Kad porastem biću političar
J. SKENDERIJA | 23. septembar 2013. 08:38 |
Želje dece na prelazu iz predškolskog u školsko doba često su nerealne - pokazuju testiranja psihologa. Policajci, vatrogasci, frizerke i pevačice kod sedmogodišnjaka nikada ne izlaze iz mode


Ilustracija

KADA je na testiranju za polazak u prvi razred osnovne škole sedmogodišnjeg Petra psiholog pitao šta želi da bude kada poraste, on je kao iz topa odgovorio: „Policajac!“ Roditelji su bili zapanjeni, jer njihov naslednik nikada ranije nije u razgovorima pominjao to zanimanje. Slično se dogodilo i mami šestogodišnje Milice, koja je u strahu da li će dete „položiti“, s obzirom na to da je znatno mlađa od ostalih, dodatno bila šokirana. Njena mezimica je poželela da bude pevačica!?


Najveći broj mališana ima na prelazu iz predškolskog u školsko doba nerealne želje o budućoj profesiji. Njihove ideje se vrlo često kose sa realnošću i tokom prvih godina obrazovanja počinju da se menjaju, da bi na kraju osmog razreda većina počela čvrsto da stoji na zemlji.

Sanja Bogdanović, pedagog u beogradskoj osnovnoj školi „Svetozar Marković“, više od 20 godina razgovara sa sedmogodišnjacima pred upis u školu. Ona tvrdi da policajci, vatrogasci, frizerke i pevačice kod ovog uzrasta nikada ne izlaze iz mode.

- Interesantno je da svake godine „iskoči“ poneki političar i sportista - kaže Bogdanovićeva. - Sreća je da se vrednosni sistem u ovom uzrastu nije mnogo promenio, iako veliki uticaj na mališane imaju roditelji i sve više mediji. Do završetka osnovne škole njihova interesovanja se promene, pa počnu da se zanimaju za konkretnija zanimanja. Pre desetak godina idoli su im bili muzičari i glumci, a sada žele da postanu lekari, stomatolozi, fizioterapeuti...

Interesovanje za buduća zanimanja, smatraju psiholozi, kod dece se javlja oko četvrte godine. Veliki uticaj na devojčice i dečake imaju profesije roditelja i sadržaji sa televizije ili iz kompjuterskih igrica, koji utiču na mališane da stvore nejasnu predstavu o tome šta bi želeli da budu kad porastu.

Društvena okolina, kriza, promenjen sistem društvenih vrednosti, po mišljenju Marine Bunčić, psihologa u beogradskoj OŠ „Milan Rakić“, utiče na osmake da se opredeljuju za „kompjuterska“ zanimanja i ona iz oblasti ekonomije.

- Međutim, sedmogodišnjaci i dalje imaju bajkovite želje, koje često nemaju mnogo veze sa realnošću - objašnjava Bunčić. - Pa, i interesovanje usmereno ka pevačicama ili uspešnim balerinama potiče upravo od vrednosti kojima njihovi roditelji poklanjaju najveću pažnju.



Ona smatra da su prva maštanja proistekla iz trenutnih interesovanja i ne moraju kasnije da utiču na izbor profesije. Većina njih će obavljati poslove koji danas uopšte ne postoje, s obzirom na brz razvoj nauke i tehnologije.

MAŠTANJE I KANCELARIJA

U AMERICI je pedesetih godina prošlog veka sprovedeno istraživanje među decom od šest do 12 godina, u kome su testirane ličnosti mališana. Mnogo godina kasnije oni su se u zrelim godinama izjašnjavali o svojim zaposlenjima. Testovi urađeni u detinjstvu potvrdili su da su nemaštovite i manje radoznale devojčice postale kancelarijske službenice, dok su takvi dečaci radili fizičke poslove. Radoznalci su završili u umetničkim profesijama ili su se bavili naučno-istraživačkim radom.

Izvor: Novosti

---

Sta ste zeleli da budete kad ste bili mali?
Kako vam to sada izgleda?
Da li mislite da ste pogresili u izboru sadasnjeg zanimanja?
Da li mislite da covek mora da se veze za samo jedno?


I da li je zivot stalno ucenje?

---

Спортски коментатор
Реално
Време ће показати
Не
Да

Слажем се. 

Мој клинац годинама говори како ће постати стоматолог, и не одустаје. Фасциниран је тим занимањем. Мислим да је све то због тога што их је често посећивао, и што су то биле врло згодне тете. Можда и грешим. 

Fina tema..


Iskreno ne znam..Ja ne znam sta sam hteo da budem kada sam bio klinja u predskolskom.
I iskreno mislim da je ovo malo preforsirano.Iz par razloga..
Prvo .. to je doba kad si jooooos mnogo klinac.Secam se sebe u tom dobu i gledam decu u tom dobu..I mislim da njima to retko pada na pamet.To,sta bi hteli da budu kad odrastu.
Vise mislim da tamo deca posle 4tog razreda imaju neke ideje..
Ono sta se meni vrtelo po glavi tada je mozda Hirurg..Inspirisan sam bio serijom koja se vrtela na pinku E.R.
Onda..imao sam zelju da shvatim kako radi TV,Radio i tako dalje..

Sada mi to izgleda onako ne znam..Znao sam da necu da se bavim time.Msm nisam bio neka paljevina kad sam bio klinja..Znao sam u startu sta je masta a sta realnost.
Meni u tom dobu za nekog da kazes da je Hirurg je bilo WAU.
I sada se da to primetiti pa i na forumu .. da dosta zanimanja poredim sa Hirurzima.
Njih sam nekako shvatio za najpametnije..Ne mogu si pomoci 

Trece pitanje...
Uopste ne mora.Msm u vremenu kada mi zivimo..jednostavno nemamo svi uslova da se bavimo onim sto volimo i da nam to bude profesija.
Lepo je to u teoriji..A onda izleti pitanje.."A zasto nisi studirao nesto sto je profitabilno?!"..za one sto studiraju ili za one sto ne studiraju "zasto radis to kad nije profitabilno ?!"
Dakle..mogu slobodno da kazem da smo osudjeni da se bavimo onim sto moramo a ne onim sto bi voleli.

I zadnje..Da li je zivot dozivotno ucenje.

Apsolutno da.
Neoformalni oblik obrazovanja je najbitniji.On se najmanje forsira ali on je najbitniji.
Sve skolske institucijie se ustvari zasnivaju na tome da se izgradi jedan temelj znanja koji ce biti od pomoci da sam razvijes dalje ideje.
Pazite..U skolama se uce samo striktno potvrdjene naucne informacije-teorije-zakonitiosti.
Nikako neproverene stvari.
Kako bi nakog toga covek bio spreman da nastavi sam kako da se usavrsava tako i da napreduje.
Zamislite da nema toga ?
Ne bi postojale individue koje bi pronasle resenje za razne bolesti,ne bi se poboljsavala automobilska industrija,tehnologija bi verovatno bila na osrednjem nivou.
Tako da .. samoobrazovanje je u pricipu najbitnije obrazovanje od svih.
Sam Nikola Tesla je studirao pa je prekinuo i nastavio sam da radi na tim problemima..U principu primer je los jer se ovakav covek retko radja..ali dovoljan da kazem zasto mislim da je samoobrazovanje najbitnije.

Policijski isnpektor. Voleo seriju "Sledz Hamer" pa mi bilo kul. Ono, juris kriminalce i pucas ih sa svojim .44 Magnumom.  

Smesno, ne bih se verovatno bavio time ni da mi plate milione.  

Ne, nikako. Volim svoje buduce zanimanje i uzivacu ako ikada imam priliku da ga radim kako treba.  

Naravno da ne mora, covek ima mnostvo interesovanja. Nije samo svoj posao vec ima i hobije i jos brdo stvari koje ga definisu.

Jeste stalno i konstantno ucenje. Ako zelis da ikako napredujes naravno...

pjevac  bijelog dugmeta 


pfffff..taman kad sam staso i glasovno nadosao...i poceo pusit travu i pit vekiju...i pivu...
i voditi raskalasan razvratan i bludan maloljetnicki zivot...
i dugme se raspalo...
izgleda mi da su me izdali... i upropastili mi blistavu karijeru...

posle sam se razocarao... i htio da postanem vozac formule 1...  posto mi je onaj ajrton sena iso na kurac... stalno nesto pobjedjuje...posle kad se zabio..
.odustao sam..jer fakticki nisam imao s kim da se takmicim...

i onda sam na moju srecu a na nesrecu mnogih..kroz moj zivot...
malo porastao...i poceo da boksam...   i naravno htio sam da postanem svjetski sampion ....i pre toga razvalim tajsona...   onda je on cini mi se postao sexualni vrebatelj.. i zaglavio u zatvoru zbog  sexualnog vrebanja...
i onda nisam htio da tucem one ostale..majmune po ringu al sam vredno trenirao...i ceka daon izadje...iz zatvora..da ga sa islama presaltam na pravoslavlje..

i onda sam naucio da vozim veliki motor..i htio sam da postanem...konkurent lorisu kapirosiju i da ga razvaljujem...na stazi... i u glavnom...nisam nista od toga posao...

jer sam stalno pravio sranja ... i tako sam za dlaku izbjegao razne zakonske sankcije predvidjene..za maloljetnike...
tako sto su me otac i djed spakovali u vojnu... i tu sam posto vrhunski kreten..a posle daljnim usavrsavanjem...postao i sam vrhunski psihopata....   i gad bezosjecajni ...



ne mislim..jer  nisam pogresio...
 .da se opet rodim....sve bi isto...samo malo bi pazio..i cesce drzao jezik za zubima..i na vreme isao na casove kontrole bijesa... i sigurno ....daleko bi dogurao...  


ne mora...ja volim istrazivati..i volim...svasta znati...i za sve volim sto znam dobro da radim..imati papir...
potvrdu da sam za to osposobljen...i sve ja to volim...to mu dodje neka nadopuna...sa onim kroz zivot sto sam zelio da radim..a nisam mogao... zbog onoga sto sam radio...cijeli radni vjek...

ali ako zelis..uspjeh u nekom zanimanju...ako tome tezis..da postignes vise..od odlaska na posao..i u banku po platu...svakako da se moras vezati za jedno i sve tome posvetiti i podrediti i sav privatni zivot,...samo tako ces biti dobar...u tome sto radis..mislim iznad prosjeka...pa sto i ne na vrhu...

sto je meni na pocetku zivota..tj na pocetku 20tih..bio jedini cilj...i smisao zivota..pa kad mis e zivot srusio ko kula od karata...i sve otislo u klinac..i kad sam preko noci ostao sam sa svojim poslom...shvatio sam neke stvari...
i...nikad vise mi nije padalo napamet....da cinim od sebe...roba... svog posla i zanimanja...

sve je to samo posao.. covjek nije njegov posao...i njegov zivot nije samo njegov posao...
i njegova porodica ne treba da zivi i trpi njegov posao...




pa bukvalno receno..jest..
svakim dahom naucis nesto novo...

znas kako kazu..nikad ne znas sta sve znas... ali uvijek znas sta ne znas...
pa i nije tesko uciti...

Ja сам као мали хтео да возим ђубретарски камион, ко зна можда ми се та жеља једног дана и испуни 

duvek sam htela da imam kafanu  nemam je jos uvek, radicu na tome mozda.. nekad 
zanimanje nemam i bolje se osecam kad ga nemam nego kad ga imam,  moja zivotna sreca i svakodnevne radosti i sitne obaveze su moje zanimanje u kom uzivam, od poslova samo oni gde ni od koga ne zavisim

sta god van toga navedenog mora da se radi, bez obzira je li radno mesto ili jednokratan posao, ja odradjujem i gusim se lagano 

Возити можда не, али за качење за један никад није касно. 

Pitali me kad sam bio mali šta bih voleo da budem kad porastem, ja reko penzioner...

Oduvek sam bio seronja...