Alo L0oDAk_zAUvEk sta se pravis pametna , paranormalne stvari koje covek izaziva a ne moze da objasni nazivamo magija...i sta tu ima da postoji ili ne postoji

Ma...ja sam cula za jednu novu mnogo strasnu sektu... zove se homeopatija... 

Rovaris i podrivas Aneice kao i uvek 

To mi je u opisu posla 

Са Јудаизмом започиње пад  политеизма и почиње успон монотеизма. Још је у старом Египту  постојао  покушај стварања једобожачке религије  када је фараон Акентон прогласио Сунце-Атон  за врховног и јединог  бога Доњег Египта.  Он је у славу овог бога подигао многе храмове и одрекао се свог божанског порекла у корист новг  бога.  Додуше, није баш најславније прошао у својој намери, одмах након његове смрти свештеници су вратили стару религију и уништили сваки могући траг његове владавине до ког су могли доћи
Док  је у политеизму магија била не само  дозвољена већ је била неопходни део религије и свакодневног живота људи, у монотеизму  је став према магији био потпуно другачији. Монотеистички бог осуђује магију, јер је магија увек нека врста покушаја човека да досегне божанске моћи.  Стандардна библијска објашњења су да користећи магију људи нарушавају ред који Бог уводи и покушавају да спознају ствари које нису њима намењене ( као што су прошлост или будућност). Монотеистички бог не трпи ривала, па чак и Сатана, као отелотворење зла, постоји само зато  што то Бог допушта.  У Старом завету постоји  наговештај да „прави верник не треба да допушта вештицама да живе“.( Друга књига Мојсијева22:18  . Па ипак, свештеници јерусалимског храма су вршили  прорицање користећи животињске изнутрице.
Данас је тешко направити дистинкцију између Хебрејске и кабалистичке магије. Како легенда каже, Кабала је божанска наука коју је Бог подарио Адаму када га је послао на Земљу.
Први кабалистички манускрипт датира из 7. века наше ере, а она сама се развила  ( тј.постала доступна јавности )  у периоду између 12. и 15. века н.е.  Након тог периода појављују се верзије попут хришћанске или муслиманске Кабале.
Хебрејска магија  се вероватно развила из египатске магије, пошто је хебрејско писмо у ствари поједностављени егиатски хијероглифи.  У Библији има много података о Мојсију  и његовим „египатским везама“.  Мојсије је свакако био највећи „ чаробњак“ у хебрејској магији, али он та своја знања и вештине није стекао мукотрпним учењем или вежбом већ  их је добио као изравни дар од Бога. Све што је чинио било је инспирисано Богом или је чињено због њега. Он је био пророк, не чаробњак. Пророци су често „чаробњаци“, али чаробњаци су ретко пророци.
Пре стотињак година Кабала је била тумачена као систем хебрејске религијске и мистицистичке философије.  Тек након разоткривања тајног магијског реда „ Златна зора“, откривено је да кабала има и окултну и магијску традицију.
Сама реч кабала значи  традиција или дословно „од уста до уха“.  Кабалистички ритуали и методи нису стављени на папир све до настанка „Златне зоре“. Кабала је од највеће важности за западњачку магију јер је већина ње базирана на концепту који је Кабала развила. Кабала учи да је сав видљиви свет проистекао из „Над бића“ и овај процес кабалисти описују дијаграмом под називом „дрво живота“ које се састоји од три колоне, 10 сефирота и једног скривеног сефирота. У Кабали Сефироти су 10 божијих објављења  (или вечна светлост Аин Соф Аур) у физичком универзуму. Називи сефирота су: KETHER (כתר) [круна], CHOKMAH (חכמה) [мудрост], BINAH (בינה) [разумевање] , CHESED (חסד) [мислост] GEBURAH (גבורה) [строгост] , TIPHARETH (תיפארת) [искупљење],NETZACH (נצח) [победа], HOD (הוד) [узвишеност], YESOD (יסוד) [оснивање], MALKUTH (מלכות) [краљевство].
Кабала приписује неке моћи сваком од сефирота и један од основа Кабале су методи за побуђивање ових моћи.Кабала сматра ово „дрво живота“ за дијаграм свемира (макрокосмос), али и за дијаграм човека (микрокосмос). Учење Кабале у скривеној форми, налази се у две главне  књиге.  Прва се назива Сефер Јецирах и она на симболичан начин описује „дрво живота“ и  значење слова хебрејског писма која су приписана свакој од стаза „дрвета живота“. Најстарија верзија ове књиге датира из VI века, мада се за њу тврди да потиче од најстаријег човека наЗемљи.  Друга важна књига је Сефер Зохар или „Књига сјаја/величанствености“.  Сефер Јецирах се налази на око 30 страна док се  Зохар састоји од 5 књига, на неколико хиљада страна. Зохар говори веома метафоричким језиком, потпуно неразумљивим за оне који нису прошли иницијацију.  Алистер Кроли је објавио делове кабалистичког учења која никад нису постојал у писаној форми.

eto sve je receno

Kao sto je napisala Livingston, kabala je uticala na razvoj drugih magijskih ucenja, medju njima raznih hriscanskih jeresi i gnosticizma, kao i cuvenog evropskog ucenja hermetike, a narocito na razna srednjovekovna tajna drustva. Najvazniji spis kabale jeste Tora (tj Mojsijeve knjige iz Starog Zaveta), u kojima je kako veruju kabalisti Mojsije sakrio tajno ucenje. Kabalisti veruju da se najsnaznija magija vrsi izgovaranjem tajnih imena Boga, od kojih je najmocnije ime od 72 slova (ali koje je valjda danas nepoznato), i pri cijem se izgovaranju ne sme napraviti nijedna greska, inace onaj ko ga izgovara umire. U kabali postoji 5 stepena prosvetljenja, koji se sastoje jos od 5, pa ovi jos od 5, dakle ukupno 125 stepena, kada se covek, dostigavsi poslednji, stapa sa Bogom.

Po kabalistickom predanju Adam je pre Eve imao zenu Lilit, koja je bila zla, ali sada ne mogu da se setim zbog cega, uglavnom prica kaze da je ona jednom prilikom izgovorila Bozije ime od 72 slova i uspela da ostvari zelju da joj izrastu krila. Potom je odletela u neku pecinu gde je imala seksualne odnose sa mnogo demona i iz tih odnosa su se izrodili zemaljski demoni, kao sto su recimo Satiri.

Najpoznatija magija kabale je stvaranje golema, koji se stvara na nacin kao sto je Bog stvorio coveka, tj od blata. Sad postoji vise pricica vezanih za golema, koko se oni razvijaju, kako mogu da sluze kao sluge itd, ali najzanimljivija mi je ona kada je neki kabalista ubio svog golema i pojeo ga, i cak je i dao savet kojim danom je najbolje golema jesti.

Није била зла већ није хтела да се покорава Адаму - хтела је да буде једнака - а главна чарка је настала око тога ко ће бити "горе" током сексуалног односа.


Какве везе имају сатири из Хеленске митологије са јеврејима и њиховом кабалом? 

Adam imao zenu koja se zvala Lilt - kuku mene grdan - pretvorices se u jalovu bukvu Boro moj .....

Evo sta je nasa Andja pisala na astrologiji o simbolici Lilta - crnog meseca

http://forum.burek.com/index.php/topic,55696.0.html

cisto da se bar malo oslobodimo hriscanskih bukvalnih tumacenja svega i svacega.....

Лилит је женски демон ноћи  за који  се верује да лети  около у потрази за новорођеном децом коју отима или дави. Она такође води љубав са мушкарцима и тако их претвара у Сатанине следбенике. Легенде о Лилит сежу јако далеко у прошлост. 
Рабински мит о Лилит који тврди да је Лилит била прва Адамова жена је очигледно повезан са сумерско-вавилонском богињом Белит, тј. Белили. За Кананите, Лилит је била Баалат, односно „божанска жена“. На плочи  из Ура који датира из  отприлике 2000. г.п.н.е. она је названа Лилак.
Једна прича каже да је Бог створио Адама и Лилит као близанце који су били спојени леђима. (веза-андрогино биће). Она је тражила да има иста права као и Адам, а пошто их није добила, разбеснела се и у бесу га напустила.  Ову причу прати и муслиманска легенда  да је Лилит, након што је напустила Адама, водила љубав са Сатаном и тако створила демона Ђин.
По другој верзији мита о Лилит, она је била прва Адамова жена, пре Еве. Адам је оженио јер  му је досадило да се пари са животињама, што је била уопбичајена пракса сточара на Блиском истоку, иако је Стари завет осудио ову праксу. Адам је покушао да примора Лилит да лежи испод њега током полног чина, али Лилит није желела да прихвати доминацију мушкарца. Проклела га је и побегла у своју кућу крај  Црвеног мора.
Адам се пожалио Богу који је онда послао три анђела по имену Санви, Сансави и Семангелаф да врате Лилит у рај. Лилит је клетвом одбила анђеле. Док је живела крај Црвеног мора, водила је љубав са демонима и рађала стотињак демонске деце на дан. Анђели су рекли да ће јој одвести децу ако се не врати у Рај, Адаму. Пошто се није вратила, кажњена је, а Адам је добио нову жену-Еву.
Постоје  тумачења по којима су Лилитина плодност  и сексуалне аспирације референце које указују на то да је она мајка досељеничких племена која су се бавила пољопривредом, који су се опирали инвазији номадских племена, чији је представник био Адам.
Неки су  мишљења да постоји веза између Лилит и етрурског божанства Ленит, која нема  лице и чека на вратима подземног света заједно са Еитом и Персипнеи (то би биле Хеката и Персефона). Та капија подземног света се зове јони и лили што значи „без лица“.
Иако је Лилит нестала из каконске Библије, њене кћери Лилим су прогањале људе и хиљаду година касније. Добро је познато да су чак и у Средњем веку Јевреји правили амајлије како би се заштитили од Лилит која је долазила мушкарцима у сан, водећи љубав са њима и тако проузрокујући ноћне полуције. 
И Грци су усвојили веровање у Лилим, називајући их Ламиае, или кћери Хекате. Хришћани су такође усвојили ово веровање, називајући их  блудницама из пакла.   Свештеници су спавали са рукама везаним изнад главе да случајно не би у сну подлегли њиховим чарима.
Иако је највећи део легенде о Лилит настао из јеврејског фолклора, њени описи  се појављују у иранским, вавилонским, мексичким, грчким, арапским, енглеским, оријенсталним, чак и у легендама северноамеричких Индијанаца. За њу се везују и ликови краљице од Сабе и Јелене тројанске. И Зохар, основна књига Кабале, описује како њене моћи нарастају док чека пун месец.