Kad će ta veridba?

Neke veze počnu veoma rano, već u srednjoj školi, i nastave se u toku fakulteta. Ako se partneri opredele da studiraju, naravno - mnogi će se posle srednje škole zaposliti. To su često lepe i stabilne veze, i u jednom trenutku, kada su oba partnera zavšila sa školovanjem i našla posao (kakav-takav), jedno od njih se upita: a kad će veridba? Kad ćemo se venčati? Zašto o tome uopšte ne razgovaramo?

U ovakvom sledu stvari, veridba i brak deluju kao logičan sledeći korak. Sa školovanjem je gotovo, nađen je posao, može nekako da se nađe gde da se živi - sledeći na redu je brak, zar ne? Ne uvek i, naročito, ne odmah.

Reč je o mladim partnerima, od 22-23 godine, ili tu negde. Dok jedno od njih razmišlja o braku kao o logičnom sledećem koraku, savršeno je moguće da ono drugo uopšte ne razmišlja u tom pravcu, već radije uživa u novostečenoj slobodi. Gotovo je sa školom, ima se nekakav izvor prihoda, ne zavisi se više u potpunosti od roditelja - jipi, živela sloboda! Takav stav ne znači da partner koji još uvek ne razmišlja o braku želi da raskine vezu i bude "potpuno slobodan", već samo da, uglavnom, još uvek nije spreman da se "skrasi" na način koji brak podrazumeva.

Šta učiniti u situaciji kad vi razmišljate o braku i deci, a vaš partner ili partnerka kao da i ne pomišljaju na to? Pre svega, ne smete ništa presirati. U nekom trenutku kada ste oboje opušteni, pokrenite temu braka, ali neobavezno, koliko da vaš partner ili partnerka znaju da razmišljate o tome. Ukoliko temu pokrenete dovoljno neobavezno, vaš partner ili partnerka neće pomisliti da su pod pritiskom da se smesta obavežu ili da smesta daju konačan odgovor - a svakako će se prijatno osetiti kad saznaju da razmišljate o "dok nas smrt ne rastavi" sa njima.

Bez žurbe! U ovakvoj situaciji, zaista ste oboje veoma mladi - ne nužno premladi za brak, ali svakako da ima vremena i za brak i za decu. Ubacite bubu u uvo partneru ili partnerki neobaveznom pričom o braku, a potom sačekajte da i oni budu spremni da se obavežu. Srećno!