Sta ste zeleli da budete kad ste bili mali?
policajac
Kako vam to sada izgleda?  
 
Da li mislite da ste pogresili u izboru sadasnjeg zanimanja?
Kog zanimanja?
Da li mislite da covek mora da se veze za samo jedno?
Ne


I da li je zivot stalno ucenje?
kako kome.

Kako kad  Svidi mi se neki posao, i onda bih to radio. Farbanje ograde na primer Tada sam bio baš mali. U principu i nisam nešto razmišljao o tome šta ću biti u dalekoj budućnosti, zanimao sam se nekim raznim stvarima koje su mi tada bile interesantne. Koje bi to moglo da bude zanimanje kasnije...bem li ga, nijedno, nešto hibridno
Suludo do OK
Ne, na vreme sam shvatio šta bih hteo da mi bude primarna delatnost. Nadam se da će i biti
Ne

Na neki način, da

Astronaut...

Izgleda mi isto kao i tada...

Ne...

Da....

Pop.
Pa po bradi bih verujem mogao da se promuvam.
Ne. Blizu mi je bila škola. Ostalo me nije preterano zanimalo i bilo je zabavno.
Zaaaa jednoooo... drvo? Pa ne mora.

Zavisi šta si.

Bitno da ja sad znam šta bih želeo da bidem.

Ja sam do sada imala svasta na pameti... ali.. svasta... od elektricara (posto me je drmnula struja) preko patologa (jer ne volim da pricam sa ljudima, ali .. eto... i to je medicina) do... nemam pojma... trenutno je otvoren konkurs za moje zanimanje...

Ono sto mi je zanimljivo je jako malo ljudi istraje u svojim zeljama i okrene se onome sto donosi pare... sto je sasvim legitimno, jer sam umesto gimnazije na nagovor svojih upisala strucnu skolu (ekonomija), a zatim i fakultet (pravo)... dva poprilicno unosna zanimanja, ako se dobro iskoriste...
Avaj... znanje imam... zelju da se bavim time... nemam...

Bas sam razmisljala sta je to sto me ceka, posto jasno definisano zanimanje nemam... onako.. free spirit momenat...

S druge strane, imam majku koja je obozavala svoj posao i danas o hemiji i svemu izvedenom iz toga govori sa beskrajnim zadovoljstvom...

Ono sto je zanimljivo... je da kod nas postoji taj momenat... kada zavrsis skolovanje u ranim dvadesetim... to je to.. nema mrdanja...
Ti si do kraja zivota lekar, pravnik, ekonomista, inzinjer, vozac autobusa... sta god..
Totalno je nemoguce da neko u nekom momentu digne kofere i kaze - ja hocu da se bavim umetnickim plivanjem, npr.

Природа се побринула и за, кад тај тренутак дође,  углавном си исцијеђен као крпа и можеш само да машташ о томе враћајући се кући са шљаке. 

Tekst potkrepio naslov. Pomislih da deca vecinom zele da budu politicari, kad ispade da tek poneko dete to iznese kao zelju...

Pa, sta ja znam... kazu da je andragogija nauka buducnosti...

Nisam imala nikakvu preciznu ideju, osim što sam se uvek divila jednom zanimanju i izdvajala ga jako od ostalih.
Arihitektama i svim tim ljudima sa papirčugama i preciznim crtanjem. I volela sam da maštam kako je cakano biti dečak koji prodaje novine na ulici, ali naravno ne u ovom veku  Mrzela sam pevaljke, političare, i sva ultra-mega popularna zanimanja. Uglavnom, znala sam šta mi ne pada na pamet.

Sasvim u redu. Nisam se gušila nekim nepotrebnim vizijama.

Donekle.

Naravno da ne.

Jeste učenje, ali ne verujem da je konstantno.