Најскупља фотографија света

Да ли уз њу иде и неколико ферарија – гласио је један из мноштва циничних коментара у медијима и ,,блогосфери'' сутрадан после недавне јесење (пролећна се одржава у мају) аукције послератне и савремене уметности у њујоршкој филијали ,,Кристиса''.
Главна вест са тог догађаја била је цена коју је анонимни купац платио за 1 фотографију Андреаса Гурског: тачно 4338500 долара (+12% колико ће морати да дода за трошкове аукцијске куће – и она треба од нечега да живи).




Рајна II


То је рекорд за 1 фотографско дело, мада није први пут да Гурски (55), немачки ,,визуелни уметник'' на аукције долази камионом да би транспортовао паре које тамо покупи. Пре 5 година је његова фотографија ,,99 центи II'' у лондонском ,,Сотбију'' излицитирана на 3,35 милиона.



99 центи II


Свака част. Овога пута међутим више полемика је изазвала фотографија него њена цена, с обзиром на старо правило да нешто вреди ни више ни мање од онога колико је неко спреман да за то плати.
Фотографија која ће ући у анале 170 година старе уметности носи назив ,,Рајна II''. Увећана је на димензије 3 са 2 метра (велики формат је заштитни знак Гурског) и монтирана на плексигласу. Занимљиво је и да није уникат, већ само прва од укупно 6 копија, од којих су преостале 4 у великим музејима: МОМА у Њујорку, Центар Помпиду у Паризу, Тејт модерн у Лондону и Пинакотек дер модерн у Минхену, док је још 1 у приватном власништву.
Позади је, наравно, потпис аутора. Оно што је предмет расправа је оно што је ухватило око камере Гурског још 1999.
Мотив је најпознатија немачка река, Рајна. Њена сива вода тече кроз зелено поље (или њиве). Небо изнад је такође велика површина сивог. И ништа више.
Кад је Гурски притиснуо окидач своје камере, у објективу су били и 1 фабричка зграда, 1 остављени бицикл и 1 шетач са псом. Уметник их је дигитално уклонио, актуелизујући тиме старо питање фотографије – да ли она, кад јој се нешто накнадно додаје или одузима, остаје фотографија, ,,цртање светлошћу''.
Али то није тема. Тема је ,,уметнички утисак'' дела чија је вредност прихваћена већ чињеницом да је у најпознатијим галеријама савремене уметности и управо оверена чињеницом да га је неко платио 4,3 милиона.
То је ,,драматично и дубоко сведочанство о људској егзистенцији и нашем односу према природи на раскршћу 2 века'', део је описа фотографије у ,,Кристис'' каталогу.
Ево како је доживљава аутор: ,,Постоји 1 посебно место са погледом на Рајну које ме је одувек фасцинирало, али нешто је ту недостајало да би била слика, био је то само део слике. Идеју да то снимим носио сам у себи око годину и по дана, а онда помислио да бих могао да променим угао гледања... На крају сам одлучио да снимак дигитализујем и уклоним елементе који су ми сметали...''
Гурски затим препоручује да његово уметничко дело ,,треба да подигне свест о чињеници да ми настањујемо планету, а не само зграде''.
Наравно, своје виђење ,,Рајне II'' имао је и Франс Отре, директор за послератну и савремену уметност ,,Кристиса''.
,,То је фасцинантна панорама најчувеније немачке реке, слика која се обраћа и просечном човеку, на много различитих нивоа. На основном, то је запањујућа слика природе која, тако увећана и детаљна, посматрача директно уводи у сцену, на начин коме су уметници стремили кроз целу историју''.

За аустралијског критичара фотографије Роберта Мекферлејна, оно што ради Гурски је ,,обрнуто истраживање поетичног'' и његовог утицаја на данашње супер-потрошачко друштво.
Шта год то значило, фотографија Андреаса Гурског је потврдила да се о укусима расправља иако то не вреди. Донекле је изменила и друго старо правило – да је лепота у очима оног ко гледа. Сада је очигледно да у доживљају, колико и очи, учествује и новчаник. Кад нешто постане ,,прихваћена изврсност'', као што су фотографије Гурског, који има статус 1 од најзначајнијих модерних уметника, ,,цена ескалира веома брзо'', констатује Мекферлејн.
Визуелна уметност, поготово у својим модерним инкарнацијама, није, наравно, увек и свима разумљива, али у њој увек има нечега, неке енергије коју емитује слика, ма колико апстрактна била, значења које проналази пут до мозга и зрачења које допире до срца чак и апсолутних лаика.
У овом случају, срце је остављено по страни, ,,Рајна II'' се поима искључиво мозгом, што је можда најбоље објашњено оценом ,,да купац сигурно воли велике површине зеленог и сивог''.

,,То је за 1 степен боља фотографија од оне коју би направио четворогодишњак који је управо украо мамин ајфон'', оценио је један амерички блогер, који сматра да је ,,Рајна II'' визуелно досадна и да би на сваком конкурсу фотографије била одбачена управо због тога, због недостатка ,,тачке интереса''.

,,Питање је шта ће надмашити рекорд Гурског'', упитао се Стив Џонсон из ,,Хјустон хроникла'', највећег тексашког дневника. Понудио је и одговор: ,,Дозволите нам да потражимо неке фотке које смо снимили мобилним телефоном из аута у покрету, па ћемо вам јавити''.

Није у праву. Велики уметници су велики зато што оно обично претварају у несвакидашње. Амилионима се тазбацују они који не знају шта би друго са њима.


Милан Мишић




Извор: Политика