Elem, Prvobitno sam imao zelju da ovu svoju temu iznesem vecem obimu ali sam, listajuci forum, odlucio da skratim pricu na krucijalne stvari, da ne bi ispalo da previse dramim i panicim.
Dakle, subject - ja, licno. Odrastao sam u malom selu u srcu Backe. Iz dobre, postene i radne porodice, rastao i odrastao sam mirno i spokojno uprkos svemu sto se desavalo 90-tih u nasoj zemlji. Od ranog detinjstva sam pokazivao afinitete ka knjizi, ucenju, istrazivanju. Osnovnu skolu sam "oladio" izlazeci iz nje sa Vukovom diplomom i ustremivsi se ka Novom Sadu i nekom svom, pokazace se kasnije, tragicno pogresnom izboru. Novi Sad mi je pruzio blagodeti kakve nova sredina i pruza pridoslici. Od srednjoskolskog drustva, u koje sam se, teskom mukom, morao infiltrirati, danas nije ostalo nista a drugove sam nasao u igraonici, komsiluku i ljudima iz mog sela koji su isli putem kao i ja. Da se razumemo, ja sam danas savrseno srecan ljudima koji me okruzuju i sa kojima se druzim, tako da to nije srz ove price. Srednju sam prosao kako sam prosao. Grad me je uzeo pod svoje, izlasci, prva cura, imalo se nesto para, teen-life. . Tada je usledio upis na fakultet, opet, vrlo pogresno, odlucio sam se upisati vrlo tezak fax koji me je kostao dve godine, nakon cega sam se prebacio na nesto laksi smer. Poceli su prvi problemi, vreme za seljake je postajalo sve teze i roditelji su mi postepeno smanjivali novcanu pomoc. Fakultet sam poceo otaljavati, dosao do trece godine i. . tu stao. To je bilo 2006 godine. Vremena su nadalje postajala sve gora i gora. Menjao sam mesto stanovanja, dolazeci iz sela svakog Oktobra u nadi da cu konacno krenuti na faksu, da ce se, mozda, pronaci nekakav posao, da ce se, ipak, nesto pozitivno izdesavati. Nista. Zivotario sam, glumatao spokojstvo i veru u najbolji ishod. Godine su prolazile, radna navika, navika za knjigom i ucenjem je potpuno nestala a fakultet mi se do te mere zgadio da mi, danas kada odem po neke informacije, opasno pripadne muka kada krocim unutar istog. Cetiri godine obnavljam semestre i prijavljujem ispite a uopste ne odlazim na njih. Vec su i roditelji digli ruke od svega toga, iako im je mnogo zao, samo ja, tvrdoglavo obnavljam godinu. Dalje, situacija kuci na selu postaje alarmantna. Do guse u kreditima, izigrani od strane drzave i ministarstva poljoprivrede, otac i ja grcamo i lomimo se od posla da prezivimo. Nimalo nam ne pomaze ni uzasno stanje klime i vremenske nepogode koje su pogodile useve. Ovde da razjasnimo - ja nisam covek za poljoprivredu. Ne znam kopati, orati, saditi i slicno, znam raditi sta mi otac kaze. Znam pomoci koliko god mogu ali sam oduvek bio za nesto drugo. Davnih dana sam otkrio cari racunara, putovanja, Novog Sada, puno citam i veoma sam emancipovan i obavesten, privlaci me svet, privlace me uzbudljive i nesagledive mogucnosti kojih je on prepun i zelim, moram da osetim makar delic svega toga. Tako da, zadesilo se ovo leto da se student vratio kuci. Ponovo, nista novo, svako leto sam ionako provodio kod kuce ali ovog puta je drugacije. Mnogo. Drugacije zato sto, vise nece biti mogucnosti da se obnovi godina bez da se plati samofinansiranje, koje, ja niti imam, niti zelim, niti mogu sebi da priustim. Ostao sam na septembarskom roku gde moram poloziti 8 ispita! (slobodno cenite 3 teska na nekom "ozbiljnijem" fakultetu) i to ne do kraja, nego da bih mogao upisati cetvrtu godinu. Situacija u kuci je vrlo teska i moracemo raditi kao magarci ne bi li uspeli ispuniti sve obaveze koje imamo, plus da i zaradis nesto da zivis. Povrh toga dokacila me je i vojna obaveza. Civilnu vojsku sluzim ovde, na selu, ali je opet to potpuno nepotrebna obaveza koja mi oduzima pola dana. Vecina drustva mi je ostala u NS-u iako imam ovde dva vrlo dobra druga, oni su ipak zauzeti nekim svojim problemima i ne vidjamo se cesto. I tako. Vratih se ja, 26-godisnji (uskoro) propali student, unisten i deprimiran. Vise nemam energiju ni za sta. Po ceo dan sedim za kompom, kada nisam u vojsci ili kada ne radim. Od pomisli izlazaka i jurenja sojki nema nista. Bez prebijenog dinara i dotrajale garderobe, bez kola, average-looking guy danas nema nikakve sanse. Novi Sad mi se u potpunosti zgadio, iako imam tamo prijatelja kod kojih rado odem, svoju buducnost, da mogu, ne bih tamo gradio. Nemam ko da me "pogura", protezira, da me ubaci u neku firmu. Nemam rodjake iz inostranstva (bar one koji doniraju, zovu, laktaju se da pomognu), tetku, strinu sa stanom u gradu i slicno. Nemam snage i volje, jos gore nemam vise naviku da ucim i smesi mi se jedna katastrofa na fakultetu, sto ce najvise pogoditi roditelje. Nemam love da se obucem kako zelim niti da izvedem neku devojku gde zelim. A sve zelim. Zelim zivot. Zelim da radim i da zaradim samo malo vise nego sto mogu da potrosim, a to nije mnogo. Cak i da mi se ukaze sansa da to ostvarim ovde, na selu, pohitao bih odmah za njom, ali nema toga vise ni ovde.
Danas ja jos uvek ne razumem koncept odrastanja, zenidbe i tih, ozbiljnih stvari. Ja bih da zivim. Da, hocu da radim, hocu da zaradim ali kako, gde? Po prvi put u zivotu imam osecaj da mi on prolazi. A ja, ususkan, lezim i razmisljam hocu li imati sutra za dorucak.
Kako da se izvucem? Kako da se izvucem a da ostanem svoj, normalan, citav, da ostanem zdrave svesti i pameti, da mi ostane bar malo optimisticnog i avanturistickog duha, da mi ostane bar malo nade u pronalazenje normalne, fine i slatke cure koja ce se dopunjavati sa mnom, sa mojim manama i vrlinama? Kako da resim problem sa fakultetom i kako da spasem sebe i porodicu, kucu od totalnog fijaska. . Kako da prestanem da zalim za zadnjih 5 godina nistavila, neodlazaka na more i gomile propustenih prilika na fakultetu, sa devojkama. . .
huh. .
« Poslednja izmena: 03. Avg 2010, 17:46:02 od lord_slawe_ »
Iskreno... a biću surovo realna... šta ti ustvari hoćeš? Hoćeš posao? Je li ga tražiš? Hoćeš devojku? Je li je tražiš? Hoćeš diplomu? Što nisi učio?
Fakultet. Od čega je zavisio tvoj uspeh na njemu? Od tebe, druškane. Niko ti nije kriv, ni bog, ni država, ni vremenske nepogode. Nego to što nisi sedeo i učio.
Ne znam kako da ti pomognem, jer očito ne vidiš da je problem u tebi. Verovatno ću dobiti neki vrlo grub odgovor kako ja to prosto ne razumem... A istina je da svakodnevno viđam momke tvojih godina koji istu muku muče, a dupe nisu pomerili da nešto promene. Ne mogu reći da imam za to neko razumevanje, jer kako, za ime sveta, očekuješ da ti sve padne sa neba dok blejiš za kompom i maštaš o plati i devojci...
Izvini ako sam bila gruba. Zaista mi nije bila namera. Ali razmisli malo... samo malo.
« Poslednja izmena: 03. Avg 2010, 18:33:32 od B@mbin@ »
Аман не може да се окрене факултету јер нема пара за упис године.
Ја бих ти саветовао да ти мало ангажујеш те другаре у Новом Саду, да нађеш цимера, да радиш било где, продавница, трафика, да нешто урадиш за себе јер само са неба не пада. Теже не може да ти буде, а рад било какав ти бар гарантује какву такву егзистенцију.
Капирам те изгубљен си у времену и у простору ал зајеби шта је било и како си дошао у ту ситуацију, анализом тога ништа не добијаш већ гледај напред и тражи решење
prvo preuzmi mere da zaradiš za svoju sopstvenu egzistenciju, ko što reče vanyo. Posle toga traži sebi bolji posao od onog koji nađeš. Zainteresuj se za poljoprivredu pa učini za roditelje bar deo onog što su oni učinili za tebe. Na kraju će sve krenuti svojim putem.
Studije? Šteta je ako ne doguraš bar do ranga više škole, ali ako sad nisi u stanju da učiš to možeš i za godinu-dve kad ti se motivacija popravi.
« Poslednja izmena: 03. Avg 2010, 19:09:02 od simijon »
Ako ne želiš da ostaneš na selu (što je po meni, šteta), nađi u NS bilo kakav posao, očigledno je da si prilično inteligentan i obrazovan, bez obzira što nemaš foralno obrazovanje. Kreni nešto da radiš, pa makar za početak i putovao (ne znam koliko si daleko od grada).Samim putovanjem ćeš omogućiti sebi da upoznaješ nove ljude, možda ti se otvori i neka nova mogućnost.Sama ta dinamika putovanja i rada će te motivisati i malo ćeš živnuti, a to je ono što ti fali, rekla bih.Iskra. Ako si vičan računarima, a i sam kažeš da si načitan...piši seminarske i maturske radove...em ćeš zaraditi, em ćeš naučiti nešto novo, a možda ti se i vrati želja za učenjem. Nemoj da žališ za vremenom koje je prošlo, ma kako ti izgleda, nije izgubljeno.
Ne zelis da radis na selu? Nadji posao u gradu i radi nesto Ne zelis da ostanes bez skole? Zavrsi faks Zelis da se zenis? Nadji neku odgovarajucu i zeni se
Sve je stvar tvog izbora a gde ima volje ima i nacina Razmisli lepo o svemu, sredi prioritete i radi na njima
"Oni koji su vešti u borbi, ne obuzme ih bes. Oni koji su vešti u pobedi, ne obuzme ih strah. Zato mudri pobeđuju pre borbe, dok se neznalice bore da bi pobedili"
Tema: 
