Kao prvo Tito je bio zločinac. Na savjesti nosi etničko čišćenje folksdojčera (nije jedini) i masovna smaknuća svih koji su se u drugom svjetskom ratu borili na suprotnoj strani, od kojih nisu svi bili zločinci, nego samo politički kratkovidni, a stradala je i gomila civila.

Druga stvar je u onome što je kolega Djiki gore pisao (ako sam dobro shvatio :wink: ), znači potpuno pormašena ekonmska politika koja je doduše dala privid blagostanja nekima i za neko vrijeme, ali je dugoročno bila pogubna, što smo najskuplje platili mi, ovim ratovima.

Treća, to što mu je cijeli svijet bio na pogrebu ne znači ništa, kad mu danas idu samo Jovanka i delegacija Sjeverne Koreje.

Četvrto, komunizam koji je on uveo je drastično zatrovao međunacionalne odnose naroda bivše YU svojom politikom svi su za sve krivi i sve ih komunizam brani od onih drugih, činjenica koja se gradila i na lažima, koje i danas pokreću mnoge. Naizgled je bio riješio to pitanje stvaranjem makedonske, muslimanske i crnogorske nacije, al vidjet ćemo kako će to završiti. (Bolne primjere smo već imli.)

Ma sad kolaju svakakve priče o njemu.
Milošević je ubio mit o njemu kako ga ne bi poredili sa njim i kako bi mogao dalje da vlada, jer se narod vrlo dobro seća kako je živeo pod Titovom rukom.
Jedno je sigurno možemo se pohvaliti kako smo imali najmoćnijeg državnika u svetu, gde god je otišao dočekan je crvenim tepihom i ovacijama.  

O njemu kruze svakakve price. Ne znam da li je neko citao knjigu "Tito i njegove zene". Po njoj bi trebalo da Tito ima jos jedno dvadesetak dece. Mozemo pricati sta hocemo, ali da je Jugoslavija pod njim bila postovana od celoga sveta-jeste. A pogledajte nas danas... Sve bivse republike... da ne nastavljam...

Nisu svi folksdojčeri proterani, neki su sami iz straha pobegli, neki su emigrirali i desetak godina posle rata jer ih je agrarna reforma dokosurila kao i zemljoposednike koji nisu Nemci, fabriek su im oduzimane... Bilo je i onih koji su odvedeni u logore, ali većina njih je otišla tamo zato što su ih susedi prijavljivali da su sarađivali sa okupatorom ili da su im sinovi bili u SS Princ Eugen. A zna se kakve su naši ljudi, mlogo voledu da lažu pa su mnogi Nemci bez krivice nadrljali.

Ipak nisu svi otišli. Ja znam devojku čije se ime piše Sarah i kada smo je pitali odakle joj ono h saznali smo da je Nemica. Posle smo imali profesora koji je takođe bio Nemac, pa su Sarah i on na nemačkom razgovarali.

A verovatno si aludirao i na Blajburg. Dojadiše u Hrvatskoj sa njim. Što ne kažu kako su se ustaše tu zajedno sa braćom četnicima (koji su odbili naredbu kralja da se stave na raspolagane Titu te se ne mogu nazvati jugoslovenskim vojskom u otadžbini) borili protiv partizana koji su želeli da ih spreče u pokušaju bekstva u Paragvaj, Urugvaj, Australiju, Argentinu...



O ovome bih mogao naučni rad da napišem. Ali ukratko mogu da kažem da je Tito imao malo veze sa propadanjem ekonomije SFRJ. Najveći krivac je Slovenac Kardelj, koji je kao učitelj je do jaja razumeo u ekonomiju a i u prava i organizovanje države. On je 1974. napravio najglupši ustav ikada viđen, gde je i ekonomski i u svakom drugom pogledu rasturio SFRJ. Do tada smo imali najjaču ekonomiju u socijalizmu. Rast brutonacionalnog dohotka je uvek bio iznad 5% i to u socijalističkoj privredi, uz velike izdatke za vojsku i obnovu zemllje. Kardelj je uveo neku glupost koja se zove dogovorna ekonomije, a poznato je kako se mi držimo dogovora. Uspeo je i samoupravljanje da uništi iako je naš Skoljanac Isak Adižes u SAD doktorirao na tome i sad je prektično guru za organizovanje preduzeća. Adižes tvrdi da je samoupravljane najeće otkriće 20. veka i uopše mu nije jasno kako smo to upropastili. Zaduženja koja se spominju napravljena su u enormnom obliku tek posle 1974.



Veštački u smislu da su propagirali stvaranje neke nacije su radili samo sa Crnogorcima. Ali i tu ko nije hteo da se izjasni kao Crnogorac nije morao, pa smo imali situaciju da je otac Srbin a sin Crnogorac. Drugo ima nmnogih koji tvrde da Crnogorci nisu Srbi već Crveni Hrvati.

A šta su Makedonci? Oni su pre Bugari no Srbi. Njihov jezik spada u istočnu skupinu južnoslovenskih zajedno sa bugarskim, dok srpskohrvatski i slovenački pripadaju zapadnom skupu.

Kako Bošnjake podeliti na Srbe i Hrvate. Opet bi nastao rat. Npr. u BiH Srba ima u svakom delu a Hrvata ponegde i kako onda predpostavljati iz kog naroda su potekli pa na osnovu naroda odrediti im naciju, a zna se da nisu svi pripadnici srpskog naroda postali po nacionalnosti Srbi a isto važi i za Hrvate. Poneko i zna poreklo ali većina nema pojma. A šta sa onimi Bošnjacima za koje se zna da im je poreklo iz Mađarske? Em su nastali iz mađarskog naroda, em sa njima nemaju veze vekovima (mađarski im je potpuno stran), em su se generacijama ženili i udavali sa lokalnim stanovništvom koje ko zna kog je naroda i nacije.

Osim toga nacija je lično osećanje a nešto nisam primetio da Makedonci žele da se osećaju drugačije nego što je to sad, i da su se ikada osećali Srbima ili Bugarima (mislim na poslednjih stotinjak godaina kada su se formirale nacije). Slično je i sa Bošnjacima, a Crnogorci su slučaj za sebe.

A kao što sam već na drugoj temi rekao razlika između ovih nacija gotovo i da nema (osim u slučaju Makedonaca).

Sve to stoji, kao i činjenica da se nijemci nisu pokazali baš nevinašcima u ratu, ali odluka o njihovom protjerivanju je donesena još 44. i to baš na bazi:"Svi Nijemci van". Naravno da je nemoguće sve otjerati, al koliko ih je ostalo danas? Koja tisuća kod vas, koja kod nas.



Nisam aludiaro samo na Bleiburg, al trebalo bi više priznati činjenicu da tamo nisu stradali samo ustaše, četnici i belogardejci, nego i velika skupina civila. Uostalom koliko je zločina bilo s partizanske strane nad civilima i tijekom samog rata? Činjenica koja se i danas prešućuje, a iznose je (nažalost) samo najzagriženiji antikomunisti (nedićevci, ljotićevci, ustaše) u čijim ustima izgleda smiješno.





Klasična priča. Tito je napravio sve i isključivo samo dobro, a iza leđa su mu Ranković, Kardelj, Bakarić i ostali sve zeznuli. Nije baš tako. Jugoslavija je imala najbolju ekonomsku osnovicu od svih socijalističkih država, ali baziranu na kreditima. S njima je problem što kad tad dođu na naplatu.




Da, ali postavlja se pitanje koliko je ta činjenica išla na ruku nezadovoljnicima u Srbiji? U Kraljevini Crnogorci (ili "Crnogorci", kako tko voli) ne bi nikada dobili ta i tolika prava. U svakom slučaju voda na mlin onima koji tvrde da su srbi bili u Jugoslaviji zakinuti u svom ujedinjenju. I gdje je to dovelo 91.?


Za Makedonce i Bošnjake si potpuno u pravu, njih sam isto naveo kao primjer na kojem su mogli velikohrvatski i velikosrpski (a vidi se koliko su i danas bučni) graditi svoje nezadovoljstvo. Srpske pretenzije na Makedoniju i Bosnu i danas postoje, kao i hrvatske na BiH. No to je druga priča. Poanta je u tome da se zbog toga razloga u Jugoslaviji nikada nisu mogli izgraditi neki normalni međunacionalni odnosi izuzev par izoliranih sredina (Sarajevo), a što se zorno pokazalo u posljednjim ratovima. Srbi nisu mogli prežaliti neostvariavnje pretenzija na BiH i zaboravljali su da su dobili etnički čišću Vojvodinu s više Srba. Hrvati su isto htjeli BiH i žalili su se na gubitak Srijema i Boke Kotorske (iako su ta područja etnički bila s relativno niskim postotkom Hrvata, što i danas izazivalo velike probleme), a zaboravljali su da su dobili Baranju gdje su Hrvati nakon otjerivanja folskdojčera bili najbrojniji. Bošnjaci su pak inzistirali na cjelovitoj, povijesnoj BiH, iako se moglo odijeliti jedno manje područje i ostaviti im, a ostatak razdijeliti između Srbije i Hrvatske. Greška koju i danas čine, što bi u budućnosti moglo dovesti do novih komplikacija.
Makedonci su pak stvoreni da se izbjegnu sukobi između Srba i njih s jedne i Srba i Bugara s druge strane i šta su danas? Uskoro će postati novo Kosovo. A sve do 45. većina ih se osjećala Bugarima.

Nisam od onih koji se nekritički odnose prema Titu, ja mu spočitavam mnoge grehe, npr. Goli otok i šikaniranje povratnika iz logora na zapadu.

Ali u ekonomiji je druga stvar.

Koliko ja znam on se u nju nije ni razumeo ni mešao. Osim u prvih nekoliko godina kad se primenjivo Lenjinov model petogodisnjeg planiranja (čuvene petoljetke).

Posle je stvoren izuzetan sistem koji je dao neverovatan rast uz vrlo male kredite iz inostranstva. A i to kredita što smo dobili moralo se namenski trošiti. Npr. 3 i nešto milijarde tadašnjih dolara je potrošeno na najjaču vojnu bazu u Evropi - aerodrom u Bihaću, projektovan po NATO standardima, sposoban da preživi nuklearni udar. Tako skupu stvar naši kreteni su digli u vazduh pri povlačenju '92.

Svako preduzeće kada radi mora da ostvari profit bar u visini kamate na uložena sredstva. Ako to ne uradi novac se gubi, jer bi onda logika nalagala da se čuva u bankama za siigurnu kamatu, a ne da se ulaže u biznis i rizikuje da li će bizns uspeti ili ne.

To obezbeđuje samo prostu reprodukciju, ali ne i rast i razvoj preduzeća. Da bi se ostvarila proširena reprodukcija mora se stvoriti veći profit od kamate i deo te razlike se koristiti za nove investicije (nove mašine, proširenje proizvodnje, osvajanje tržišta, proizvoda....). Deo profita ide nekome u džep, u socijalizmu radnicima, a u kapitalizmu vlasnicima (znači i u socijalizmu je isto jer su radnici ujedno i vlasnici).

Ako firma ne može da ostvari neku želejenu stopu dobiti propada! Ono što je Kardelj zeznuo je ukidanje te stope. Naime ranije su preduzeća morala da fondu koji ih je osnovao svake godine da vrate određena sredstva koja bi taj fond kasenije investirao, da li kroz stvaranje novih preduzeća ili kroz investiranje u postojeća.

Kardelj uvodi dogovornu ekonomiju. To znači da radnici odlučuju kako profit da raspodele (a uopšte nisu ni bili obavezni da stvore profit!). Pa sad zamisli radnike koji imaju milion evra profita i odlučuju da li da ga daju sebi ili da ga investiraju u nešto novo. Često se dešavalo da neki NK radnik odluči svojim glasom da se pare odmah spiskaju, znaš ono treba mu za zimnicu. Mada je doista bilo i firmi sa dobrim direktorima koji su znali radnicima da objasne da bez investicija danas sutra nema povećanja plata i gde su radnici od usta odvajali lovu, ali tiga je bilo jako malo. I tako su predzeća propadala, ali ne baš onako brzo kako je trebalo jer kad nema profita za investicije uvke ostaju krediti   .

Zemlja uzme kredit u inostranstvu, pare se razdele bankama, a banke firmama bez nekakvih kriterijuma, onako bratski, ko fol pare su ionako strane . I tako se naša zemlja zadužila do guše.

Gde je tu Titova krivica? Sve ovo je zamesio Kardelj pored toliko ekonomista iz Jugoslavije, pored svih Slovenaca koji su i inače bili najbolji ekonomisti SFRJ kao npr. Aleksandar Bajt i Mencinger. Tito po pričama ljudi koji su ga poznavali nije ni želeo da aminuje nad novim ustavom koji je rasturio zemlju. Ameriku ne drži ljubav svih 50 država već $$$$$$$.

Osim toga realno 70-tih se Tito sveo na ikonu bez imalo uticaja na stvarni život, on se čak želeo povući ali mu nisu dali. Lakše im bilo da se u njega kunu a da mu iza leđa kradu.

Danas mozemo samo nagadjati sta je bio i kakav je bio, sta je radio, kako je radio, zasto je radio i da li je uopste on radio.

alo bre on je bio ne predsednik..marshal./..to se ne moze dozvoliti da neko takav bude na celu....mada vishe kao reprezent....aj uporedi njega i Dragoljuba Micunovica koji je inace bio na Golom otoku,.,,,mislim ...2 sveta...cisto kao example....

hm Tito...???

http://www.historychannel.com/perl/print_book.pl?ID=117123

Ako tu im to izvori i ne mogu nista drugo napisati.