Dobra improvizacija sa stipaljkama

Ma, stezes samo cime stignes

Malo sam ga presao veoma razredjenom crnom (sl.1-3). koja je usla u ureze i pokazala gomilu mojih frljoki i gresaka (crvene strelice i krugovi na sl.2). Onda sam resio da ce ceo avion biti obojen aluminijumom (sl.4-6) tako da gde god zagrebem posle moze da se vidi Al trag, pa tako "puknuh" jedan grubi sloj aluminijuma, kojeg valja smirglati. E, za to mi treba air brush!
No, nema veze. Petljam nesto i muljam.
He, ovi urezani paneli (makar su ovi moji neprecizni i aljkavi) daju jednu sasvim drugu sliku - cak ovako jos grubo, krilo izgleda bas pravo avionski, pogotovo kada se slika kontra odbljesku od sunca (sl.6)

I dalje eksperimentišem sa aluminijumom - ništa novo, evo zato malo teksta o avionu.

Početkom Drugog svetskog rata , nemačkom ministarstvu vazduhoplovstva (Reichsluftfahrtministerium, skraćeno RLM) bilo je očigledno da je Ju 88 avion sa velikim zaslugama. Zapravo, njegova izuzetnost je donekle i bila smetnja za Junkers, jer se smatralo da je bilo kakav važniji razvoj ovog aviona nepotreban. Na samom početku razvoja programa, u januaru 1926. kompanija Junkers je dala prve skice Ju 85B i Ju 88B sa promenjenim prostorom za posadu, skroz zastakljenim prednjim delom trupa, glatkog, aerodinamičnog oblika, bez izdvojenog vetrobrana. Ova dva dizajna su razvijena i projektovana  sa novim, snažnijim motorima, kao što su BMW 139 i Jumo 213.
   Junkersu je dopušteno da isproba ovaj novi prostor za posadu tako što će da napravi jedan jedini Ju 88B i s njim započne program probnih (test) letova početkom 1940. Osim što je imao BMW 801 zvezdaste motore od 1194 kW (1600 ks), sve ostalo na Junkersu Ju 88B ostalo je isto kao na
Ju 88A, iako su dodati nosači za bombe ispod delova krila u napolje od vazdušnih kočnica za obrušavanje. 1940. godine Junkers je takođe proizveo 10 pre-produkcijskih Ju 88B-0 aviona, ali, iako su se oni pokazali efikasnim i popularnim među pilotima, razmotreno je i odlučeno da nema smisla remetiti proizvodnju Ju 88A. Avioni Ju 88B-0 su prepravljeni u izviđacke (reconnaissance) aparate; nosači bombi su uklonjeni, a obezbeđeno je više mesta za gorivo u trupu umesto skladišta za bombe.
Jedan avion je modifikovan tako što je dobio drugačiju, različitu, verziju BMW 801 motora i leđnu kupolu sa  MG 131 topom. Ovaj aparat, označen kao Ju 88E-0 je bio korišten za razne testove tokom 1941.
   Što se budućnosti tiče, sve nade su počivale na avionu zvanom "Bomber B". Takmaci za ovaj program na kraju su se sveli na tri: Do 317, Fw 191 i Ju 288. Do jeseni 1942. bilo je sve jasnije da ni jedan od ovih programa ne može da proizvede nešto, što bi Luftvafe mogao da koristi na duže vreme. Ova činjenica  je doprinela da se stavi jak naglasak na mogučnost poboljšavanja postoječih aviona, a ni jedan nije bio bolji kandidat za to od Ju 88. Junkers nikada nije potpuno prestao sa razvijanjem takvih poboljšanja i uspeo je da napravi bitne izmene u konstrukciji (airframe), koje su poboljšale upravljanje pri maksimalnoj ukupnoj težini aviona.

Menjanje izgleda Ju 88

Ju 88 V27, koji je leteo u septembru 1041. imao je konstrukciju koja podseća na Ju 88E-0, ali sa produženim vanjskim delovima krila i njihovim novim suženijim krajevima, tako da se raspon krila povecao od 20m na 22m (65,6ft na 72,2ft).
Ju 88 V44, koji je leteo u prolece 1942, nastavak je poboljšanja u vidu proširenog repnog dela, povećanja raspona horizontalnog repnog stabilizatora, povećanja repnog vertikalnog stabilizatora i kormila u gotovo pravougaoni oblik  (ovakav rep će kasnije biti prilagođen za Ju 88G noćni lovac, anovo krilo za Ju 88G-7)
   U oktobru 1942, donesena je presudna odluka da se preuzme deo osoblja sa projekta Ju 288 i uključi, zajedno sa svim punim razvojnim sredstavima i kapacitetima, u projekat razvoja Ju 88, koji je dobio oynaku Ju 188. Kao baza za razvoj izabran je Ju 88 V44, koji je shodno projektu dobio oznaku Ju 188 V1. Do januara 1943, drugi prototip je bio u vazduhu u fabrici u Bernburgu, koja je bila izabrana za centralno mesto sklapanja Ju 188 (Dessau je ostao glavni projektni centar). U ministarstvu vazduhoplovstva (RLM) donet je dekret da inicjalna produkcija Ju 188A-0 bude bombarder, sposoban i za ravno i za obrušavajuće bombardovanje, opremljen istim letvastim vazdušnim kočnicama za obrušavanje i automatski otvarajučim stajnim trapom kao kod Ju 88A. Dalje, RLM je postavio uslov, kako bi se izbeglo kašnjenje usled nestašice motora, da se u Ju 188 ugrade ili BMW 801 ili Jumo 213 motori, svaki u obliku zakovicama montiranog  pogonskog jajeta, uz minimum modifikacije.
   Prvi produkcioni avioni koji su izašli iz proizvodne linije, bili su, u stvari, Ju 188E-0 i Ju 188E-1, zato što su imali BMW motore (A serije su bile sa Jumo 213 motorima). Ju 188E-0 i Ju 188E-1 su ušli u upotrebu u Ekdo d.Lw 188 i KG 6 u maju 1943, a prva grpa koja je bila operativna bila je I/KG 6, koja je započela tragačke misije (Pathfinder role) 20. oktobra 1943. Krajem iste godine, proizvodnja Ju 188, toliko dugo ignorisana, sada je bila u punom zamahu. Fabrika u Bernburgu isporučila je 283 aviona, linije za montažu bile su u pogonu u fabrikama ATG (u Lajpcigu) i Siebel (u Halle-u).
   U stvari, postojale su razlike, ne samo u motorima, između ove dve inicijalne verzije. I Ju 188A-1 i Ju 188E-1 bili su srednji bombarderi sa 4 mesta za posadu, iste konstrukcije sa koje su uklonjene vazdušne kočnice za obrušavanje, kao i automatski otvarajuči stajni trap (bombardovanje u obrušavanju se više nije zahtevalo). Leđna kupola je bila glavna razlika; A serije su imale EDL 151 sa topom MG 151/20, a  za E serije je u originalu bilo predloženo da imaju EDL 131 sa  MG 131 kalibra 13mm. Generalno, A serije su imale malo bolje performanse, pogotovo kada je korišten MW50 sistem za pojačanje snage. Ju 188A-3 bio je torpedni bombarder sposoban da nosi dva LT 1B ili F5b torpeda ispod unutrašnjeg dela krila, a imao je duguljastu izbočinu duž desne strane prednjeg dela trupa za smeštaj opreme za nišanjenje i upravljanje torpedom. Ekvivalentna ovoj, ali sa motorom BMW, bila je verzija Ju 188E-2, koja često nije imala leđnu kupolu. Obe verzije i A-3 i E-2 su često nosile protiv-brodski radar FuG 200 Hohentwiel.
   Na početku programa, Junkers je predlagao ugradnju daljinski kontrolisane repne barbete sa ugrađenim parom MG 131Z topova od 13mm. Ova složena i teška instalacija bila je ugrađena u Ju 188C-0  (prerađena A.0 varijanta) i iaprobana u letu. Pokazalo se da nepreciznost nišanjenja i nepouzdanost čine ovu šemu neisplativom. S druge strane, hitna potreba Luftwaffe-a za izviđačkim avionom visokih performansi, dovela je da se mnogi zapčeti Ju 188A završe kao Ju 188F-1 i Ju 188F-2 (radarima opremljen mornarički avion). Motori su bili BMW 801D-2 ili BMW 801G-2 od 1268 kW (1700 ks). Dalji razvoj aviona sa BMW motorima imao je za cilj prevazilaženje slepe tačke u odbrambenom sistemu aviona, a to je prostor direktno iz repa aviona. Odbacivši FA15 barbetu, u Junkersu su razmišljali o postavljanju o repnom topu kojim bi upravljao čovek. Jedna mogučnost je bila da strelac leži na prsima pucajući iz jednog  topa MG 151 oslonjenog u jednoj tački tako da može da se pomera u svim pravcima. Ovo je zahtevalo minorne strukturalne promene. Ideja je odbijena u korist FA15 barbetekoja je prilagođena tako da u nju može da se uvuće (ali teško izvuće u kritičnoj situaciji) strelac manjeg rasta i rukuje dodatim MG 131 topovima. Tako je dobijen Ju 188G-0, koji je veoma ličio na varijantu C-0, ali je vatreno polje ovakve kupole bilo veoma ograničeno. Na kraju, Luftwaffe je odbio ovo rešenje i Junkers je pritisnut da ponovo uloži napore u rešenje sa FA15 barbetom, što je trebalo da se primeni na proizvodnji bombardera Ju 188G-2 i izviđačkog Ju 188H-1. Naposledku su ovi projekti prevaziđeni razvojem generalno superiornijeg Ju 388.

Borbeno iskustvo.

Junkers nikada nije uspeo da obezbedi adekvatni i potpuni odbrambeni sistem za JU 188. Od početka Bitke za Britaniju u leto 1940. bilo je očigledno da vrsta brzog bombardera, kakvog je  zamislio Luftwaffe sredinom tridesetih godina, i koji je proizveden u ogromnim količinama, nije mogla opstati u susretu sa modernim borbenim avionima. Razmatrana i užurbana poboljšanja (kao što su EDL kupole sa topovima) su bila isprobavana, ali do kraja rata avioni u ovoj klasi bili su izloženi velikoj opasnosti na bilo kom delu neba gde bi saveznički lovci navalili.

(prevedeno sa fotokopija koje dobih uz maketu - iz neke je knjige ili časopisa. Koga baš zanima odakle je to, pitaću Samuraja77).

Papalu,zasto ne probas sa Auto Lakovima?
Efekat bude bolji od farbanja Airbrushem...
Me-109 koristi Cosmos srebrnu za visoke temperature to je Crna boca Cosmosa naravno u Srebrnoj boji ili boji aluminijuma

Cosmos, srebrena za visoke temperature.Stop. Crna boca.Stop.
Primljeno.Stop. Ima da se isproba. Stop. Uskoro bakica ide na pijacu.Stop.

Sjajan tekst.

Majstoreeeeeeeeeee 

  Fala, fala!:flower:
Evo jošte malo teksta o ovom avioncu:

Prva operativna misija Junkersa Ju 188 bila je 18. augusta 1943, kada su tri Ju 188 napala fabriku u Linkolnu (V.Britanija). Međutim, pravu operativnu upotrebu ovaj avion će doživeti jedino u oktobru iste godine. Do kraja 1943. ukupno 283 Ju 188 su isporučeni Luftwaffe-u.

Neke glavne varijante:
-Ju 188V-1 prvi prototip (u stvari Ju 88 V44)
-Ju 188A-0 oznaka Luftwaffe-a za inicijalnu produkciju zamišljenog bombardera.

Prvi proizvedeni avioni (avioni A serije su kasnili zbog kašnjenja proizvodnje Jumo motora)
-Ju 188E-0: sa motorima BMW
-Ju 188E-1: sa motorima BMW 801 D2 ili BMW 801 G2, naoružanje: 1x MG151/20 u nosu, 1x MG151/20 u gornjoj kupoli, 1x MG131 nazad gore, 1x MG81Z nazad dole.
(avioni A serije su kasnili zbog kašnjenja proizvodnje Jumo motora)
Inaće, serije A, B, C i D su bile sa Jumo motorima, a serije E, F, G i H sa BMW motorima.

Ju 188A-2: motori Jumo 213 A-1, naoružanje: 1x MG151/20 u nosu, 1x MG151/20 u gornjoj kupoli, 1x MG131 nazad gore, 1x MG81Z nazad dole
Ju 188A-3: motori Jumo 213 A-1, naoružanje: 1x MG151/20 u nosu, 1x MG151/20 u gornjoj kupoli, 1x MG131 nazad gore, 1x MG81Z nazad dole, dodaci za nošenje dva LT 1b ili LT F5b torpeda. Radar FuG 200 u nosu
Ju 188D-1: izviđački; motori Jumo 213 A-1, naoružanje: 1x MG151/20 u gornjoj kupoli, 1x MG131 nazad gore, 1x MG81Z nazad dole. Dve RB50/30 ili RB75/30 kamere za dan ili dve RB40/25 ili RB50/25 noćne kamere.
Ju 188D-2: izviđački, isto kao Ju 188D-1 ali sa radarom FuG 200.
Sve su bili bombarderi izuzev:
Ju 188F-1: izviđački, kao Ju 188D-1 ali sa BMW motorima
Ju 188F-2: izviđački, kao Ju 188D-2 ali sa BMW motorima
Ju 188E-2: torpedni bombarder
Ju 188R-0: noćni lovac (night fighter)

Ju 188T: trebalo je da bude visinski izviđač (high altitude reconnaissance)
Postojao je i projekat za varijantu visinskog napadača (high altitude intruder), ali ne znam koja je oznaka bila.
Za ove dve zadnje varijante Ju 188 bila je odobrena striktno ograničena proizvodnja i prvi primerak je izašao sa trake u rano leto 1944. Ni jedan od ove dve varijante aviona nije stigao u Luftwaffe u kolicinama i nikada nisu upotrebljeni operativno (Hm, znači ne kaže se da ništa nije stiglo do Luftwaffe-a, već da nije stiglo u većim količinama - interesantno, prim.prev.)

Napomena:
a) Vršene su izmene naoružanja na nivou jedinica i posbno je to bio slučaj sa uklanjanjem gornje kupole (upper turret) sa MG151/20 topom.
b) FuG 216 Neptun R1 radarske antene (po 4 ispod svakog krila) su ponekad nosili uglavnom bombarderi na zapadnom frontu. Takođe dve FuG 101 antene u obliku obrnutog slova "T" se pojavljuju na nekim aparatima.
Kod konkretnih aparata pri izradi maketa, najbolje je proveriti sve analizom dostupnih fotografija.
 
Junkers Ju 188 nikada suštinski nije dostigao nsjmasovniju proizvodnju, uprkos velikom prihvatanju od strane posada a i Luftwaffe-a u celini. Njegov efekat je anuliran promenom prioriteta i proizvodnja se ugasila sredinom 1944, sa konačnim brojem od 1076 proizvedenih primeraka.
 

Bogami, ovaj će svecki da izgleda
Skroman predlog - operi ovo krilce u Mr. Musculu da skineš nanešenu boju (bolje i lakše od šmirglanja viška), iskoristi samurajev savet i preprskaj tim pomenutim svemirskim sprejom i biće baš kako treba  :-ok

Hvala za dobar istorijski !!