Jedino je u ljubavi na početku lepo, lako i bezbrižno. Tada se kao mala deca ispitujete, leptirići kruže stomakom, a dlanovi znoje...

Jedino tada, dakle, neka to bude recimo prvi mesec veze, vi zamišljate svog dečka u svim životnim situiacijama: kako vas prosi, kako izgovarate sudbonosno "da", na obali nekog egzotičnog mora, kako zajedno kupate bebu, jednu, pa drugu, pa već razmišljate o trećoj, pa svakog leta idete porodično na more, pa morate da kupite tada neki veliki porodični auto, pa uhvatite sebe kako po gradu gledate koji bi vam model najviše odgovarao kada sa svojim dragim budete imali dvoje dece...

Mi žene definitvno prednjačimo u maštanju... Ali se zato i brzo otreznimo, jer je dovoljan samo mali znak nepažnje da bi cela slika nestala sa ekrana... i onda, korak po korak preispitujemo sebe i kao mali mačići progledamo, ali i dalje ne vidimo kristalno jasno... Samo na početku je bajka, a sve posle toga je pravi film. Tada kao pravi reditelj vivisecirate sve delove istog i pravite scene za montažu sledećeg kadra...

Momenat otrežnjenja nastupa kada shvatite da vam za kvalitetnu vezu treba savršeno osmišljena strategija: od toga kako i kojim tonalitetom postaviti pitanje do toga da je i nepostavljane pitanja taktika. Ovo važi za oba pola, samo je najbolja ona koja na vreme počne. I onda se vi pitate kako li sam samo bila slepa i slabovida...

Nedavno smo u jednoj euforičnoj priči sa drugaricom grupisale muškarce po manama, pa smo raspredale o kategorijama i o tome koje mane dolaze u obzir za funkcionisanje u vezi. Dođosmo i do recepta kako racionalno, bez tuđeg saveta, prepoznati pravog: Pravi će biti onaj čije mane možeš da trpiš... Koliko kod smišljale način da dokažemo da ipak postoje oni bez mana, stvarnost nas je demantovala... onda je usledio tajac posle kojeg smo došle do još jednog surovog zaključka, a to je da muškarac bez mana postoji, ali on ne voli devojčice, a to mu je najveća mana.

Kako prolaze godine, tako mi devojke na naše potencijane bezmanske muškarce posmatramo kroz potpuno drugačiju prizmu. Skoro uvek preskačemo onaj deo kako nas negde na litici prosi, a mi u zanosu izgovaramo neko tamo DA... Sada odmah idemo na „meso“: kakav će otac da bude našoj deci i da nema neku naslednu bolest, da li je tip za kuću ili kafanu i da li će i gde će da troši danas sutra tu lovu koju zaradi... Bezmanski muškarci ne postoje, postoje samo do ludila fleksibilne žene....

Tekst: Jelena Koronsovac
Foto: Aleksandar Plavevski
Na dlanu