"Ne bi valjda četnici napadali grad da je bio njihov."

A što da ne? Srbi su "napadali" i Prizren i Skoplje 1912. kada su oslobađali stare srpske zemlje od Turaka. U njima je bila turska vojska, pa ih je valjalo isterati je iz tih i drugih srpskih gradova. Sama činjenica da Dubrovnik nije pao svedoči o tome da je srpski. Kako može srpski grad da padne?
Posebno ako su branioci Srbi katoličke vere. Nema šanse da ga drugi Srbi osvoje. Može biti samo nerešeno. Nije ga mogao osvojiti ni car Dušan sa silnom vojskom, pa ne mogu ni današnji Srbi. Jer ga Srbi brane.

Ivan je srpski prihvatljivo ime kao Jovan, puna Hercegovina i Crna Gora Ivanovića i Ivaniševića Srba

Najbolje mi je bilo kad je jedan "hrvat" meni rekao da smo bili zli jer im nismo davali da pisu imena i prezimena onako kako treba? Ja rekoh pa dobro kako se prezivas on rece Resenzweig... Izvorno hrvatski... 

izvorno hahahaha ružina grana, pa taj ne da nije hrvat nego nije ni švaba.

Ovo možda i nije smešno, eto kako im je nastao "pravopis"...par kompleksaša sa zapadnajčkim prezimenima se naljutilo i izmislilo pravilo.
Sad kad razmislim...ipak jeste smešno.

Bošković je bio Hrvat, kao i Gundulić. U Dubrovačkoj Republici nikada nije živio ni jedan jedini Srbin. Poslije se doselila šačica.

O Boškovićevu hrvatstvu... U pismima sestri Anici (Anna) govori joj kako nije zaboravio hrvatski jezik. Kad je bio u Beču 1757., uočio je hrvatske vojnike kako idu na bojište u tijeku Sedmogodišnjeg rata i odmah otrčao da ih vidi, želeći im "Božju pomoć" po starom hrvatskom običaju. Dok je živio u Parizu, svjedočio je jednoj vojnoj paradi, te kad je opazio hrvatsku jedinicu iz Dubrovnika izgovara: "Evo ih, moji hrabri Hrvati! " A Gundulić je najveći hrvatski pjesnik čiji je doprinos stvaranju hrvatskoga kniževnoga jezika nemjerljiv.

Ovo je bilo osnovno da sami znate. Sad bi bio red raspravljati o nečemu što je sporno. Hrvatstvo Dubrovnika nije. Ja sam Dubrovčanin (Hrvat), definitivno više znam o svom gradu kroz čiju staru jezgru prođem svaki dan od vas koji ste vjerojatno o Dubrovniku samo čitali.

Teško da bilo šta vama na reč možemo da verujemo, jer ste kao i vaši pokrovitelji nacisti skloni dopisivanju i prepravljanju istorije. Bez uvrede.
A pošto mi ne odgovaraš na pitanje probaj na ovoj adresi http://translate.google.com/da ga prevedeš pa ćeš razumeti, kužim da ne znaš šta te pitam.

Pogledaj ti sta je pisao hrvatski istoricar Natko Nodilo i sve ce ti biti jasno...

Ako misliš na ovo:
 У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивијека, говорило се српски: говорило - како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.“
(Натко Нодило, „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“, ЈАЗУ, Загреб, 1883, свеска 65, стр. 92–128.)
to se ne važi. 
Čovik je umra 1912, nije imao prilike postati ustaša. 

Upravu si, nije imao vremena.

Inace ima dosta tih starijih tekstova koji pobijaju vise od pola danasnje hrvatske istorije, al dzaba sve to kad nijedan hrvat to nece prihvatiti...
Dovoljno je reci da je tamo neki papa Dubrovcane nazivao Srbima, al ajde sad objasni ti hrvatima da to nije cetnicka propaganda!