Bastion je tecniji sto se tice akcije. Ovde je na "poteze" tj. zaustavljanje vremena i veliki broj abilitya kao u rpgu.

Ono sto mi je kod Bastiona ostavilo utisak je da sam sve "challenge" tj. "achievmente" zavrsio, jer su bili zanimljivi a igra smooth. To nisam uradio ni u jednoj igrici.

Sto se tice art style-a bastion je na fazon prirodnih materijala, fantasy.. a Transistor digitalni future svijet.

Transistor je  razradjeniji vizuelno, bas je vau. Naravno to ne oduzima unikatni sarm Bastionu.
A ni jedna igra ne pada u kliseje zanra (dal fantasy, ili sf) vec su vrlo autenticne.

I oba su neki apstraktni svjetovi "ni na nebu ni na zemlji"

--
Dopisacu jos kasnije, skoro sam poceo.

--
Nesto neobicno je da su uobicajeni mehanizmi i fraze iz drugih igara kao sto je "save game" ili nazivi napada, neprijatelji izmjenjeni. Tako da malo treba dok se skonta sta je sta u odnosu na klasiku.
I ok je, za promjenu.

Od dame u nevolji do lovca na glave


Ženski likovi u video igrama nisu više ograničeni na uloge nejakih žrtava, koje čekaju da budu spasene. Muzej video igara u Berlinu pokazuje da one, kada zatreba, mogu (i te kako) biti i opasne heroine.



Džon Marston vija lasom i cilja. Hvata svoju metu, ženu, baca je preko svog konja i galopira do obližnjih šina. Ženu zatim polaže na šine i čeka da naidje voz. Ona se bori ne bi li se oslobodila, ali bez uspeha. Voz dolazi i prelazi preko nje. Krv prska na sve strane dok se reč „uspeh“ trijumfalno pojavljuje na ekranu.

Na sreću, ova užasna scena ne dolazi iz života, već iz video igre „Red Dead Redemption“, gde igraču svaka smrskana žena donosi poene. Sa druge strane, ako ubijete muškarca poena nema. Iako izrazito okrutna, ova igrica ukazuje na činjenicu da je mali izbor ženskih likova u video igrama. One su ili žrtve koje je potrebno spasiti ili su oskudno odeveni likovi prenaglašenih oblina, prenosi Dojče vele.


Dama u nevolji

Medijska stručnjakinja Anita Sarkesian prati ženske likove u popularnim medijima. Na svom video podkastu „Feministička frekvencija“, ona predstavlja različite ženske uloge u računarskim igricama. Jedna od standarnih jeste „devica u nevolji“, gde je žena predstavljena kao slaba, glupa i neefikasna. Sarkesian finansira svoj serijal preko Interneta, gde je uspela da skupi 150.000 dolara, mnoge pohvale, ali i uvrede. Pornografski materijal je postavljen na njenu stranicu na Vikipediji, čak je i napravljena igrica u kojoj njen lik šamaraju. Kritikovali su je i da je pristrasna u komentarima jer se šminka i navodno mrzi video igrice. Drugi pak kažu da je cela diskusija o igricama preterana, jer su one ipak „samo za zabavu“.




O Bože, igrao sam ženski lik!

Organizatori izložbe „Vodeća dama“ (Leading Lady) u Berlinu krenuli su drugim putem, prikazujući igrice u kojima dominiraju jake žene.

„Neko se fokusira samo na negativne primere. Mislim da je interesantno nepristrasno pogledati žene u video igricama i zapitati se koje uloge su njima namenjene“, kaže jedna od kustoskinja Marša Tobe. Zapravo, postoji dosta igrica u kojima žene nisu predstavljene kao bespomoćne žrtve. Ova izložba pokazuje osam video igara, različitih žanrova i zemalja porekla. Među njima je i pucačka igrica „No One Lives Forever“ sa tajnom agenticom Kejt Arčer i akciona avantura „Beyond Good and Evil“ sa odvažnom reporterkom Džejd. Najstarija igra je i najnapetija - „Metroid“ iz 1986. godine. U njoj igrač vodi lovca na glave Samus Aran kroz svet piksela. Tek na kraju igre Samus skida svoj šlem i otkriva da je žensko.

„Voleo bih da mogu da vidim sve te muškarce koji su igrali ovu video igricu i ispred svojih konzola shvatili: ‘O, Bože, pa ja sam bio žena!’“, kaže Tobe smejući se i nastvalja: „Najinteresantnije je zapravo pitanje zašto je automatska pretpostavka da je lik koji si igrao muško?“


Stara i nova Lara



Da li je to zato što se hrabrost i borlilački duh generalno pripisuju muškarcima? Jedna od najpoznatijih heroina video igrica poseduje upravo sve te "muške kvalitete". Reč je o Lari Kroft. Od 1996. godine ona skita kroz serijal „Tomb Raider“. Kroz stare hramove i divlje džungle, ona kruži na motoru, ubijajući protivnike i divlje životinje. Dokazuje da video igrice sa vodećim ulogama heroina mogu da budu uspešne. A muškarci se ovde izgleda slažu.

To je možda, na prvom mestu, zbog njene atraktivnosti. Tu ne treba prevideti činjenicu da je tokom godina njen izgled postao manje seksipilan, a više prirodan. Njene grudi su se smanjile, a umesto kratkog šorca ona sada nosi farmerke. Ipak, stara verzija Lare ima više poklonika. Upravo statue dve Lare krase ulaz berlinskog muzeja:

„Nova Lara nije toliko popularna kod muškaraca kao stara. Kada slikaju svi slikaju staru Laru“, primećuje Tobe. Postoje i kontroverze kada je reč o ulozi nove Lare. Prvobitno ratoborna devojka postepeno je prerasla u jaku ženu.


Kada dama spašava heroje

Posetioci izložbe, a to su većinom muškarci, uglavnom zastupaju pragmatični pristup. „Izložba svet video igara približava ženama“, kaže jedna od njih. On dodaje da za njega nije bitno da li igra muški ili ženski lik već da li je priča dobra ili loša. Iznenađeno naglašava i da, uprkos pozitivnim kritikama, serijal „Beyond Good and Evil“ nije naišao na dobar odziv kupaca.

Ista sudbina zadesila je i naučno-fantastičnu igricu „Remember Me“, u kojoj se pobunjenica Nilin bori protiv umnožavanja misli. Francuska produkciona kuća Dontnod imala je problema da nađe izdavača za ovu igru. Oni su uglavnom zadržali stav da žena u glavnoj ulozi jednostavno „ne funkcioniše. Jedan od neobičnih likova ove izložbe je staromodna „dama u nevolji“, princeza Pič iz serijala „Super Mario“. Poslednjih 30 godina ona je u zatočeništvu Donki Kong-a, a Mario pokušava da je spase. Uloge su bile zamenjene 2006. godine, kada su Mario i Luiđi kidnapovani, a Pič, obučena u svoju karakterističnu roza haljinu, ima zadatak da ih oslobodi. Pokazalo se da i princeze znaju da budu žestoke - kada zatreba.

Izvor: B92

Istraživanje pokazalo: Polovina gejmera su žene


Nedavna studija koju je sproveo NPD otkrila je neke iznenađujuće detalje kada su u pitanju PC gejmeri, ali treba imati u vidu da je sprovedena samo na teritoriji SAD.



Naime, studija je pokazala da je prosečna starost PC gejmera sada 38 godina, a da su čak 49 odsto njih žene. Informacije su prilično intrigantne, ali budući da se radi o poznatoj kompaniji, NPD, one su svakako legitimne.

Kako oni kažu, većina ljudi koji su započeli svoj život igrajući Super Mario, ostala je u svetu PC igara. Naravno, teško je tačno prikazati pojedinačne navike u industriji koja ima milione članova, ali je NPD sproveo istraživanje na zavidnom broju od 6.000 ispitanika.

Oni koji sebe smatraju PC gejmerima, provode po šest i po sati nedeljno igrajući igre, a izveštaj je dalje klasifikovao gejmere u tri podgrupe u zavisnosti od vremena provedenog u igranju igara.

Prema toj podeli, povremeni gejmeri čine 56 odsto tržišta, dok oni koji spadaju u "srednju" kategoriju zauzimaju 24 odsto tržišta a preostalih 20 odsto odlazi na "okorele" gejmere. Istraživanje je pokazalo da su povremeni gejmeri gotovi svi žene, dok su u poslednjoj kategoriji muškarci u gotovo 100 odsto slučajeva.

Izvor: B92