Joj, bolest!

Hipohondrija, kada od nje patite, ume da bude prava napast. Napast je za vas, jer se konstantno bojite za svoje zdravlje. Napast je i za sve u vašoj blizini - u početku zato što se iskreno uplaše svaki put kad se požalite na neke simptome i strahujete od smrtnog ishoda, a kasnije, kada shvate da ste hipohondar, jednostavno ih nervirate svojim strahovima i smatraju vas beskrajno zamornom osobom. Šta je uopšte uzrok hipohondrije?

Nekada je to oblik egomanije (ja pa ja, svaku moguću bolest dobiću baš ja, možda je kod nekog ovo bezazleni simptom, ali ne i kod mene - kod mene to označava smrtonosnu bolest). Ponekad je to način da se privuče pažnja (joj, nije mi dobro, molim vas brinite o meni) - mada niste svesni da je to što radite samo privlačenje pažnje, već zaista verujete da ste bolesni. Hipohondrija može da nastane i iz dokolice, kad nemate ništa bolje čime biste okupirale "male sive ćelije" (nije retkost da hipohondrija uhvati one koji su nedavno otišli u penziju) - pa se, recimo, prelistavajući različite časopise koji su redovno puni tekstova o najgrđim boleštinama, poistovetite s tim tekstovima i ubedite sebe da osećate simptome koje zapravo nemate.

Želite da se otarasite hipohondrije? Za početak, obavite lekarske preglede, čisto da proverite da li je zaista sve u redu (ali, bez ubeđivanja s doktorima tipa "da, na nalazu nema ništa, ali možda ja ipak imam nešto"). Zatim pronađite literaturu o pozitivnom mišljenju, može i o moći podsvesti - na tržištu je ima puno, a tehnike koje takve knjige predlažu su zaista upotrebljive i ne zahtevaju ni mnogo vremena ni mnogo energije.

Ima li uopšte ikakve koristi od hipohondrije? Eventualno, jedna - postoje šanse da čestim pregledima kod lekara, ukoliko zaista imate neku bolest, tu bolest otkrijete u ranoj fazi. Međutim, to biste redovnim godišnjim kontrolama ionako otkrile, tako da to nije zaista prednost hipohondrije, već edukovanog ponašanja.

Mamina koleginica je hipohondar,to je strasno.Prvo je imala mozdani udar,tumor mozga,gliste,naticala joj je leva butina,jajnici su joj se osusili,srce jpj preskakalo,pluca bolela...Ne bih nikome pozelela,ma koliko nama u okolini bilo zabavno i smesno strasno je ziveti u stalnom strahu za sebe.

Nemas mladost, nemas pare, onda je red da barem imas neku ozbiljniju bolest!!!

Ja sam u penziji kao hronicni bolesnik, ali sam odavno shvatio da od kuknjave nema vajde. Otrpi kad je losije, lekovi, i guraj kroz zivot, veseli se svemu lepom, a toga lepog ipak ima!!!

Vjerujem da stalno razmisljanje o losim stvarima doprinosi da se one i dese...