Jucer sam bila na rodendanskoj veceri  prijateljice iz srednje i vratila sam se doma sva razocarana. Naime, u srednjoj smo se nas dvije (i jos jedna cura) stalno druzile, ali nas dvije smo bas bile nerazdvojne. I tako sve super i dodje faks i sve tri smo otisle na razlicite fakseve, a kako su njihovi faksevi nalaze dosta blizu, pocele su se stalno vidjat. Ja sam se sve vise i vise udaljavala od njih, nisu me zvale kad bi isle na rucak, kad bi isle na kavu, kad bi isle van, ali kao kad ih pitam i dalje smo si super, najbolje prijateljice bla bla..
i sad nakon godinu dana smo mi dva razlicita svijeta, a to sam tek jucer vidjela. Naime, na toj veceri  su svi prisutni kupili zajedno poklon, samo ja nisam sudjelovala u tome, osjecala sam se iskljuceno..ali dobro ajd, nije bitno. Najvise me sokiralo ono u sto se pretvorila ta moja prijateljica..izgleda anoreksicno, plava farbana kosa, ko neka zenturaca, sve na njoj mora bit neka marka, pusi (a nikad nije i ne stoji joj), cak je mene odmjerila..osjecala sam se ko zadnje smece.
Teme razgovora koji su se vodili..tko je kupio koji parfem, koji mobitel, kako smrsaviti, kako uvit kosu.. ali najbolje je sto joj je poklon bila Lacoste torbica i ona se tamo skoro rasplakala..jer hello Lacoste
nadmasivali su se valjda tko ce kome kupit skuplji poklon, tko ce kome priredit ljepse iznenadjenje...reakcije su bile toliko pateticne da mi se smucilo. kao da se novcem moze pokazat vrijednost prijateljstva..
ja sam samo tamo sjedila i sutila jer ne mogu pricat o takvim glupim i povrsnim stvarima, jedva sam se cekala pokupit...a oni su me pitali da sta mi je i bla bla..ja sam se pitala cijelo vrijeme jel u meni problem, jesam se ja promijenila, ali mislim da nisam.bas me to razocaralo da mi jecak i prijateljica najbliza postala ono cemu smo se nekad smijale skupa.. 
da li da razgovaram s njom o tome? ili je tom prijateljstvu eto dosao kraj samo tako..jer iskreno,ne da se ni meni trcat za nekim..ali ipak smo cetiri godine bile nerazdvojne.. i sad, sta bi vi napravili? jel razumijete moje misljenje ili sam ja luda?

Ti = normalna ...

... ostatak zakljuci sama... prezalis najrodjenije, prezalices nazovi prijatelje i drugarice

Sasvim normalna situacija...i rekao bih uobicajena.
Ljudi se menjaju, neko na bolje...a neko na gore.
Moj savet ti je da otvoreno popricas sa njom i ispricas joj sve ovo sto si i nama. Time ces steci unutrasnji mir jer si dala sve od sebe da se to prijateljstvo odrzi.
Za te stvari vredi se boriti...do odredjene granice. Uradi ono sto je do tebe.

draga moja...sasvim uobicajena prica

pokondirena tikva

nisi ti problem..svakako si se trebala pokupiti i otici..to vise nije tvoje drustvo
posto si jako lepa i mlada ..imas ti jos drustva...pa kreni dalje

ali..pazljivo biraj prijatelje...to se vidi na ljudima...nisi gledala...naucila si jednu od najvaznijih lekcija u zivotu

uzdaj se u se' i u svoje kljuse

Ja ti preporucujem da batalis to, sutradan ako te pozove ili joj zatreba neka sitna usluga od tebe, predlazem da je ispostujes u ime starih vremena..
... sto se tice neke buducnosti, mislim da je za tebe najbolje da prosto receno... batalis to

@ YTP aye aye  

@ vrcomm  hvala sto si potrvdio no sto sam i mislila...doslo mi je bilo da joj sinoc sve kazem, ali reko ipak je rodjendan pa necu...ne znam, zao mi je, razgovarat cu s njom, ne mora doc de prekida kontakta, ali ce se prijateljstvo ocito promijenit u poznanstvo..a ako njoj ne smeta, zasto bih ja patila za time..

@ sandra 80 hvala, tebi vjerujem sta kazes, znaci normalna sam  :hug:

hvala  na savjetima

ma daaaaj cicka....
pa da li bi stvarno volela da se družiš sa njom takvom, sada?!

devojka se promenila, prihvati to. nemate više zajedničkih interesovanja, pusti je da ide svojim putem, a ti nastavi svojim.
ako baš ne možeš to da prihvatiš tek tako, pokušaj da je uloviš nasamo, da vidiš kako će se tad ponašati.
ako nastavi isto - batali priču
ako pokaže tračak nekadašnjih shvatanja, možda za nju i nije sve izgubljeno.
mada ja mislim da će se ona uvek ponašati isto u tom svom novom okruženju, to je verovatno glavni razlog velike promene koja se desila.
ni ne pokušavaj da je odvučeš od novog društva, ako ti prija, viđaj se sa njom bez njenih novih prijatelja.
ali samo ako ti prija.

a mislim meni je jedino zao zbog proslosti, bilo je to lijepo prijateljstvo...ali mi ne pomaze da ignoriram ovo..jer kadgod odemo na kavu nemamo cak ni o cemu pametnom pricat (dobro, bar sto se tice mene nije pametno)
ali mislim da je stvarno vrijeme da krenemo razdvojenim putem, ponekad se mozemo cut, ali eto...ako nista drugo, bar sam naucila nesto iz toga
iva 

Nemoj da žališ, verujem da ti je teško, i sama sam imala par sličnih situacija. Kao što je neko već rekao, ljudi se menjaju a u današnjem vremenu najviše na gore.. Takve ne treba žaliti, jednostavno reći - idemo dalje. Ne smeš da patiš zbog takvih osoba, jer ona očigledno nije vredna tvog prijateljstva, verovatno ga nikada nije ni bila vredna, jer da je to cenila od samog početka ne bi se tako ponašala, samo što ti to nisi znala da proceniš na vreme. Puno pozdrava, i ne tuguj previše.. 

To sto su drugi imali losa iskustva ne znaci da i tvoje mora biti isto.
Mozda joj tvoje misljenje pomogne da se trgne iz stanja u kome se nalazi. Ne kazem da ce tako biti, ali dok postoji i tracak verovatnoce vredi pokusati.
Razmisli i o tome koliko ce ti, mozda, jednoga dana biti krivo sto nisi barem pokusala da spasis prijateljstvo.
Nemas sta da izgubis, a mozes puno da dobijes...