Za bekuta sam čitao da mora imati kompjutere da ga održavaju u letu, da je to jako zahtevno,
a ovde vidim da je avon još pre 60 godina imao "okrenuta krila" da li je to samo meni čudno 

za slike

Woody, evo za tebe: prevod citave sage.

Ju 287V-1 je bio ostecen u bombardovanju fabrike Junkers i krajem rata Junkers je radio na Ju 287V-2 varijanti sa sest turbojet motora, po tri ispod svakog krila. Ovaj avion je trebalo da razvija 800 km/h i da nosi do 4 tone bombi. Njegova tezina pri poletanju je bila 21,200 kg.


Sovjetski prototipovi:

1.) Konstruktorski tim iz Dessau-a (OKB-1).

Zadatak ovog tima je bio da razvije bombardere Ju 131 i 132, jurisnike (ground-attack aircraft) Ju 126 (u dokumentima oni su obicno oznaceni kao EF-131, EF-132, i EF-126, od Entwicklungs Flugzeug-"Eksperimentalna letilica"), mlazne motore Jumo 004 i Jumo 01, kao i dizel motor Jumo 224.
    Da bi ispunio ove zadatke tim OKB-1 je podeljen u dva dela: deo za letilice i deo za motore.
Deo za letilice je imao 433 zaposlenih - 276 konstruktorskom birou i 157 ljudi zaposlenih u istrazivackim laboratorijama.
U delu za motore bilo je 402 zaposlena - 235 u konstruktorskom birou i 167 u istrazivackim laboratorijama.
Sve u svemu bilo je 2992 zaposlenih u fabrici u Dessau-u u Maju 1946, ukljucujuci 20 predstavnika Ministarstva Avioindustrije SSSR-a.
   
B. Baade je imenovan za glavnog konstruktora odelenja za letilice, sa mesecnom platom od 2000 maraka, a inzinjer aerodinamike F. Freitag bio je njegov zamenik.
P. N. Obrubov, inzinjer ruske fabrike Br. 240 koji je dosao u bivsu Junkers kompaniju iz SSSR-a u Aprilu 1046, bio je sef odelenja za letilice.
Dr. Scheibe, bivsi sef Junkersove sekcije za testiranje klipnih motora predvodio je odelenje za motore.
Nezavrseni Ju 287V-2 postao je osnov za prototip mlaznog bombardera EF-131. F. Freitag i Hans Wocke bili su odgovorni za njegov razvoj a  B. Baade je vrsio nadzor svega.
Kako u Dessau-u nisu nadjeni nikakvi nemacki crtezi i dokumentacija vezana za sprovedene testove sva dokumentacija morala je biti rekonstruisana (ponovo uradjena). To je produzilo napore, ali bez obzira na to, u januaru 1946 pripreme za sklapanje prototipa su pocele. Neke komponente (posebno sekcije krila) uzete su sa Ju-287V-2 ali vecina toga je nanovo uradjena. Rad je bio intenzivan i stalo se kada su napravljena tri primerka: dva za testiranje u letu (V-1 i V-3) i jedan za testove cvrstoce (V-2).
    U maju je pocelo testiranje modela u aerotunelu. Istovremeno vrsena su testiranja rada motora na specijalno napravljenom nosacu za testiranje.
    U julu aviona u pravoj velicini (mockup) je bi spreman i komisija vazduhoplovstva na celu sa generalom V.A. Ushakov-om na celu je dosla u inspekciju.
Komisija je izvukla sledece zakljucke:
"EF-131 mlazni bombarder je zanimljiv za ratno vazduhoplovstvo i mogao bi se koristiti za istrazivanje i osvajanje: leta, pilotiranja i ratne upotrebe sa velikim brzinama i na velikim visinama, kao i za sticanje iskustava u upotrebi mlaznih bombardera..."
Komisija je takodje preporucila da se poboljsa naoruzanje kao i sistemi odbacivanja poklopca kabine i izbacivanja sedista.
    Mesec dana kasnije, prvi EF-131 (V-1) je bio spreman

 
2.) Konstruktorski tim u SSSR-u:

    Razvoj EF-140 je poceo 1947 kao inicijativa B. Baade-a i nakon inspekcije aviona (mockup-a) u 1948, vlada je odobrila rad. Iskoristen je drugi letni prototip EF-131 u izgradnji ovog aviona tako da je to ubrzalo izradu. U septembru 1948 avion je bio potpuno spreman za let.
    Petog oktobra toko drugog leta, otkriveni su neki defekti na motorima. Takozvani "automatski merac protoka goriva" montiran na AM-TKRD-01 motor nije bio zadovoljavajuci i pokazalo se da je veoma tesko rucno kontrolisati potisak motora. Motor je spontano menjao rpm i avion je trzao i poskakivao u letu. Nakon sedmog pokusaja testovu u letu su morali biyi zaustavljeni.
    1949 motori su zamenjeni i testovi u letu su nastavljeni. 24. maja testiranje motora je zavrseno. Avion je dosegao brzinu od 904km/h i dolet od 2000 km.
    Iz nekog razloga (verovatno u vezi sa uspesnim testiranjima taktickog bombardera Tu-14), nije nastavljeno zvanicno testiranje EF-140. Umesto togha u maju 1948 OKB-1 je dobio zadatak da konvertuje ovaj prototip u izvidjacki avion dalekog dometa (long-range reconnaissance aircraft). Ova verzija je oznacena kao "140 R".
    Da bi dosegli zahtevani dolet (3600 km) i visinu (14100 m), avion je bio opremljen sa novim VK-1 motorima sa vecom iskoristljivoscu goriva, koje je konstruisao V.Ya.Klimov (modifikacija britanskog Nene-1 turbojet motora). I jos, raspon krila je povecan sa 19.4 na 21.9 m i dodati su spoljnji rezervoari goriva montirani na krajevima krila, sto je povecalo kapacitet goriva na 14000 litara.
    Avion je bio naoruzan sa dve obrtne kupole sa 23mm uparenim topovima, daljinski kontrolisane elektricnim putem. U slucaju da gornji strelac bude onesposobljen, njegova kupola je mogla biti povezana nisanom i sistemom paljbe donje kupole.
    "140-R" je bio opremljen sa opremom za dnevno i nocno izvidjanje (foto kamere, osvetljavajuce bombe itd...) koja je bila smestena u prednjem delu odelenja za teret (cargo bay) i u zadnjem delu trupa.
    Prvi let izveden je 12 oktobra 1949, a drugi 20 oktobra. Oba leta su bila prekinuta zbog zabrinjavajucih vibracija krila i avion je vracen u fabriku.
    Testovi su nastavljeni sledeceg proleca, nakon strukturalnih izmena. Testovi su opet zaustavljeni nakon drugog leta 24. marta iz istih razloga. Dovedeni su specijalisti iz TsAGI instituta da rese problem. Zakljuceno je da do "landaranja" dolazi ,iz nekog razloga, zbog rezervoara koji su na krajevima krila. 18. jula 1950 svi radovi na 140-r su zaustavljeni odlukom vlade.

    Ista odluka zaustavila je i testiranja varijante "140-B/R" koja je mogla biti upotrebljena i kao izvidjac i kao bombarder. B. Baade-ov OKB je dobio zadatak da ga razvija u augustu 1948. Avion se razlikovao od "140-R" uglavnom po tome sto je imao razlicit "filling". Sistem kontrole paljbe je bio poboljsan i posada smanjena na 3 clana. Planirano je da avion ima dolet od 3000 km, maks. brzinu od 866 km/h, plafon leta 12000 m sa teretom bombi od 1500 kg, i kapacitet goriva od 9400 litara. Do vremena kada je odluka vlade o obustavljanju testova doneta, avion je bio izgradjen i delimicno testiran na zemlji. To je bio zadnji avion sa krilima sa obrnutom strelom u SSSR-u.
    Nakon neuspelih testova "140-R", TsAGI specijalisti su zakljucili  da je nepozeljna upotreba takvih krila u proizvodnji aviona.

Pozdrav

@ Papalu..............

Hvala druze , a evo naleteh na jos jedan snimak Ju 287 V1 i to u letu (sl.1)
sl.2: je izgleda Ju 287 V2 (tj. verovatno je to vec EF 131, ali ko ce biti siguran? , ) za vreme letnih testova u Moskivi (Ramenskoje).
sl.3: snimak tipicna tri motora (fajl je oznacen kao Ju 287v3 ??? , kao i profil sl.4 - o toj verziji Ju 287 V3 ne znam jos nista tj. na sta se to V3 odnosi, ako nadjem postovacu)
Ostalo su kontura, crtezi, jedan interesantan prikaz citave geneze ruskih projekata nastale od Ju 287, i jos jedan umetnicki prikaz EF 131 (takodje fajl oznacen kao Ju 287 V3 ??? ).

Papalu da te nama trebalo bi te izmisliti.

Eh trudim se;
a pazi evo i nekih varijanti koje i ne znam koje su:

sl.1(vec sam postovao),2 i 3:  varijanta sa po dva motora ispod krila i po jedan na trupu, napred, sa strana kabine.
sl.4: crtez mistel varijante sa Me 262.

Isto tako i zadnja fotografija na tvom prvom postu - varijanta sa po jednim motorom odozgo na krilima i po jednim na trupu napred sa strana kabine, potpuno mi je nepoznata.

Trebalo bi pronaci kako se zovu ove varijante( )

A na fotografijama sl.5, 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12 su modeli aviona radjeni za ispitivanja u aerotunelu, redom : EF 55, EF 56, EF 57, EF 58, EF 59, EF 66, EF 68, EF 122.

sl.13: model EF 131
sl.14: model Ju 287 verovatno V1

A evo i crteza EF 132. Gde je ovaj projekat razvijan (u samoj Nemackoj krajem rata ili kasnije u SSSR-u) ne znam,??? - eto teme za istrazivanje.
Tu su i umetnicki prikazi, od koji su zadnja fantasticna dva delo Marek-a Rys-a iz 2001 (pogledati na Luftart46, sigurno ga tamo ima).

Arado je vec bio u operativnoj upotrebi, prvi mlazni bombarder

Arado? Naravno da jest, nema tu spora. Trebalo bi o njemu otvoriti temu (ne znam da li je vec bilo). Ne znam da li je i Arado imao neke varijante sa obrnutom strelom krila, ali mislim da je ovaj avaion jedini bio ovakav - obrnuta strela krila, bocni motori napred i tako to.
Mozda gresim?