
pa onda pricat...)

ili ako imaju djecu ..tu svoju djecu vodaju kod psihologa i vaspitavaju ih modernim casopis  metodama...
pa  im djeca ulecu sa uzijima u skole i ubijaju se izmedju sebe..

pusti ti to...
znam ja sta treba raditi...i kad  sta treba raditi...

prutic ...to je par puta u akciji..posle je to vise fiktivna kaznena mjera..
jer znaju mali lopovi...kad se pomene prutic... da je vrag odnijeo salu i da se  treba povuci na seciju
 i navuc na lice svoje maleno ... neku neodoljivu facu sa osmjehom zvanim "ajde sad uzmi prutic..ako mozes " ...
i gledati malo crtani...

razlika je velika izmedju  tuci dijete...i svicnuti pruticem dijete....
kad zasluzi..i kad nema drugog nacina da ga obuzdas
kad ne jebe strucno sta mu govoris...

 a svako ko kaze da moze uvijek obuzdati dijete nekim rijecima bez galame..i histerisanja...taj sere ko foka...
ja i inace ne galamim...i ne pricam puno...kad mi neko odbija  poslusnost ili mi  ide na zivce...
 i ne volim ljude koji povisuju ton kad pricaju...
ja mu (bilo kome) smireno mamicu jebem... bez ikakvog uzbudjenja...frke i galame...
stvim ga pod kontrolu i natjeram na poslusnost

u svakom slucaju...daleko je bolje ga  smireno i polako svicnuti pruticem po guzi...
nego srati mu pola sata...i na silu  pokusavati strpati mu poslusnot u glavu...
i pokusavati ga obuzdati kad podivlja...

dijete treba s tim verbalnim metodama (ili pominjanjam prutica) smiriti pre nego podivlja...
sto znaci da ga moras dobro paziti...i stalno paziti...
a kad podivlja..
tu samo prutic moze uciniti nesto...
 
samo ga treba  svicnuti pruticem po guzi...svaki put...kad pretjera sa pokazivanjem samovlje...
i bude ko "marica-bubica" 

ja gledam kakve djece ima...i sta im sve roditelji dopuste da rade...
pa i na po ulice...roditelj ih ne moze smiriti...i obuzdati...
a to su sve te casopis metode savremene...ucinile...

sve u svemu da ne serem  vise...

svako ima svoje metode..
djeca ...kao i odrasli ljudi... nisu ista..
i nisu istog karaktera....i iz istih zivotnih prica...tako da tu nema neceg univerzalnog..

mozes se ti  edukovati koliko hoces,...i pripremati teoretski,..ali kad dijete dodje ...
i kad  je vrijeme da se pocne sa vaspitanjem i odgojom...
tek onda vidis da pola tog sranja nema veze sa vezom...
i da nije isto citati i srati o odgoju djeteta i to uraditi...na svom djetetu...

i jbg...ako se ne snadjes bas najbolje sa prvim djetetom..
na njemu dosta naucis..najvise naucis na njemu ...
i vidis i gdje si pogresio i sta si dobro uradio...
i sta si trebao da radis...
 pa sa drugim djetetom i te kako znas sta treba da radis....i sve ide mnogo lakse..

i uglavnom...nema tu puno filozofije...

bice mu uvijek i bilo gdje...isto kao i svoj ostaloj djeci...kao i pre njega i posle njega sto je bilo...
bice mu onako kako zasluzi..

kad zasere - bice kaznjen... i ispastat ce bilo gdje da se nalazi..
a  kad je dobar ....uglavnom bice i njemu dobro...

pa  i kad bude odrastao covjek tako ce mu biti...
sto pre to shvati i nauci ....bice bolje za njega...

i to je to...


 

Hehe....mi imamo Mirka, onaj muvopich
Stoji visoko pa ne mogu da ga dohvate.
To sada pali kod male, ona ima 4 godine, i sa njom mogu na taj nacin....sad ces dobiti sa Mirkom po guzi...i odmah bude "nemoj mamice bicu dobra". Ili kad krenemo negde, zapretim joj da ce kad dodje kuci dobiti po guzi, ako nije dobra naravno.

A velikog sad mustram metodom "nema igrica", "neces na selo kod babe i dede", "neces na trening" ,"nista ti necu kupiti"

Izvlacim se za sada.

Немам још своју децу, али ако Бог да, па их будем имао, трудићу се да ми ово буде главна водиља, јер од свих принципа васпитања овај сматрам најтачнијим, па самим тим и најважнијим...

Tesko je biti roditelj...

Iako nisam isti...

Htela bih da se osvrnem na jedan od primera... a to je onaj sa filmom...

Ako sam dobro razumela, u pitanju je istinit dogadjaj.
Da stvar bude gora, to nije bio usamljen slucaj.
Osamdesetih godina u SAD je postojala poplava ovakvih slucajeva koji su, srecom, vecinom bili lazni.
Problem je primecen kada su radjene revizije slucajeva i kada se poslo od toga da deca, zeleci da udovolje nekom autoritetu, prihvataju ili tumace ono sto on govori kao istinu i stvaraju lazna secanja.
Najcesce se radilo o roditeljima koji su decu koristili iz svojih sebicnih razloga - to je bilo vreme krvavih parnica za razvod, gde je uz svaku tuzbu za razvod isla i tuzba protiv drugog roditelja da je seksualno zloupotrebljavao dete.
Takodje, problem su pravili i nedovoljno obuceni psiholozi koji su deci sugestivnim pitanjima tumacili neke njihove dogadjaje i od necega sto nije toliko bitno - npr. vidis mamu ili tatu nagog ili ih je neko nepoznat pomilovao po kosi- stvarali duboke traume.

Proizvod te histerije je sto danas postoji gomila odraslih osoba za koje se ne moze utvrditi da li su zaista bili zrtve ili se radi o umetnutim secanjima.
I naravno... svi oni vuku neke svoje traume...
I naravno... pravi slucajevi ostaju neotkriveni, cak iako je danas dijagnostika daleko bolja...

Zanimljivo je i to da je ta histerija ostala relativno lokalizovana... odnosno.. da se radilo o Americi... dok se ostatak sveta normalno vrteo..

Ali sam cinjenica da je dete toliko podlozno i spoljnim uticajima je zaista pipkava tema... i govori koliko je tesko biti roditelj... i koliko je tesko znati pravu istinu...

hm...ja recimo imam dva ruzna sjecanja...koja nosim sa sobom..od nekih par svojih godina...
gayenje kolima ispred mojih okica..jednog cuke i posle nekog vrmena otpriolike na istom mjestu./..
gazenje  jedne djevojcice...koja je otrcala za loptom i istrcala na ulicu...
bilo je tu i krvi..i stakla i vriske i galame...i trke i frke...

i to mi je oduvijek u glavi...i kad  god da sam kroz odrastanje vidio nekog da pretrcava ulicu...
sjetio sam se ova dva slucaja...

pa kapiram da i neko zlostavljano dijete koje je dozivjelo nekakav uzas...
zauvijek to nosi sa sobom...

a sad ubacena sjecanja...to je poznato (bar meni ..ne bi da pricam puno o tome...jer ne znam skoro nista o tome..ali cuo sam  da se primjenjuje i znam na kome..).
.da se moze to uraditi i sa odraslim ljudima...

a djeca...

pa kvragu ni zivotinja..pas..macka..konj...nece ozlijediti dijete...
ako je samo jednom imalo dodir sa djetetom..ako je upoznal zivotinja  bilo koje dijete..
nece nijednom nauditi..
desi se...ali desi se zbog vlasnika...jer je on zao...pa i zivotinja bude zla...

ali ljudi...ljudi su po prirodi nakaradni i zli...

ne znam...

ali da ti kazem..sve bi ja to po kratkom postupku..i takve roditelje i takve advokate i takve ljekare....
pa da su mi i iz oka ispali...

ovo sam nekako propustio neki dan...

naravno kaznena mjera u vidu prutica je smjernica za malisane uzrasta nekog mladjeg..
kada ne mogu da razumiju da ne treba i da ne smiju nesto da rade....

ali cim malo porastu i kada mogu da razumiju da su nesto pogreislili...sankcija ili kaznena mjera
je takve prirode kao sto si ti navela..
zabrnom izlaska...ili igranja igrica ...rani odlazak na spavanje.
dodatno grejanje stolice uz obavezno "porpitivanje" ..i tako....
neces pruticem vaspitavati velikog momka...skolarca....

a sto se tice licnog primjera..
ne mozes ti ocekivati da se dijete ponasa kao ti...ili kao odrastao covjek..
i u svakom slucaju to i nije u redu da se tako dijete ponasa...
dijete mora da bude dijete...

a licni primjer u vidu...da pazis sta pricas i sta radis pred djetetom i da paze obadva roditelja sta pricaju i rade jedno drugom pred djetetom..
e to da...

a ako majka djete nagovara da ne kaze ocu da je s njim navratila na kafu s jaranicma..
ili da ga je nosala i vodala dva sata po trznim i inim centrima..
pa ga nagovara da laze...i da ne govori to tati...
e onda tu nema primjera..

ili ako ga tata uzme za rukicu pa izvede u setnju pa ga odvede u kafanu da ga gnjave kojekakve
"tatine drugarice"...
dok tata igra pikado i pije pivo s drustvom..

i onda kaze malcu da ne govori mami sta je tata radio,....
i to nije nikakav primjer....

ako postoji odnos posten izmedju dva roditelja i ako to dijete vidi i skonta...
a sve oni vide i sve skontaju...
i ako usvoje takav nacin ponasanja..

e to dijete nece ni lagati....

za licni primjer da bi bio djetetu ili bilo kome moras i ti da budes primjer...
a ne da dijete ucis ... e treba ovako ...
a da ti suprotno radis nesto u odnosu sa njegovom majkom ili obratno,...


naravno da je tesko..
tesko je i psa cuvati i vaspitavti ga.... a kamoli dijete...

i naravno da ce biti jos teze kada sebi  glavu napunis raznim sranjima...
i stvoris sebi milon opcija...
ko da je to sladoled a ne dijete..

ti kad dodjes u slasticarnicu pa vidis 20 vrsta sladoleda..
mozes svaki da isprobas...i da uzmes sta ti se svidja...
pa i ako pogresis... uvijek mozes da ga bacis u korpu za otpadke..

a ako pogresis...u nacinu vaspitanja dijeta..
(jer nije stvar u tome da tebi to dobro ide..-nego da li ce dijete na taj nacin da to prihvati i da napreduje pod takvim "okolnostima")
e  tu nema popravnog..

tako da...treba prmjenjivati ono sto je provjereno..
a to mozes da pocnes raditi ...uzimajuci neke metode.... od svojih roditelja...
pa u hodu da se i ti edukujes u skladu sa onim sta tvom djetetu najbolje pase ...


lako je citati i biflaciti..
u svemu i za sve je lako..staviti knjigu pred sebe i nabubati..bilo sta...
e sad treba ovo e sad treba ono..
a kad izdjes na "teren" vidis da ne ide skoro nista... onako kako ti zelis...
i da je mnogo lakse citati ...nego procitano primjeniti...

sto je veci izbor u bilo cemu..vece su sanse da ces pogresiti pri izboru...

i svako dijete je svoj karakter...za sebe..

ti sve sto mozes... to je da mu usadis  ono najbolje i najljepse od sebe...
i da ga usmjeravas na neki pravac....ali i to u slucaju da ono to  prihvati ..i onda je okej..

a ako ne prihavti - ne treba ga siliti...i po svaku cijenu "izvesti na put" na taj nacin....

ljudi uglavnom zele da naprave od svoje djece ono sto oni nisu mogli da postanu...ili postignu...
i uglavnom pretjeraju...pa ne naprave nista do lelemudana i zgubidana...
koji bilo gdje i u bilo cemu...dodje do pola puta...

pa dobiju ..ovo danas cega najvise ima....."intelektualce"
..koji do 30te idu u skolu ( i velika vecina je nikad ni ne zavrsi) i u 30 godina  nemaju ni svoje biciklo
a kamoli zivot..i sve sto ide uz zivot...

treba umjeti procjeniti djeciji talenat..i to razvijati...
i postovati njegove zelje...i dati mu punu podrsku...da ih ostvari...

a ne neke svoje zelje nametati djetetu...
i neke svoje komplexe lijeciti...na njemu...

napuni 16 godina - ima da "leti" napolje...  
metera ce mu obezbjediti zivotni protor....(dok ne stekne svoj)
imat ce hranu i rezije placene...i udzbenike i ostale skolske obaveze,...
ako bude htio da ide u skolu...
(i normalno podrsku ako bude htio da se skoluje)

i garderobu..normalnu i prosjecnu..do 18 godine(u slucaju da ne bude htio da se skoluje)
a za sve ostalo morat ce sam i da se pobrine..
a kako - to me ne zanima...
nek se snalazi....

od mene ce moci uvijek posuditi nesto para ..
ali to sve dok dan jedan ne preskoci
u vracanju duga...

posle nek ide u banku...

i ima da postan covjek a ne "intelektualac" i neradnik..i propalitet zivotni...
da ga gledam tu "pod nogama" do 40godina da mi se mota tu...
i da vice ja sam zavrsio dva fakuleta...
a da mu ja gace kupujem i da ga hranim...
m'rs u picku materinu ....toga nece biti kod mene.. 

a materi njegovoj ako se to ne bude svidjalo
moze i ona da sjedne na svoju faove metlu...i da odleprsa i  preseli se kod njega...

i meni je tako bilo..pa mi nista nije nikad falilo...posebno ne sada...

dobro... jeste sto sta materijalno  falilo....kroz zivot... 
ali ne toliko da sam morao traziti to od nekoga...ili da sam morao krasti i otimati...
i nisam gledao u nebo i cekao da spadne...

malo se oznojio  i zapeo  i stisno pakas... i pokrio  se koliko je cebe dugo...
dok nisam zaradio sebi...