Portugalija 7. aprila i zvanično podnosi Evropskoj komisiji zahtev za finansijsku pomoć za izlazak iz krize, izjavio je ministar u vladi te zemlje Pedro Silva Pereira.

Portugalija je treća zemlja evro zone koja je, nakon višemesečnog ubeđivanja javnosti da joj pomoć nije potrebna, ipak zatražila podršku EU. Španska vlada se distancirala od svog suseda i saopštila da je uverena da neće doći u tako lošu situaciju.


"Taj zahtev bi trebalo da otvori dijalog za procenu konkretnih uslova za podršku", kazao je Silva Pereira nakon sastanka vlade. O zahtevu se prethodno izjasnila i opozicija.

Vlada Portugalije je u ostavci nakon što je premijer Žoze Sokrateš (Jose Socrates) podneo ostavku jer nije prihvaćen plan štednje.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) kazao je da će "zahtev biti razmotren što pre". Portparol Komisiije kazao je da su svi instrumenti pomoći u funkciji, ali i istakao da će pomoć biti odobrena uz uslove.

Još nije utvrđeno koliku će pomoć Portugalija zatražiti, a uskoro se očekuje dolazak delegacije Evropske komisije i Evropske centralne banke u tu zemlju da bi se utvrdio okvir pomoći.

 

Prema nedavnoj proceni predsednika Evrogrupe Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker), Portugaliji je potrebno oko 75 milijardi evra, a portugalski dnevnik Diario ekonomiko izneo je procenu da bi iznos mogao da dostigne i 90 milijardi evra, odnosno više od 50% bruto domaćeg proizvoda te zemlje.

 

Ministar Silva Pereira je, međutim, istakao da su evropske institucije upoznate sa političkom situacijom u Portugaliji i da ta situacija takva da vlada ima ograničene mogućnosti da "preuzme obaveze koju zemlju obavezuju za uobučajeni rok za ovu vrstu pomoći".

 

Portugalija je treća zemlja evro zone koja je zatražila pomoć. Odluka o zahtevu podneta je nakon višemesečnih problema, a vlada u ostavci su kao razlog navele "dramatično pogoršanje" finansijske situacije i porast kamatne stope za zaduživanje zemlje. O zahtevu će sigurno raspravljati i ministri finansija EU na sastanku 8. i 9. aprila u Budimpešti.

Sada je Španija u centru pažnje, budući da se i ona smatra slabom karikom u evro zoni. Pored toga, ima tesne odnose sa Portugalijom, posebno u bankarskom sektoru. Na udaru finansijskih tržišta mogla bi se naći i Belgija, koja već 10-ak meseci ima tehničku vladu jer flamanske i frankofone partije ne mogu da postignu sporazum o formiranju vlade.

 
Domino efekat u evro zoni?

Teškoće se javljaju i u zemljama koje su već dobile pomoć. Na tržištu se procenjuje da će Grčka teško izbeći restrukturiranje javnog duga, koji bi mogao da premaši 152% bruto domaćeg proizvoda krajem 2011. godine. To bi značilo da Grčka odustane od toga da vrati sve što je pozajmila.

 

Vlada Grčke takve navode demantuje, a generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda ubeđuje javnost da Atina želi da u celosti vrati svoj dug, ali to ne utišava špekulacije.

 

U Irskoj će, kako je navela centralna banka te zemlje, biti potrebno još 24 milijarde evra za izvlačenje banaka iz krize, čime će iznos za pomoć tom sektoru koji je zemlju gurnuo na ivicu bankrotstva dostići 70 milijardi evra.

 

Sve ukazuje da se evro zona može suočiti sa još jednim periodom turbulencija.

 

Španija je 7. aprila pokušala da se distancira od svog suseda i bliskog saradnika Portugalije, isključivši mogućnost širenja krize. Strepnja o finansijskoj situaciji u Španiji je ublažena tokom prethodnih meseci, ali će se ta zemlja ponovo naći pod lupom tržišnih aktera nakon zahteva Portugalije za pomoć.

 

Ministarka ekonomije Španije Elena Salgado kazala je da Španija nije izložena povećanom riziku nakon zahteva Portugalije za pomoć i insistirala na razlikama između španske i portugalske privrede. "Mi smo mnogo veća" i "mnogo raznovrsnija" privreda, kazala je ona i dodala da su reforme u Španiji znatnije i brže nego u Portugaliji.

 

Jedan od portparola Evropske komisije kazao je da se Španija nalazi pred "značajnim izazovima", ali da vlada te zemlje ispunjava obaveze u pogledu ekonomskih reformi. Tržišta su tokom prethodnih sedmica u pogledu Španije bila znatno opuštenija, što pokazuje i poboljšanje na tržištu obveznica. Španski trezor je 7. aprila emitovao 4,12 milijardi evra trogodišnjih obveznica, a stopa je bila u blagom padu.

 

Analitičar BNP Pariba (Paribas) Joanis Sokos (Ioannis) kazao je da ta institucija smatra da je smanjena tendencija širetnja krize tokom prethodnih meseci i da su tržišta povukla liniju razdvajanja između Španije i tri manje privrede koje su zatražile pomoć - Grčke, Irske i Portugalije.

 

Španija je zapala u krizu nakon naglog pada tržišta nekretnina 2008. godine. Od početka 2010. Španija je preduzela niz mera za smanjenje državnog deficita, a započela je i strukturne reforme, između ostalog restrukturiranje bankarskog sektora i refomu tržišta rada i penzija.

 

Međutim, krizu nije lako prevazići. Vlada je 6. aprila snizila prognozu privrednog rasta i smanjenja nezaposlenosti za naredne godine. Nezaposlenost je crna tačka španske prvirede. Na kraju 2010. stopa nezaposlenosti iznosila je 20,33%, što je rekordno visok nivo među razvijenim zemljama. Procena je da će 2011. biti smanjena na 19,8%. Prema novim prognozama, stope privrednog rasta u 2012. i 2013. iznosiće 2,3% i 2,4%.

Background

Vlada Portugalije podnela je ostavku 23. marta nakon što su poslanici odbacili plan štednje. Parlament je raspušten, a izbori su zakazani za 5. jun. Partija desnog centra PSD je ipak 6. aprila rešila da podrži zahtev za finansijsku pomoć i da olakša pregovore koje treba da vodi vlada u ostavci. Lider PSD-a Pedro Pasos Koeljo (Passos Coelho), mogući naslednik Sokrateša, kazao je da je spreman da učestvuje u razgovorima o "minimalnom okviru za pomoć".

Pomoć su tokom prošle godine zatražile i dobile Grčka i Irska.

Suočena sa krizom u zoni evro, zemlje članice su uspostavile privremeni mehanizam za pomoć koji će se primenjivati do 2013, kao i trajni mehanizam. Da bi se to omogućilo promenjen je i osnivački ugovor EU.

Izvor: AFP \ euractiv

Nije to domino efekat u evrozoni nego u celom svetu. Dok su stajale gvozdene i svilene zavese bilo je moguće da za isti posao i istu robu u jednom zatvorenom sistemu neko plati ovoliko a u drugom onoliko. U principu ko je tada imao mogućnost da otputuje na malo duže iz jednog u drugi sistem mogao je da zapazi da se kvalitet života sličnog društvenog i obrazovnog nivoa nije mnogo razlikovao. Recimo visokoobrazovani Amerikanac je imao kuću na periferiji od 150 kvadrata, kola, kredite za kuću, kola, nameštaj, školovanje, rate za školovanje svoje dece, obavezno i dopunsko zdravstveno osiguranje, obavezno i dopunsko penziono i preostajalo mu je dovoljno novca da ode na odmor 10 dana godišnje u majami i 10 dana na planinu. Visokoobrazovani Rus je od države dobijao stan oko 100 kvadrata u gradu i daču u predgrađu, kola, plaćao je kredite za kola i nameštaj koje je vreme obezvređivalo, nije plaćao kredit za svoje školovanje, nie plaćao školovanje svoje dece, plaćao je obavezno zdravstveno i penziono, imao je pravo na odmaralište na moru ili planini jednom godišnje i imao je pravo da decu pošalje u školsko odmaralište još jednom godišnje. Za Kinu situacija je bila daleko skromnija, tamo je standard bio neuporedivo niži a i danas je i broj visokoobrazovanih ljudi je bio daleko manji.

Podizanje gvozdene zavese dovelo je do nivelisanja standarda između Zapada i Istoka, prelivanja mase obrazovane radne snage, povećanje konkurencije. Onda je na talasu istog poleta počelo otvaranje Kine. Ko se ovuda motao pre nekoliko godina seća se kako smo sa divljenjem i blagom zabrinutošću Duh Sekire i ja pokrenuli diskusiju o Kini koja dolazi na svetsku pozornicu.

E danas kad se formiralo globalno tržište robe i usluga sasvim je prirodno i za mene logično da mora doći do ujednačavanja standarda i cena roba i rada. Ne može američki visokoobrazovani kadar da bude plaćen dvadeset puta više a evropski deset puta više nego kineski. Ne može američki radnik da dobije 10 dolara za sat a kineski dva dolara za dan i da se zadrže odnosi vrednosti valuta koji važe danas. SEKA je posledica tog ujednačavanja standarda a panični potezi Amerike, Britanije i Francuske da pljačkom i ratom zadrže sebi položaj pijavice su kontraproduktivni. Jedini način da se kriza obuzda je otvaranje novih tehnoloških projekata koji će apsorbovati veliki rad a to su nove energetske tehnologije i kolonizacija svemira.

ah da, zaboravila sam reći, pokazalo se i koliko je balon IT i autorskih prava bio prenaduvan.